Poslednjih dana sam zaista bio u krizi sto se tice nalazenja bilo kakvog ne-elektronskog izdanja, i zaista ne pamtim kada je izaslo nesto novo a da je odsvirano, a ne nakucano da mi se zaista svidelo.Iskreno, malo sam se smorio od silne elektronske muzike posto nje uvek ima mnogo i uvek mozete naleteti na nesto sto valja, sto nesto bas i nije slucaj sa gitarskom zikom, barem da ja znam za to.Hvala bogu, pa sam spas nasao u povratnickom albumu jednog benda ciji sam veliki fan jos od malih nogu i ciji sam novi album iscekivao vise od deset godina.Naravno radi se o bogovima medj ljudima, velikom Primus-u koji su ovih dana najzad izbacili svoj (pre)dugo najavljivani novi album pod nazivom Green Naugahyde.Les Claypool i njegov verni pratilac Larry Ler LaLonde su se vratili, a na bubljevima ovoga puta covek koji je svirao sa Primusima cak i pre Tim-Herb-Alexandera, a to je gospodin Jay Lane koga najtvrdokorniji fanovi mozda znaju sa Primusovog Sausage demoa.Znaci povratak korenima i originalnom zvuku, posto ce se verovatno neki sloziti samnom da je AntiPop bio do jaja los album, barem po Primusovim standardima.Realno sve posle Brown Album-a je bilo onako nekako suvise isproducirano, nedovoljno inovativno i pomalo sramotno za ekipu tolike velicine kao sto su Primus.
Sto se mene licno tice, Green Naugahyde je onako pravi povratnicki album, posto vec prvi taktovi numere Hennepin Crawler koja je uvodna numera na ovom albumu ce vam reci da ste na pravom mestu i da je to onaj dobri, stari Primus ponovo.Ovaj album svakako nije njihov najbolji album, ali svojom mracnom, psihodelicnom i iscasenom atmosferom i zvukom koji mene najvise podseca na Sailing in the seas of cheese ce svakako razgaliti srca svakog starog Primus fana.Numere poput The Last Salmon Man, Moron TV, Eyes of the Squirrel su svakako dokaz da se dobri stari Les jos uvek nije oporavio od svojih tripova i ja evo iskreno cak i na ovo trece slusanje albuma nemam pojma o cemu prica, sto je kod Primus fanova svakako pohvalno.Jedina losa stvar sto se mene licno tice je cinjenica da sam tek sad stvarno izpizdeo sto sam morao vratiti svoju, vec kupljenu kartu za njihov koncert u Becu krajem juna ove godine zbog raznih zdravstvenih problema, ali kao sto rekoh to je moja licna stvar, tako da ko me jebe bas.Evo pogledajte ispod delic divne atmosfere sa njihove ovogodisnje turneje, a album skinite OVDEEE, samo cutite nemo nikom pricate, ona nasa stara fora.Evo snimka, skidajte album, uzivajte i na trenutak opustite svoja namucena cula (od strane ovih novih hipstersko govnarskih bendova novije generacije) i prisetite se kako se prasilo ranih devedesetih...
Sto se mene licno tice, Green Naugahyde je onako pravi povratnicki album, posto vec prvi taktovi numere Hennepin Crawler koja je uvodna numera na ovom albumu ce vam reci da ste na pravom mestu i da je to onaj dobri, stari Primus ponovo.Ovaj album svakako nije njihov najbolji album, ali svojom mracnom, psihodelicnom i iscasenom atmosferom i zvukom koji mene najvise podseca na Sailing in the seas of cheese ce svakako razgaliti srca svakog starog Primus fana.Numere poput The Last Salmon Man, Moron TV, Eyes of the Squirrel su svakako dokaz da se dobri stari Les jos uvek nije oporavio od svojih tripova i ja evo iskreno cak i na ovo trece slusanje albuma nemam pojma o cemu prica, sto je kod Primus fanova svakako pohvalno.Jedina losa stvar sto se mene licno tice je cinjenica da sam tek sad stvarno izpizdeo sto sam morao vratiti svoju, vec kupljenu kartu za njihov koncert u Becu krajem juna ove godine zbog raznih zdravstvenih problema, ali kao sto rekoh to je moja licna stvar, tako da ko me jebe bas.Evo pogledajte ispod delic divne atmosfere sa njihove ovogodisnje turneje, a album skinite OVDEEE, samo cutite nemo nikom pricate, ona nasa stara fora.Evo snimka, skidajte album, uzivajte i na trenutak opustite svoja namucena cula (od strane ovih novih hipstersko govnarskih bendova novije generacije) i prisetite se kako se prasilo ranih devedesetih...
Нема коментара:
Постави коментар