Sinoc sam najzad odgledao film R.I.P.-Rest in pieces, film koji se bavi zivotom kontraverznog umetnika Joe Coleman-a o kom mozete poopsirnije procitati na Abraxas blogu, posto je to pravo mesto ako zelite prave informacije o ovom filmu i o ovom umetniku uopste.Ja bih radije malo o jednom coveku kome je Joe dao specijalnu posvetu u ovom filmu, coveku koji je legenda najsiromasnije rednek teritorije u SAD tj. ozloglasenog Boone County-ja u Zapadnoj Virdziniji, desetom sinu rudara i pevacice, najlegendarnijem one man bendu u istoriji muzike, ocu psychobilly-ja i ko zna cega jos, gospodinu Hasil Adkins-u.Iako sam vec malo citao o njemu i pogledao kratki dokumentarac o njegovom zivotu, ova epizoda u ovome filmu mi je bas onako specijalna i mislim da najbolje u najkracem roku opisuje lik i delo ovoga coveka i toliko sam bio odusevljen kada sam ovo odgledao da sam morao jos par puta da premotam i odgledam ispocetka..Znam da mislite da sam lud zbog toga, ali ne mogu vam opisati koliko je ovo meni carski.Da ne pricam mnogo, pogledajte bolje sami....
Jebemti, kakva su to dva velika umetnika, a opet dobre stare prostodusne barabe i one prave seljacine.Dobro aj kod Coleman-a je sve to deo njegove predstave koja nikada ne prestaje i sve je unapred smisljeno sa razlogom, ali Hasil je unikat.Na kraju krajeva, kako drugacije i mislite da treba da se ponasa covek koji nije siguran koje je godine rodjen i koji je svoje prve cipele dobio sa pet godina.Kada se sve to uzme u obzir stvarno je velika stvar cuti da ovaj covek pored toga sto je sAm sebe naucio da svira i smislio svoj originalni lo-fi rokabili zvuk, za zivota napisao i preko 7000(!!!!) svojih autorskih pesama i ceo zivot bio onaj pravi DIY umetnik posto su izdavacke kuce bezale od njega kao djavo od krsta.Svakako nadjite i skinite bilo sta od njega, posto je stvarno snimio ko zna koliko desetina albuma, ali ja vam veceras ne bi dao link za nijedan od njih, posto sam se setio jedne stare kompilacije na kojoj sam i prvi put i cuo za ovog coveka i njegovu legendarnu numeru She said, koja mi je i omiljena na ovom albumu.Aj prvo ova stvar, pa da nastavimo pricu.Fundamentalno obrati paznju....
Eto culi ste sta je rekla, ja zaista ne znam kako neko moze ovo da ne gotivi i realno da Cramps-i nisu ovo obradili kad su bili na vrhuncu slave ja zaista ne znam da li bi ikada culi ovako nesto.Bas u vreme te pomame za Cramps-ima tj. sredinom osamdesetih izlazi i ova kompilacija tj. Rockabilly psychosis and garage disease na kojoj su bili sakupljeni hitovi koji su bukvalno definisali psychobilly zanr, pored ove Hasilove naravno.Pored toga na njoj jos mozete cuti bendove koji su tada bili prestavnici novog rockabilly revival perioda i nastanka psychobilly-ja a to su pored Cramps-a jos i The Meteors, Guana Bats i legende swamp punk bluesa The Gun Club.Stvarno jako bitna kompilacija i album koji mi je zauvek promenio poglede na ovu vrstu muzike i zauvek navukaO na istu, posto sam u tom periodu uglavnom slusao neku pankericu i kada sam ovo cuo bio sam kao u fazonu pa zar i ovo postoji i zar su ovi sto su svirali punk dvaes i vise godina pre nego sto je uopste nastao, ustvari mnogo vece underground face i pravi autenticni ludaci.Nista, skidajte kompilaciju ispod omota, ako vas ovako nesto zanima a pre svega toga odslusajte TE cuvene numere koje su definisale psychobilly pokret.Da krenemo sa najpoznatijom od svih i da se usput prisetimo cuvenih rektum vratolomija iz Pink Flamingosa, vidimo se i trenirajte, sta da vam kazem...
Нема коментара:
Постави коментар