субота, 02. јул 2011.

Na keca


E danas sam uradio nesto za cim mi dusa zudi vec godinama ali zbog posla i politike firme nisam bio u stanju, al od juce sam na bolovanju pa sam danas uradio to.Sad vi mislite ko zna sta je a radi se o obicnoj gluposti, a to je da sam se najzad posle sto godina osisao na keca.Aaaah kakvo olaksanje.E sad u to ime sam hteo nesto da metnem danas na blog i prvobitna ideja je bila da stavim neki dobri stari skined bend(NO NAZI BULLSHIT!!!!) al onda se setih jedne pesme koju jako volim i benda koji je par hiljada svetlosnih godina od OI! i streetpunk fazona a koji bih danas zeleo da vam prestavim.Aj prvo pjesma pa prica posle....





Jeste tako je, dobri stari Lagwagon, bend koji sam ja najvise voleo(uz NOFX naravno) od svih takozvanih kalifornijskih melodicnih punk rock bendova i bend od kog su se najvise gnusali moji drugari u ekipi, Dzoni i Goha pogotovo posto je poznata stvar koliko nadrkani hardkor pankeri i skinjare vole ovaj pravac.Mene licno su uvek zajebavali za ovakvu ziku, kao Amerikanac i to al ja realno nikad nisam voleo te klasicne kukavne bendove sa Epitaph-a, osim Voodo Glow Skulls(koji su ska-core) i naravno SNFU-a koji su kao sto neki znaju totalno prica za sebe.Fat Wreck Chords je naravno imao moje mnogo vece simpatije, ali ne svi bendovi naravno.Ono zbog cega sam ja voleo Lagwagon i stavljao ih na prvo mesto uvek je pored muzike koja je uvek bila najbza na toj sceni tada (iako je lider benda Joe Cape uvek stvarno pevao ono bas melodicno) je to sto sam ja uvek ovaj bend dozivljavao kao izuzetno iskren bend i uvek sam im verovao ako me razumete i dok su drugi ljudi slusali Smithse recimo kad su bili emotivno rastrojeni i nesrecno zaljubljeni kao tinejdzeri i te fore, ovaj bend je bio to za mene.Uvek me je nerviralo kada su pankeri pricali da su komercijala ali manje poznata cinjenica je da u vreme kad su Green Day i Offspring bili broj jedan na MTV-ju ovaj bend je odbijao bilo kakvo potpisivanje za Major label i uvek su ostali verni Fat Wreck-u za koji izdaju i dan danas(mada je bend na nekakvoj pauzi zadnjih par godina i nisu dugo izdavali nista, mada demantuju da su se raspali i stalno sviraju bez pauze).Nastali su 1990. godine i do 2005. su izdali desetak izdanja, pesma koju ste culi danas je sa treceg albuma Hoss koji je meni ujedno i omiljeni njihov album(na kom im se pridruzio i zauvek ostao bubnjar RKL-a Dave Raun) mada iskreno svih prvih pet albuma jebu nadrkane pankere u bulju i zaista su svi jako dobri.Ja sam dugo razmisljao koji album da stavim pa se odlucih za ovaj album i njihovo prvo izdanje Duh! iz 1992.godine.Ali pre svega toga pustio bih stvar sa njihovog zadnjeg albuma koju je moj pokojni drugar Majerica stalno pustao u onom prokletom hostelu pre nego sto je poginuo, ali to su neke privatne stvari, da vam ne objasnjavam sad.Sjajna pesma o nekim zivotnim stvarima i besmislu svakodnevnice, evo numere ispod a linkove za skidanje albuma imate ispod pa ako vam se svidi nadjite i skinite jos neki album od ovog sjajnog benda, sigurno necete pogresiti, aj cao pa se gledamo....

 






3 коментара:

  1. Jo, de me nađe, obožavao sam Lagwagon :)

    ОдговориИзбриши
  2. I naravno dojaja tekst, skroz ta priča, a posebno to za kukavne bendove, kako samo sjebaše tu scenu očas posla, na iljade istih mrtvih bendova. Ogadili mi ceo taj rad pa sam na kraju ostao samo na NOFX-u 90-ih i ne mrdam. Što je sigurno sigurno je. ;)

    ОдговориИзбриши
  3. Opa,Abraxas AKA Pandza poco da cita ovaj blog, pozdrav matori i dobro dosao, da ti ne pricam kolko volem tvoj blog tj. da se ne shlihtam tu bezveze, nadam se da ces naci jos ponesto sto ce ti se svideti ovdje i zdrav ostaj

    ОдговориИзбриши