Triple X Triple Live Feature!!

Jaoj bre, jebem li ti cokoladicu, malo sam okasnio sa ovim videom ali nisam mogao da odolim da ga stavim ovde. Nista sladje u zivotu nisam video, ovo je bre pravi HC Punk fazon, posle ovoga nema dalje. Malisa objasnio, i kako se cuka u kante i kako se pjeva u MIKOFAN i kako biti totalno neodoljiv. Jos jedna stvar koju je ovaj malisa slatkisa uspeo da uradi je da me digne iz totalne camotinje i natera nekako da vise nakucam nesto. Stvarno, za ovih nekih dvadeset meseci, koliko sve ovo radim, nisam jos osetio ovoliko zasicenje i umor od svega, kao i totalni nedostatak ideja o cemu bih pisao uopste. Nista, Ogi HC baja me je najzad inspirisao da dignem svoju debelu bulju i da se malo latim HC punka, koga, priznajem, ima sve manje i na ovim stranicama i u mom zivotu. Mozda je bas to razlog za ovaj silni smor, ko zna? Neka, tako i treba, ko izda pank ni ne zasluzuje da mu bude dobro u zivotu. Dobro, da ne serem vise, nego da vam kazem sta sam vam to lepo spremio. Pa nista, za pocetak ove nase (nadam se) pank edicije ja sam se odlucio da vam poklonim par koncertnih snimaka u celini, sa nekih svirki meni licno mnogo dragih, da kazemo HC bendova, posto su sve tri grupe u totalno razlicitim fazonima i svakako se ne bi mogli svrstati u isti kos. Jedina grupa u koju bi svi zajedno stali je grupa JEbaca kevi, posto svi izuvaju, sto cete moci i videti na ovim snimcima. Prvi snimak je koncert iz 2010. meni licno omiljenog NYHC benda, a to su veliki SHEER TERROR, odnosno ono sto je ostalo od njih. A ostao je samo matori Pauli ili Paul Bearer, cuveni i po meni, jedini pravi i iskreni saban iz ovog pomalo pozerskog miljea. Cuven po svojoj nezgodnoj naravi i jos nezgodnijem ponasanju, svojom zaslugom uspeo da raspusti bend te davne 1995. godine, posle izlaska albuma Love songs for the unloved, i od tada bezuspesno pokusava da sastavi isti. To mu je najzad poslo za rukom avgusta 2010. godine i to bas na ovoj svirci koju cete gledati veceras. Znaci, prvi povratnicki koncert mojih HC idola iz mladosti je snimak broj jedan. Kako matora sabancina i njegov novi bend prase uverite se sami, posle toga toga idemo par godina u nazad, u davnu 1997. godinu na jednu polu-kucnu zurku ili svirku kako hocete. Ako mislite da od Sheer Terror-a nema gore, grdno ste se prevarili jer je snimak broj dva pravi teror, i za usi i za mozak. To je zato sto cemo pogledati polucasovnu svirku jednog od najbrzih i najbucnijih bendova ikada, prvoboraca Powerviolence struje, a to su veliki Charles Bronson. Pisao sam malo o njima, cak sam i stavljao njihov best of, u vreme kad sam to radio bez trzavica. Uglavnom, ja nisam preterani fan i poznavalac grindcorebrutalcrustitihpickamaterina muzike, ali postoje dva benda na koje se totalno kidam, to su Patareni i ova draga gospoda, koja su na zalost bila aktivna samo cetiri, pet godina koliko je bend postojao. Zasto bas oni, a ne neko drugi, pogledajte u ovom bas, bas, retkom koncertnom snimku. To je pod broj dva, a finalni koncert za veceras je jako davno odrzani koncert cuvenih kanadskih pankera SNFU-a davne 1988. godine negde u Nebraski. Ono sto je bitno reci da je ovo snimak malo pre prvog raspada benda, odnosno u periodu pre ponovnog okupljanja i potpisivanja za Epitaph, u periodu kada su izdata prva dva albuma koja su bila mnogo pankerskija nego ovi koji su usledili kasnije. Ako mene pitate, ovo je nesto najbolje od uslovno receno americkog panka (posto su SNFU kanadjani) i zaista retko intelegentan, originalan i dinamican bend za te godine i te uslove. Totalno rokanje i kidanje, mladi Chi Pig na vrhuncu svog ludila, kao i ostatak benda, jedino sto je publika ko na parastosu, ali to ne smeta da uzivate u svirci i muzici. Eto, to je to za danas, da ne pricamo mnogo vec da krenemo na muziku posto je bas ima podosta. Nadam se da na ove stranice zaluta i neki panker i da ce mu se moj izbor za danas svideti. Vi ostali uzivajte takodje, nece nista da vam fali, a mi se vidimo kad se vidimo. Cao, zdravo, pustaj plej....