HERE COMES THE HORDES
THEY ARE ON THE MARCH AGAIN
BRINGING BLACK TERROR TO THE WORLD OF MEN
Ajde lagano da zavrsavamo ovaj nicim izazvan mini-horor maraton u poslednja tri posta ukljucujuci i ovaj. Slusali smo frikove iz Spookhouse-a, poznate kao Darth Vegas, kao i predobri Ghoul koji su me malo vratili u talme vode a veceras jedan re-upload, prvi u istoriji ovog bloga i jedan ne toliko poznat, ali meni licno mnogo drag bend koji takodje fura debeli horor fazon. Oni su Send More Paramedics, dolaze, u stvari dolazili su iz Leeds-a i jedan su od prvih ALL-ZOMBIE bendova koje sam ja cuo, pocetkom dvehiljaditih kada je Zombie fazon jos uvek bio kul i malo pre nego li su ga razni stanovnici interneta napravili u nesto sto je gotivno i strava, zombi zeke, zombi mede i ta sranja. Ne ovde nije taj fazon u pitanju, ovo su SMP i na svom prvom i najboljem izdanju, koje bih vam ja veceras poklonio, su objasnili sta znaci biti posvecen temi kojom se bave a ta tema su zombiji, nemrtvi, kanibali u svom marsu za ljudskim mesom, mozgovima i svim ostalim stvarima kojima se zombiji bave. Bez izuzetaka, svaka pesma ikada se bavi samo zombijima, ne vampirima, karakondzulama, striktno zombijima i to onako iz licne perpektive, odnosno iz perspektive jednog zombija. Od tri albuma koja je ovaj bend izbacio Feast for Fallen je sigurno najbolje obradio ovu tematiku, i liricki i muzicki, posle su malo postali dosadni i vise su vukli na neki pank rok i hevi metal, nego na tresh i hard core. Svakako je Feast for Fallen vise bio popularan u metalskim krugovima, zbog tematike i zlokobnog vokala, ali muzicki su vise okrenuti Hard Core-u, kratki rifovi koji neretko ulecu u stari Slayer fazon, zle brze solaze i ti tripovi, cuka-cuka-cukalica bubnjevi, polu kanta produkcija koja daje ovom izdanju specijalnu draz i vokal koji savrseno opisuje kako bi otprilike zvucao neko ko mrtav hoda u potrazi za hranom, bolan i deliriozan, suplje crvljive lobanje. Koji vokal, vrisak bi bolje odgovarao opisu, ali ne onaj zli metalski vrisak vec pravi vrisak, onako cepanje grla koja savrsano lezi brzini i energiji ovog benda. Kratko i jebitacno, celo izdanje, dvanest pesama, traje nekih 25 minuta, ako se izuzve filmski (skriveni) outro na kraju albuma koji traje jos toliko otprilike. Na albumu se redjaju takvi hitovi poput Canniball, Necromancer, The Pain of Being Dead, Kingdom of the Undead, zli okultni break na albumu u vidu Epulum instrumentala, kao i numere Brains i Aim for the Head koje zajedno traju pet sekundi i polu komicne Ressurection Cemetary i Zombie Sweetheart. Sve puca od referenci iz Romerove trilogije, kao i O Bannon-ovog Return of the Living Dead i ako ste Undead fan generalno ovo je pravo izdanje za vas. Link za skidanje je OVDE a evo i najace numere na albumu, uzivajte pa se vidimo, odo ja da izedem onu babu iz frizidera, pozzzzdrav....
Нема коментара:
Постави коментар