субота, 02. јун 2012.

Honky Tonk Junkeee



Nisam bas siguran koliko ima postovaoca country zvuka medju citaocima ovoga bloga, sigurno ne mnogo, ali sam siguran da medju vama sigurno ima vise uzivalaca u raznoraznim opojnim sredstiva pa reko ajde da vas na neki nacin privucem da slusate malo vise kaubojstine i reko da vam ponudim jedan album koji jeste u kantri i rokabili maniru ali se bavi striktno uzivanjem u svim lepim nelegalnim stvarima koje su mnogima od nas ulepsale a bogami i usrale zivot ne tako mali broj puta.Naime, vise puta sam pominjao razne sajkobili grupe posto jako volim ovaj subzanr koji spaja rokabili, pank, droge, horor motive i jos stosta sto mlogo volem ali nazalost ni jednom nisam pominjao cuvene underground legende The Frantic Flinstones iako su mi definitivno jedni od omiljenijih bendova na ovoj sceni.Bilo kako bilo, necemo ni danas mnogo o njima vec o njihovom cuvenom i vrlo problematicnom pevacu i lideru koji je poznat kao Chuck.E pa Chuck je jako poznat kao teska djanura i notorni alkoholicar sto se cesto moze cuti i u Frantic Flinstones pesmama pa je samim tim pre jedno pet godina jedva sacuvao zivu glavu kada je zahvaljujuci svojim losim navikama zavrsio u bolnickoj postelji, skoro na samrti i kada je bio jedva spasen ali mu je zauvek odstranjeno jedno plucno krilo.Negde u to vreme Chuck je malo iskuliro Flinstonse i posvetio se radu sa svojim striktno country projektom pod zanimljivim imenom Chuck and the Crack Pipes(sarmantno,zar ne?) koji su svirali stari dobri bazicni kantri zvuk sa pesmama cije su teme bile iskljucivo viski, pivo, kokain, heroin, gandza, pilule, tripovi  i sva iskustava na ovim divnim stvarimaAlbum je bio skoro gotov i trebao je da nosi naziv Drugs and Drugs and Rock and Roll, medjutim biva sta je bilo i jedva preziveli Chucky na bolnickoj postelji pise bolesno veselu i optimisticnu numeru One Lung Down koja kasnije postaje i naslovna numera za prvo i jedino kultno izdanje Chuck and The Crack Pipes-a.Pored ove numere na albumu se redjaju takvi biseri poput Drug Heaven, Cocaine, Take a trip, Six pack to go, Too Many Pills i shvatate vec kakve numere.Ono sto se meni najvise svidja na ovom izdanju pored sjajne kantri muzikice i Chuck-ovog redneck vokala je neposrednost i duhovitost celog izdanja koji onako bas prosto i realno opisuje logiku narkomanskog uma, bez kukanja, plakanja i pokajanja, striktno glorifikacija svega sto ne bi trebali da radite nikada a radite uvek ili ponekad.Znaci jedno vrlo duhovito, veselo i sjajno izdanje za sve ljubitelje white trash ikonografije i gudrice mice pa vi ako smatrate sebe pripadnikom jedne od ove dve grupacije, ovo je pravo izdanje za vas.To bi otprilike bilo to za danas, evo ispod i meni omiljene numere Taking Them Drugs a podno klipa i link za skidanje albuma.Tako, uzivajte i pazite sta radite!!!!





Нема коментара:

Постави коментар