Ma ne seri, samo KEC!!!!

Prosle nedelje sam isao u KST, u koji nisam usao godinama (mada lazem, bio sam na Eyesburn-u letos) i koji nisam voleo ni kada sam bio mali (ipak sam ja dete Akademije) i u koji idem samo ako imam DEBEO razlog. E pa prosli cetvrtak je razlog bio deblji cak i od autora ovog bloga posto su promociju svog novog albuma pravili Nadimaci, jedini pravi, iskreni i jebeni SpeedThrash metal bend na ovim prostorima. Jebeni NADIMAC! Takodje sam imao izuzetno zadovoljstvo da se posle koncerta razbolim kao pseto pa sa ovom recenzijom kasnim dobrih nedelju dana. Nema veze, nikad nije kasno za predstavljanje necega ovako dobrog posto je novi album Nejebanjezivesile svakako vrhunac u karijeri ovoga predobrog benda, koji su, rekao bih, tek na ovom izdanju zaista zazvucali kako su oni, a i mi fanovi, oduvek zeleli. Nemojte me pogresno razumeti, i prvi i drugi album su bili odlicni ali ovaj treci je objasnio kako treba da zvuci bend koji strikno prasi SpeedThrash onako kako se prasio sredinom osamdesetih i kako treba da zvuci bend koji stoji sam za sebe na raspaloj i nepostojecoj sceni i koji, kako sami kazu, ne jebe zivu silu! Koncert je bio odlican, bend je bio nikad bolji, svaka cast svim clanovima benda ali necu o koncertu, ko vas jebe kad ste lenja gamad koja nece da pomeri bulje i podrzi ovako sjajne momke. Ja bih pre o novom albumu, koji treba da izadje ovih dana za Violent Solution Records, stranog izdavaca koji je prepoznao kvalitet ovog benda iako su, kao i do sad, svi tekstovi na srpskom jeziku. To ni malo nece smetati ljubiteljima SpeedThrash metala od preko, posto ovako svez, vitalan i brutalan bend retko gde svira na zemaljskoj kugli. Dobro sad, tu su Municipal Waste i svi ti (recimo) nju skul Thrash metal bendovi koji su zadnjih godina vratili Thrash na metal mapu sveta, ali i Nadimac su vrlo posebni zbog svog bezkompromisnog i cuvenog SAMO KEC zvuka. Tako je i na ovom izdanju, svih 11 ( i jedna skrivena) numera su radjene po vec prepoznatljivom Nadimac paternu, odlicni rifovi, rasklimani bass, odlicni vokal koji samo ponekad prerasta u metalerski vrisak ili urlik, poneka solazica ali u osnovi cukacukacukalica dok vam glava ne otpadne. E sad, teme i tekstovi su svakako na malo zavidnijem nivou, sto je i normalno kada se uzmu u obzir godine izvodjaca, pa samim tim je i normalno da zvuce bolje i ozbiljnije na ovom izdanju, mada se ne bih slozio sa jednom recenzijom na jednom blogu koju je pisao neko sigurno elokventniji i upuceniji u temu od mene, ali me je totalno izgubio kada je napisao da su na proslom albumu, tekstualno Nadimac zvucali previse saljivo i rekao da su zeleli zvucati kao dugokosa verzija Bad Copy-ja!!??? Rispekt za Bad Copy naravno, ali tako glupo poredjenje, sta je sa SMF ili Osmi Putnik 2? Mislim da je ta paralela svakako pravednija, ali nema veze, bend na ovom albumu stvarno zvuci ozbiljnije i tekstovi su podeljeni u par grupa, posveta (nepostojecoj) sceni-Grad ispod grada, Grupna Terapija, kao i na alkoholicarsko-narkomanske-Koma Sutra, Crna Reka, licni pogledi kosijanera sa margine na svet oko sebe-Smrt Autoriteta, Silikonska Divljina, Nezaustavljiva Glad ali i (po meni) najbolja numera na albumu horor-metalsko-zajebanstka Vukodlak! Sve u svemu, odlican album i prava poslastica za ljubitelje SpeedThrash zvuka, koji mozete naruciti ovih dana preko oficijalne stranice benda, do tada ga mozete poslusati na Bandcamp stranici Nadimaca, odnosno ovde dole, podno teksta. Tako i toliko od mene, Full Support za ove momke cije vreme, rekao bih, tek dolazi, uzivajte, porucite album, skacite na glavu i slemujte dok vam krv ne krene na usi a mi se vidimo u sledecem postu, pozdrav!!!

RE-UP-surrection Cemetary

HERE COMES THE HORDES

THEY ARE ON THE MARCH AGAIN 

BRINGING BLACK TERROR TO THE WORLD OF MEN

Ajde lagano da zavrsavamo ovaj nicim izazvan mini-horor maraton u poslednja tri posta ukljucujuci i ovaj. Slusali smo frikove iz Spookhouse-a, poznate kao Darth Vegas, kao i predobri Ghoul koji su me malo vratili u talme vode a veceras jedan re-upload, prvi u istoriji ovog bloga i jedan ne toliko poznat, ali meni licno mnogo drag bend koji takodje fura debeli horor fazon. Oni su Send More Paramedics, dolaze, u stvari dolazili su iz Leeds-a i jedan su od prvih ALL-ZOMBIE bendova koje sam ja cuo, pocetkom dvehiljaditih kada je Zombie fazon jos uvek bio kul i malo pre nego li su ga razni stanovnici interneta napravili u nesto sto je gotivno i strava, zombi zeke, zombi mede i ta sranja. Ne ovde nije taj fazon u pitanju, ovo su SMP i na svom prvom i najboljem izdanju, koje bih vam ja veceras poklonio, su objasnili sta znaci biti posvecen temi kojom se bave a ta tema su zombiji, nemrtvi, kanibali u svom marsu za ljudskim mesom, mozgovima i svim ostalim stvarima kojima se zombiji bave. Bez izuzetaka, svaka pesma ikada se bavi samo zombijima, ne vampirima, karakondzulama, striktno zombijima i to onako iz licne perpektive, odnosno iz perspektive jednog zombija. Od tri albuma koja je ovaj bend izbacio Feast for Fallen je sigurno najbolje obradio ovu tematiku, i liricki i muzicki, posle su malo postali dosadni i vise su vukli na neki pank rok i hevi metal, nego na tresh i hard core. Svakako je Feast for Fallen vise bio popularan u metalskim krugovima, zbog tematike i zlokobnog vokala, ali muzicki su vise okrenuti Hard Core-u, kratki rifovi koji neretko ulecu u stari Slayer fazon, zle brze solaze i ti tripovi, cuka-cuka-cukalica bubnjevi, polu kanta produkcija koja daje ovom izdanju specijalnu draz i vokal koji savrseno opisuje kako bi otprilike zvucao neko ko mrtav hoda u potrazi za hranom, bolan i deliriozan, suplje crvljive lobanje. Koji vokal, vrisak bi bolje odgovarao opisu, ali ne onaj zli metalski vrisak vec pravi vrisak, onako cepanje grla koja savrsano lezi brzini i energiji ovog benda. Kratko i jebitacno, celo izdanje, dvanest pesama, traje nekih 25 minuta, ako se izuzve filmski (skriveni) outro na kraju albuma koji traje jos toliko otprilike. Na albumu se redjaju takvi hitovi poput Canniball, Necromancer, The Pain of Being Dead, Kingdom of the Undead, zli okultni break na albumu u vidu Epulum instrumentala, kao i numere Brains i Aim for the Head koje zajedno traju pet sekundi i polu komicne Ressurection Cemetary i Zombie Sweetheart. Sve puca od referenci iz Romerove trilogije, kao i O Bannon-ovog Return of the Living Dead i ako ste Undead fan generalno ovo je pravo izdanje za vas. Link za skidanje je OVDE a evo i najace numere na albumu, uzivajte pa se vidimo, odo ja da izedem onu babu iz frizidera, pozzzzdrav....

BLOOD FEAST!!!!

DRUGS!GUNS!DRUGS! GUNS!

c'mon MAN lets go KILL SOMEONE!

Hehehe, ima li ista mocnije od GWaaAAR-a i njihovih cuvenih bizarnih, krvavih, pornografsko kabaretskih  brainLESS nastupa? Zaista, GWAR vec decenijama radi svoj nadaleko cuveni show program naspram kojeg koncerti velikih Shock Rock zvezda poput Rob Zombie-a i onog Marlyn Manson-a izgledaju kao Toma Palcic u Pozoristancetu Puz. Ali ima jedna stvar sa Gwar-om, nikada nisam specijalno voleo slusati njihovu ziku, nastupi, kostimi, maske to mi je bas do jaja, ali zika nista posebno. Uvek sam mastao da nadjem neki bend koji ce furati ceo taj zajebanski, horor-stripovski gore fazon ali i da ce muzika biti ravna nastupu. E pa bas zahvaljujuci Gwar-u sam pre par meseci naisao na bend ciju ste obradu Gwar-a culi gore, koje Gwar vec par godina u nazad vodi na sve svoje turneje i koji su zahvaljujuci tome i postali jako cenjeno ime van heavy metal krugova. Oni koji prate blog znaju da ja bas i nisam metaler, kao i da sam u ovoj muzickoj oblasti prilicno tanak, ali svakako nisam imun na Slayer, Brujeria, kao i da volim da cujem staru dobru treshericu, ali GHOUL su mi bas otkrice i nesto sto najvise volim da cujem u poslednje vreme kada je ekstremna buka u pitanju. Razlog za to je sto su Ghoul ispunjenje mojih fetisherskih snova, cela prica koja ih prati je toliko ludacki i bolesno gotivna, ceo taj faznon ala Tales from the Crypt (strip naravno) ali u eXXtra GORE varijanti, je ono sto me je kupilo kod ovog benda, kao i njihov predobri album Transmissi0N Zer0 (cetvrti po redu) koji je meni nesto najace sto sam cuo u metalu jos od davnih davnina. Ghoul prica prati cetiri demonske, kanibalisticke spodobe pod imenima Cremator, Digestor, Dissector i Fermenator, koji zive u katakombama ispod Creepsylvanijskog groblja, inace zemlje poznate kao pakao istocne evrope (Srbija?), koji zahvaljujuci svojim odurnim pojavama moraju nositi dzakove na glavi koji su stalno krvavi od obedovanja mrtvih i zivih stanovnika Creepsylvanije. Pored njih, tu su jos gomila likova, prijatelja Brotherhood of Ghoul-a, kao i gomile neprijatelja medju kojima su najopasniji svakako Kill-Bot, Mutant Mutilator, kao i mracni kultovi Mezmetrona i Cultist-a, cija se imena pominju u skoro svakoj pesmi jos od prvog albuma, znaci prica ide u kontinuitetu i stalno se nastavlja i uz svaki album se dobijaju stripovi, 3D naocare i sve ono sto ova izdanja cine pravi poslasticama za kolekcionare i pasionirane ljubitelje horora, SF zajebancija, stripova i tih stvari. Naravno, sve je ovo jedna debela zajebancija i clanovi Ghoul-a se ustvari sprdaju do jaja, tako da je cela prica, koliko god odvratna i krvava, urnebesno komicna saga o stvorenjima koje ne zelite sresti nocu. Sto se muzike tice, koja je i najbitnija valjda, Ghoul sviraju neki old skul Trash Metal tipa Nuclear Assault sa debelim uplivima old skul HC-a ala DRI, MDC i njima slicnima a vokali se smenjuju izmedju Digestorovog zlog vriska dostojnog jednog Death-a i Crematorovog Cannibal Corpse grindovskog brundanja. Nisam preterano lud za Death metal i Grindcore vokalima, ali u Ghoul-ovom slucaju sve pase bas kako treba i daje prici tu pravu ZLU notu. Ako jos dodam da na Trassmision Zer0 ima dosta (obratite paznju) Surf uticaja i rifova, cisto radi pojacanja cele te stripovske, B Horror atmosfere, mozda i skontate zasto sam se bas toliko primio na jedan metalski bend. Ovaj album je cisto zlato, stvarno se godinama nisam tako dobro zabavljao slusajuci neko metal izdanje, muzika, produkcija, brutalnost i duhovitost celog izdanja je na vrhunskom nivou, jos kada citate tekstove dok slusate album, sto svakako preporucujem da bi vam cela prica bila jasnija, zasigurno dobijate apsolutni ugodjaj, u slucaju da ste ljubitelj ekstremnog zvuka naravno. GHOUL je pobedio i polako krece da vlada metalskim svetom, a ja vam u to ime poklanjam ovaj album u celosti, link za skidanje je OVDE, pa vi izvolite, svlacite, puscajte i slemujte dok vam glava ne otpadne, ako ja ipak nisam bio dovoljno ubedljiv sa svojim hvalospevima, evo ispod i celog albuma na preslusavanje, kao i singla Metalicus Ex Mortis koje zatvara ovo odlicno izdanje, cisto da skontate koji su to kraljevi i spodobe. Tako, uzivajte, cepajte gudru, krv i vinjak, slusajte talme i ostanite nemrtvi do naseg sledeceg vidjanja, pozdrav!

JR Bungle

Nadam se da ste prvo odgledali ovaj divni klip pre nego sto ste poceli da citate ovaj post. Ako ste pomislili, au brate kakvo je ovo sranje, onda mozda i nema potrebe da se zadrzavate previse. Ako ste ipak pomislili, oh predivne li bolestine i budalastine, onda mozda i imamo nesto za vas. Nadam se da vam se muzika dopala i da ste ljubitelj umobolnih psihodelijica koje zvuce kao da su saundtrek za neki decji kosmar, posto vam veceras sa ponosom predstavljam najacu Australijsku bandu maskiranih odmetnika, jacih i od Mad Max-a, na zalost ne preterano poznatih kao Darth Vegas. Kazem na zalost i stvarno mislim to jer ovako dobar bend necete bas tako lako naci ovih dana, nisam bas siguran da je neko skoro ovako dobro prasio cuveni muzicki pravac poznat kao-Jedan takt, jedan zanr, koji je smislio (verovatno) veliki mag John Zorn a najbolje ikada svirao veliki MR Bungle(RIP). Jebiga, ovo i jeste rip off Mr Bungle-a, taj trip, atmosfera, bolesni crossover fazon, od polke do grind core-a i ti tripovi, ali svakako i ne samo to. Razume se, da je i SAMO to, bilo bi bolje od SVEGA, ali Darth Vegas imaju i vrlo originalan zvuk, nove ideje i tripove. Ovde mozete cuti sve, zvukove iz crtanih filmova, klezmer, funk, karnevalske i cirkuske melodije, free jazz, death metal, 8bit, surf, ska, swing, klovnovi, duhovi, vanzemaljci sve izmesano i izmuljano u isti kos, na vrlo bizaran i psihodelican nacin sa debelim prizvukom na muziku B filmova iz pedesetih i sezdesetih. Auf, tako nekako, audio eLeSDE extravaganza! Drugi album, Brain Wash1ng f0r dirty m1nds, deset godina posle odlicnog prvenca, je ono cime se ja besomucno drogiram ovijeh noci kad sa posla dodjem. Uzeleo sam se dobrih autorskih albuma i necega novog a da zvuci na staro i Darth Vegas su svakako legli kao poruceni. Uglavnom, to vam ja darivam veceras, nije ga bas lako naci pa vi skidajte i nemo nikom pricate da me ne uapsu, evo jos dve odlicne numere sa albuma pa ako vam je mozak u tim stadijumima i ako vam se ovo svidi, album skidajte OVDE, isperite sebi mozak necim kvalitetnim i uzivajte! Tako, drztese i pazite na zdravlje....

Nemau pametnija posla...

Kako je bila lepa prosla nedelja, kad bi svaka bila taka. To bi otprilike znacilo da bih radio samo prepodne, znaci ne bih dolazio kuci u dva ujutru zeljan krvi, usran i isfrustriran, i da svaki drugi dan idem na neku lepu svirku da se ispraznim i izludim ko covek. O cemu prica ovaj, pitate se vi, a ja cu vam reci. Sve je pocelo sa odlicnim koncertom mog omiljenog domaceg mladog benda, Goatmare and Hellspades-a u Kuglasu, koji svirase sa svojim drugarima, Terrorhammer-om. Sta da vam kazem, momci (i devojka) su oprali kako su bili dobri, bez obzira na probleme sa zvukom i nestankom piva, mislim da su objasnili kako bend treba da zvuci i izgleda na sceni, apsolutno su vladali bez obzira na staz i godine. Ko matori, ono sto se kaze i ja jedva cekam njihov sledeci koncert (19 jul Blue Moon) jer definitivno postajem fan broj jedan. Taman sam se malo odmorio kad eto ti ga Slayeeeerrrrrrr u utorak, najzad (iz cetvrtog) sam uspeo da odgledam gospodare tame koji su OPRALI i to je to sto cu vam ja reci, citajte recenzije po drugim sajtovima i od nekih pismenijih ljudi. Upala vratnih mi misica jos nije prosla, to vam je najbolji opis kako je bilo. Uglavnom, nisu Slayer dzabe Slayer, ali dosta o tome, najzad je dosao i petak, kada sam najzad otisao da odslusam uzivo bend od mog ortacima Saleta, ol skul BG HC manijake pod imenom Nothing Else To Do. Ovoga puta nisam morao daleko da idem, nekih stotinak metara do legendarnog Fest-a u hali Pinki, gde se u petak vece odrzavao mali HC festival sa nekih pet, sest bendova iz regiona. Kazem HC, ali brate HC je drugacije zvucao u moje vreme, svi bendovi su me ugusili do besvesti, sve neki Screamo Emo likovi i bendovi, burazeru nista ti ja ono ne razumem. Nije za mene At The Drive IN i te fore, sve je to super i sve je to strava, dobra svirka, energija i sve al brate nigde pesme jebem ti. Ajde necu da hetujem, Technicolor Lies nisu bili losi, ali nije moj fazon sta da vam kazem. Uglavnom, kao i sto se da predpostaviti, skoro ceo koncert sam proveo cepajuci pivo ispred Festa i u parkicu na klupici uz uksnicu, dvije. Uglavnom, par sati kasnije prodjose i ovi divni nju skul (nazovi) hardkorovci kad eto ti i njih. NETD su vec posle prvih taktova uvodne numere izmamili osmeh na lice meni i ostatku moje ekipe, to je bre Hard Core bato. Brzo, bucno, kratko, efektno i jebitacno! Celih pola sata, koliko je nastup trajao nisam prestajao da slemujem, skacem i urlam, desetak svojih stvari i obrada Minor Threat za kraj i aj kuci na spavanje! To je bre svirka, to je HC a ne ovo vase Skrimo Imo Njesra! Uglavnom, hvala momcima na odlicnoj svirci, stvarno su oprasili, nije sto su moji al jebase mame mamine. Uglavnom, momci su krajem prosle godine izbacili i svoj prvi demo koji mozete cuti OVDE a skinuti OVDE. Ako ste ljubitelj stare dobre old skul HC skole i pesama od minut i po, NETD su bend za vas. Skidajte, uzivajte i podrzite ove sjajne momke kako znate i umete, dodjite na koncerte i tako to. Evo i uvodne numere sa Demo-a pod imenom Djeca su nevina, uzivajte pa se gledamo, Peace!

NEKI BASH LJEPI KRATEZI MILI (VANILI)

Uglavnom, pratisHmo Draganicu za Rusiju ladnu po stoti put ja i sin Kuzman stari. Dve kajsije flajke (ne bas cele) padose za slobodu naroda i narodnosti. Uglavnom, odose oni kucama svojim a ja ne mogu da spavam, podivljo sam skroz a ujutru radim. I kao slusam neku muziku, ne mogu slusam nista normalno, samu rke-cuke. Krljanje neko. A posto sam koncentraciju izgubio za bilo sta duze od desetak minuta jos pre par sati bacih se na neke meni drage cukacke EP-jeve. Ono, 12 minuta maksimum. I u svom bunilu odlucih da ih podelim sa vama pa ko hoce nek skida. Evo sta sam spremio...

BanGLVIzija

Evo posta za Gospodzu sto joj se ne svidza moja nova pozadina kao sto joj je i obechato. Gospodza voli tako mene dA keca svako malo, te ne valja pozadina, te ovo i te ono i tako od vajkada. I posle sam ja smarac? Uglavnom, u svom tom smaranju i dugogodisnjoj gnjavazi i napada na moju licnoS, gospodzi ja igrom slucaja postadoh i kum letos pa primetih da nikada nisam cestitao na blogu ko covek. Nista, ziveli mladenci, da se vazda veselite i u zdravlju zivot pozivite, od mene jedna svadbarska specijalno por VU! Pesma ide vako nekako...

Ova od kuma za kumasina, nije to lako al svako svoju sudbinu kroji. Aj da prestanem sa zajebavanjem i da ostavim Nadezdu na miru i da kazem sta sam spremio za poklon posto je gospodza realno zanemarena na ovom blogu. To je valjda zbog toga sto ja i ne slusam militantnu femi lezbo alternativu bas toliko. Hehe, evo prestacu stvarno, Keko aj lav ju o so mach i ovo za tebe specijalno veceras, a i za vas ostale posto se nadam da medju citaocima bloga ima fanova MR Bungle-a. Znate sve, Mike Patton-ov bend, blablabla, nije to bitno, bitno je da je to njegov najbolji bend a imao ih je podosta i projekata i bendova ali BUNGLE je bend nad bendovima. Ne samo u Mike-ovom opusu nego uopste, vezano za muziku generalno. Realno, cuo sam razne bendove nastale pod raznim uticajima nekih drugih poznatijih bendova, na kraju krajeva tako se muzika i razvija i tako nastaju zanrovi u modernoj muzici. Svako nekog kopira i svako zvuci kao neki bend ili grupa bendova. Sve jedno, Primus i Mr Bungle niko nije skinuo, niko nije ni smeo da pokusava. To su ULTIMATIVNI JEBACI KEVE. Elem (zaneo sam se) posto se Nadi svideo koncert sto sam mecao pre neki dan, evo jos necega sto znam da nema. Radi se o bootleg izdanju koje je vrlo retko, cak i na internetu, na kome se nalaze, obratite paznju, 130 (kao) pesama, odnosno live snimaka raznih obrada najbolesnijih mogucih pesama koje vam mogu pasti na pamet. Znaci bolestara inna MR Bungle stajla sve od Montley Crue, Jennifer Lopez, Destiniys Child preko DRI, Primus, Emperor pa nazad na Milli Vannili, George Michel-a i Village People pa do velicina poput Ennio Morricone-a, Henry Mancini-a pa opet na Janet Jackson, Bon Jovi-ja i tih bolestina. Uglavnom su to delovi nekih pesama koji su ovi ludaci ubacivali u svoje tokom izvodjenja i traju po minut ali ima i bisera koje cete tesko gde naci. Eto, ako ste fan Mr Bungle-a ili zelite da postanete, skidajte ovo i uzivajte, link vam je dole, pozdrav i za kuma i kumu, izvinjavam se sto ih vako javno eksploatisem njihov holy matrimony i njih same. Tako i toliko, evo za start verovatno najpoznatije MR Bungle obrade, ovaj sa carapom psiho je Mike Patton, ove ostale zle spodobe su Trey Spruance, Trevor Dunn, Theo Lengyel i Danny Heifetz, veliki muzicari i kreteni posebne vrste. Mi smo ko klinci pevali Kvatro mile baci, uzmi tuki pa ga zvaci a vi pevajte kako hocete. Nista, pali plej i skidaj ako oces, ako neces, neces, a mi se vidimo, pozdrav....

MZI presents Billions of dead cops

let's stop the insanity let's end humanity 

 mediocre generica let's start with america 

 
let's kill the cops, the C.I.A the F.B.I , the P.T.A the N.F.L,

 the N.R.C. let's kill you and let's kill me

 stop the insanity let's end humanity

  kill all earth's residents let's start with the presidents  

Ili Fuck the sun, black cloud its comming dooooooooownnnnn.... Tako je nekako ovih dana. Neke ozbiljne stvari pritisle, ne ono boli me glava, mrzi me da radim, nemam para, svi mi idu na kurac. Ne, ne, neke druge stvari zbog kojih shvatite koliko su ove prve smesne i kako smo svi mi, ili barem vecina nas samo gomila razmazenih, lenjih i sebicnih smradova. Pored toga sto smo u vremenu i prostoru bitni koliko i ovaj pepeo koji sam sad istresao. Kada cak ne bih zeleo toliko daleko da idem opet bih shvatio koliko u stvari nemamo pojma o sadasnjem vremenu i prostoru, koliko nas ko jebe, koliko nas ko laze, koliko nas ko zajebava, iskoriscava, truje....Jebes ga, gadno je kad shvatis koliko mislimo koliko smo namazani, pametni i posebni a u stvari smo kerov kurac koji je u realnosti pojam za to sto smo mi. I zato je sve tako, kako je...svet u kome zivimo, ljudi sa kojima zivimo. Politicari, kanibali, popovi, satanisti, lekari, nekrofili, lazni proroci, usrani moralisti, politicki korektni cmarevi, filozofi bez grama mozga i ostala gamad. Ima nekih stvari koje vrede, (prava) ljubav, (pravi) prijatelji, porodica, hrana, poroci, sport, sex, MUZIKA, ali nekad ni te stvari nisu jace od nekih drugih. Neko se preda, neko se rokne, neko se bori a vecina se samo pravi glupava i sve se tako vrti u krug. Vrzino kolo. Zivot. I tako ja ovih dana, veselo vece. Ne mogu da vam pustam nista veselo, uglavnom sam slusao ovo sto bih podelio sa vama veceras. Radi se o jednom bendu koji se bavi svim ovim temama na vrlo agresivan i direktan nacin, bendu koji promovise totalnu mrznju prema svojoj domovini, bogu, nacistima, homofobima, pandurima i sve te razumne i razumljive stvari, plus jos neke radosti od kojih se puritancima dize kosa na glavi a to su pusenje kreka na dnevnoj bazi(a kako drugacije?), skvoting kao jedini ispravni nacin zivota, kradju, satanizam, terorizam itd.itd. I stvarno su ozbiljni, nisu neki pozeri, zabranjeno im je da sviraju u vecini klubova u svom rodnom Nju Jorku, hapseni su, prebijani, neki su sami sebe dokusurili (vidi pod 1.krek 2.dop). Ali su svakako napravili ime od sebe, kao i sto su stekli armiju krvozednih fanova. Ja sam jedan od njih, kao za retko koji drugi bend. Mozda zato sto me potsecaju na 2005. i 2006., najludje godine mog zivota. Mozda zato sto me podsecaju na najboljeg druga koga sam ikada imao. ali je tu kada slusam ovo sam i usran. I sjeban, potisten, depresivan....ma znate vec sve. Svi to znaju, neki non stop a neki ponekad niko njie imun na to. Reality is a ride on a bus...elem, oni su Leftover Crack, nekada su bili Chocking Victim, a posle toga su bili stosta, Morning Glory, INDK, Star Fucking Hipsters, Crackrocksteady 7....Uglavnom, jedan od retkih bendova koji su svirali sve od ska zike do totalnog crust pankeraja, cak i balck metal-a a da nikada nisu postali parodija na sve to. Jebeno dobar bend, jebeno dobra muzika. I sve je tu na ovom blogu veceras, jedna velika kompilacija koju sam sklepah sa nekim od najznacajnijih LOC pesmama, kao i pesmama bendova pod tom etiketom, sa naglaskom na Morning Glory naravno. Plus jos par post LOC bendova nastalih pod njihovim uticajima (No Cash, Dancehall Satan), sve zajedno 45 pesama i preko dva sata totalnog klanja, NO MERCY stajla! Sve u zelji da vam priblizim ovaj, kod nas bar totalno nepoznati bend i u znak secanja na mog druga Srkija. Link vam je na dnu posta, skidajte ako vam volja al prvo jedna poucna pesmica, cisto da vidite o cem se radi, al ima tu jos svacega verujte, uglavnom its the Good, the Bad and the LEFTOVER CRAAAAACK and Billions of dead COOOOOOPS!!!!!!!!!!!!!! Uzivajte.....

NON C'È NESSUN POSTO COME A CASA

"Don't be a Mr Bungle!"

"Don't be a Mr Bungle!"

"Don't be a Mr Bungle!"

"Don't be a Mr Bungle!"

Mr Bungle - Club Lingerie - Los Angeles - January 10th 1991

 

 

 

Triple X live times 5!

Posto ovaj blog opet dozivljava sunovrat ovih dana (kao da je ikada i uzleteo?) po pitanju poseta i toga, kao i sto je prosli post apsolutni rekorder po necitanju (17 pregleda za dva dana) ja sam odlucio da veceras napravim nastavak istog posto vidim da vas to toliko zanima. Tako je, i veceras cemo posetiti neke lepe (vise) hardcore (manje) punk svirke, na zalost samo putem nasih monitora posto ove bendove po svemu sudeci necemo ni gledati drugacije. Jebiga, punk je u ovoj zemlji popularan koliko i Tompson recimo, sa tim da sam siguran da bi i on napunio neku Arenu kao i Dino (na govno si zino) a ove legende bi doslo da vidi jedno pedeset ljudi, od toga jedno trinest iz Beograda. Jebiga, sta da se radi kad ljudi ovde vise vole hrvatski pop i bosanski rok nego leba da jedu i to obicno oni veliki Srbi, sto bi im svima jebali kevu, karali majke i cerke, kao i sto bi klali ustase i balije, a ne slusaju nista sem ovih govana. Da li je to samo meni cudno, ja ne znam, uglavnom necemo trositi vise vreme na pricu o njima, kao ni na neku suvisnu pricu uopste, vec cemo krenuti direktno na stvar. U prosloj epizodi ste mogli videti Sheer Terror, SNFU i Charles Bronson, a u ovoj epizodi jos tvrdji materijal, sa tim da su svi ovi koncerti novijeg datuma i uglavnom su svi iz ove godine. Za pocetak cemo pogledati ponovo okupljene HC legende Gorilla Biscuits, kao predstavnike ol skul ekipe, posle njih predstavnike nove HC punk i melodik HC skole, koji iako su nju skul takodje vise ne postoje vec se okupe tako sa vremena na vreme da bi obradovali fanove. Oni su Kid Dynamite, meni licno jedan od najomiljenijih HC bendova novije generacije. Posle njih cemo malo zakrvaviti stvar i pogledati malo metaliziranog brutalnog HC punka , prvo najvece predstavnike ovoga pravca Integrity a posle njih i maj fejvorits (iz zanra) Tragedy. Zlo i naopako, savrsena zika za predstojeci smak sveta, oba koncerta vrlo sveza i svega par meseci stara. To bi bilo to od hardkora, za kraj sam vam spremio snimak koncerta mog omiljenog novog (za mene novog) streetpunk OI! benda, kojima sam totalno opcinjen ovih dana i verovatno ce sledeci post biti posvecen samo njima. Oni su Hard Skin, citacete o njima vise sutra, prekosutra, veceras svirka kao uvertira u pricu, a i da ne bude da smo samo cepali HC, malo pravog ulicnog panka nikad nije na odmet.  Eto to sam vam spremio veceras, nadam se da nas necete citati ni dalje, kao i da vas ovo nece ni malo zanimati. Krecemo, (ne) pali masinu i (ne) uzivaj....

Universal Peace

Ne mogu bas da se pohvalim da me muzicki noviteti (iz bilo kog zanra) preterano raduju ovih dana. Niti se obradujem preterano kad vidim nesto novo da je izaslo a da bi moglo da me zanima, a jos manje kad odslusam to nesto novo. Tada se totalno smorim. Mada, izaslo je par odlicnih izdanja koje slusam bez prestanka, novi DJ Yoda na primer, kao i Chinese Man lajv iz Pariza, ali to vise ne smem da stavljam ovde ni u ludilu. Jebeni Internet panduri, pizde smrdljive, pogasise sve dobre blogove gde se moglo ljudski krasti, pa reko da ne zavrsim i ja tako. Uglavnom, niste mali, imate sve po netu, ja koristim onaj najsidaskiji ruski NjUalbumriljisis tacka net, tamo ima sve, samo napisete adresu kako treba naravno. Nista, vrtim ja tu nesto smoreno, ne nadajuci se previse kao i uvek, ali oces kurac, imam i sta da vidim. Izasao novi album nikog drugog do Bad Brains-a. Jebenih Bad Brainsa, jebem li ti sunce! Skoro da sam se upisao u gace od srece. Novi album, sedam godina posle albuma Build The Nation, koji je bio samo polu uspesni pokusaj pokojnog Adam MCA Yauch-a da ponovo okupi svoje idole iz mladosti i da ih natera da snime album posle 14 dugih godina. Na zalost, tako je i album zvucao, barem meni, ni malo dostojan velikih Bad Brains-a. HR je zvucao previse umorno, tako da je i album jako brzo zaboravljen. Dobra stvar je bila sto su BB najzad poceli da sviraju ponovo i sviraju od tada, na radost milijuuna hardkor 4 life fanova. Ja znam da sam ovo rekao sto puta za sto bendova, ali Bad Brains su mnogo bitan bend za mene, u svakom smislu, oni su mi kao ultimativni BOGOVI muzike generalno. Najtvrdokorniji pankeri koji su u isto vreme najtvrdokornije Raste (no fake bullshit!) koji prave muziku koju niko pre, niti posle njih nije ni nece. BOGOVI!!! Dobro, do sad ste skontali da ja gotivim ovaj bend, u redu je, i kao odmah skinem album, smotam paliju i bojazljivo pustim moleci se allmighty JAH-u da ovaj ne zvuci kao prosli. Jaoj, sreceradosti, cim sam cuo naslovnu koju ste mogli cuti gore, kao i numeru Popcorn i sve ostale posle nje shvatio sam da BB nisu zvucali ovako dobro od Rise-a, a on je izasao pre skoro dvadeset godina. BB sveziji, originalniji i ono sto je najcudnije veseliji nego ikad, malo old skul cukacina, malo dub, cak i elektro dub uplivi, rock, ska, hiphop, ma sve moze al sve u prepoznatljivom BB stilu, nikako neka sranje varijanta, ma album godine, ako mene neko pita. A ne pita me naravno, a i koga boli kurac, skidajte album tamo gde sam vam rekao obavezno, sigurno se necete pokajati. Ovo je upravo bila najgluplja recenzija najboljeg albuma ikada napisana, ali nije ni bitno, bitno je da sam vam javio da je izasao, kao i da ga morate skinuti sto pre, ali nije to sve sto sam vam spremio. Ne, ne, znate da ja nisam u tom fazonu, mora nesto da se baci za skidanje, tako je i veceras. Uglavnom, Bad Brains ove godine slave 35 godina postojanja i ja sam u to ime napravio jednu kompilacijicu (nekih tries pesama) sa omiljenim numerama ovih kraljeva, sa svih albuma sem sa live izdanja, posto realno volim sve njihove albume sto bas nije slucaj kod njihovih fanova. U stvari, imaju vise grupa fanova, ove sto vole prve albume, totalnu cuka-cuka-cukacinu i onu cuvenu klozetsku produkciju, neki vole ove vise metalske-rasta varijante a neki ove deep deep dubdubdub radove. Meni je najbolji BB album naravno I against I, tu su pokidali i objasnili za sva vremena i na ovoj kompilaciji ima najvise stvari sa ove ploce, ali i sa svih ostalih albuma, kojih na zalost i nije bilo toliko mnogo. Ima stvari i sa novog albuma, jebes mu mater, kakva bi to antologija bila bez ovog poslednjeg, koji mi je totalno ponovo ulio nadu da Losi Mozgovi mogu i dalje vladati planetom. Bar u mojoj glavi....sve u svemu, evo moje licne BB antologije, nadam se da ce vam se dopasti, bilo da ste fan ili niste nikad culi nista od ovih legendi, skidajte, uzivajte, give thanks and praises to the loooouuurd. Link vam je na dnu teksta ali prvo pogledajte trejler za dokumentarac o bad Brains-ima koji se najavljuje vec godinama i koji je najazad krenuo da se pusta po Amerikama. To se ceka sledece, do tada trejler i kompilacija, uzivajte, vidimo se, pozdraV!!!

You got some fucking....

Uvek me ufati griza savesti kada na blogu dugo nema punka i hard core zike, nekako se osetim ko fenser neki truli, medjutim mislim da ovaj blog, bez obzira na sve tipove muzike koji se ovde prezentuju, uvek sa sobom nosi ono sto je u panku i tim tripovima najbitnije, a to je jebeni stav.Jebeni stav!Mislim da je to ono najvrednije sto covek moze zaraditi kroz jebeno pank iskustvo bez obzira kako, kada i u kom je fazonu bio.Ako je ikada iskreno voleo i barem malo razumeo bilo sta od te cele jebene price sigurno ce ga taj jebeni stav voditi kroz ceo svoj zivot.E sad kao, otkrio sam toplu vodu, ali stvarno je sve tako prosto i jednostavno.To vam je kao deset bozjih zapovesti samo sto je ovde varijanta-nemoj biti slina, nemoj biti prodaja, ne daj na sebe, mrzi policiju, drzavu, crkvu i sva ta sranja.Da ne filozofiram, nisam preterano vican u tome, uglavnom hteo sam malo da okadim blog, da oteram maler i to i da metem malo panka i reko aj sto se malo ne bi dohvatio ove, rekao bih, mnogo bitnije teme nego sad kao ovo vam je taj i taj bend, oni su do jaja i to.Ne, veceras pricamo bas o tome, o stavu i upravo zbog toga stavih moja dva omiljena amerikanska pank benda nako za intro, u obradi ove teme ali sam vam u stvari spremio jos nesto jako, jako zanimljivo i poucno,  a to su dva kultna i rekao bih najbolja dokumentarca na ovu temu(u zadnjih deset dina) koja za divno cudo jos nisu nasla mesta na ovim stranicama.To su odlicni Punk Attitude iz 2005. godine i jos bolji Skinhead Attitude iz 2003. godine koji odlicno obradjuju ovaj ozloglaseni i ovaj jos ozloglaseniji pank stav i pank i skinhead istoriju.Ne zelim cak ni da vam dam kratak opis filmova posto ih zaista treba odgledati sa paznjom, pogotovo Skinhead Attitude, siguran sam da ce vam stvari biti mnogo, mnogo jasnije.Znam takodje da ovo nisu nikakvi noviteti ni rariteti, ali jednostavno je doslo vreme da se nadju na ovim stranicama vako u paru.Uff, bas me nesto zamara ovo pisanje veceras, moram idem da radim nesto drugo.Bez obzira na sve to, pogledajte filmove obavezno, oni nisu truli i smoreni kao autor ovog bloga.Aj, sta da vam kazem, uzivajte...

Prljavi truli Flashback!!!!

Jebem mu mater, ne odo na onaj festival tamo a koliko mogu videti na ovom snimku gore, Prljavi Truli Imbecili jos nisu ispali iz forme iako su ove godine proslavili trideset godina postojanja odnosno trideset godina fucking, drinking and trashing u njihovom slucaju.Koliko vidim Kurt Brench je opet pustio kosicu svoju metalersku za razliku od cele koju je furao 2004. kada su bili u Beogradu.Majko moja, kakav je to koncert bio, stvarno sam gledao razne pankerase, metalce, korovce, grind korovce i ostalu gamad ali taj koncert D.R.I.-a mi je ostao onako bas u specijalnom secanju kao jedan od najgrdjih i najludjih koje ikada posetih.To je takodje bio i jedini koncert ikada na kome sam povracao zbog neizdrzive buke a ne zbog rakije i ostalih opijata, secam se i da mi je ispalo rame dva puta tokom certa, ma divota ziva, verujte.I nista tako povucen tim divnim uspomenama ja reko aj da iscekiram da li mozda ima neki snimak tog dogadjaja na jutubu, iskreno nisam ocekivao nikakav rezultat ali sam totalno pogresio.Nasao sam, verovali ili ne jako kvalitetan snimak(sa balkona) skoro cele svirke i bio sam srecan kao kada mi je keva donela Skeletora iz Njemacku.Majke mi, skoro se nisam ovako isfleshiro i obradovao pa reko aj da podelim to odmah sa vama, mozda ce se neko obradovati koliko i ja.Totalni, totalni haos, sto cete videti i sami na snimku ispod, pa ako volite D.R.I. i jebenu crossover treshericu ovo morate odgledati.Napomena za clanove moje blize ekipe, ako pogledate ceo koncert u celosti u par navrata cete videti i naseg dragog i nikada prezaljenog drugara Srkija Majericu kako skace stage diving sa ovim ostalim ludacima.Eeee, Srki moj, gde smo bili tad a gde smo sad?Aj necemo da se bedacimo, nemamo nista od toga.Elem, odgledajte cert i uzivajte, pozdrav....

Krljoramma Volj.1

Nesto su pale neke prozivke za blog opet, kao nema panka, sto svakako nije istina, po meni ga ima taman koliko treba i da nema metala, sto je moram priznati vec mnogo veca istina  i meni je zao al tako je, kako je..Volim ja sve to al jebiga nisam bas metaler, stvarno nikada  nisam ni bio,  sta da se radi kad je tako i otuda nedostatak istog.E pa veceras malo da ispravimo tu situaciju pa evo jedan tresh metalersko, grind korovski muzicki video blok za sve one sto volu krljanje do maksimuma i totalno przenje po mozgu, cisto nako malko da promenimo nesto.Usli smo u neku rutinu i sablon, sto svakako nije dobro pa da razbijemo to sto brutalnije i surovije.Tako da spremte se, spremte svi ljubitelji ekstremne buke i crnih tema, pakla, krvi i beznadja, malo da ubijemo ovo suncano, prolecno raspolozenje za vas.Jebes srecu i rados, veceras zlo nema granice.I tako dalje, i tako dalje, udri samo, batali pricu, idemo polako, krv do kolena, masakr nezapamcenih razmera, opustite cula i zlo more poceti, kat d krap, ajde pali masinu....

All I wanted was a Pepsi....

Ne, ovaj post nije o Suicidal-ima, mada ova pesma i ovaj prvi album mi je zauvek ostao klasik nad klasicima i svakako osnovna lektira za sve one koji vole stari, dobri HC Punk sa pocetka osamdesetih, znaci pre vremena kada su Mike i ekipa zasli u crossover i vise metalizirane vode.Ne, ovde nije rec o tome, posto ja nesto i ne stavljam na ove stranice gomilu mojih omiljenih albuma iz tinejdzz doba, posto kontam ko je ovo slusao, slusa to i dan, danas, pa ne ide sad ko zna koliko godina posle, ja tu nesto da obrazujem ljude i da mecem mator matrijal, mada je ova pesma i jos po koja sastavni deo onoga sto bih vam predstavio danas.Naime u pitanju je opet jedan AV mix ali mnoogo drugaciji od bilo kog AV mix-a koje sam stavljao ovde, posto se ovde radi o 100% punk i hardcore materijalu i to onom starom dobrom iz godina kada sam je jeo pacja govna mesto dudinja i govno zvao BOBO!!!Ako hocete bas precizno, ovaj miks je sastavljen od uglavnom crust i anarho punk bendova iz Engleske poput Crass-a i Discharge-a i americkih prvobitnih hard core punk bendova tipa Minor Threat, SS Decontrol, ranih Bad Brains-a i mnogih drugih, znaci top notch material.Video koji prati ovaj miks, a zaista je miks u pitanju, ne pitajte kako vec odgledajte i odslusajte(ja tripujem da je ovo bukvalno revolucija u mixing-u a cucete i zasto) je takodje napravljen 100% posto od omotaca sa kojih su ove numere i to opet bas odlicno i sve ovo izgleda kao ludacki crtac od sat vremena.Ne znam sta da vam kazem, ovo je meni vrh, vrhova, toliko sam se odusevio da sam ga gledao i slusao dva puta zaredom i kao sto sam sinocni post posvetio svim onim VHS generacijama, ovaj vecerasnji posvecujem istim tim generacijama sa zadrskom da je ovo posveceno svima onima koji prepoznaju bar dvadeset omota iz ovog fantasticnog miksa.Ako ima takvih medju vama, siguran sam da ce im se ovo svideti koliko i meni a ovi ostali koji ne spadaju u ovu grupu mogu ovako brzinski da nauce na sta smo se mi toliko przili i zasto.Da ne davim vise, evo miksa ispod, uzivajte i bacite neki komentar da vidim koliko vam se svidja(mene inace to ne dotice toliko, ali za ovaj post bi mi znacilo).Unapred hvala, uzivajte i ako ste u prilici dajte mu malo i po stage diving-u sa ormana, frizidera ili sta ti ja znam.Jebes drzavu, jebes policiju i sve raspale sluge sistema, uzivajte pa se gledamo....

Hardcore or die from Radio Soulwax on Vimeo.

Satan East Crew

Vec sam u par navrata pisao koliko volim crack rocksteady zvuk i celu tu ekipu i naravno bendove koji su to smislili, prvenstveno Leftover Crack i Morning Glory.Leftoveri vise ne postoje, ali su iza sebe ostavili bukvalno legiju bendova koji su nastali pod uticajima njihovog mracnog vidjenja sveta i njihovih crossover zajebancija.Evo danas bih vam predstavio jedan simpatican bendic koji je nastao pod tim uticajima, ali je meni najvise zanimljiv posto dolaze iz Rusije,o cijoj ja muzickoj sceni nemam pojma, nekako mi te ruje nikad nisu bile preterano zanimljive.Medjutim, kada je u pitanju ovaj bend odnosno Insane Time, prica je skroz drugacija posto se radi o bendu koji mi se onako vec na prvo slusanje dopao i iskreno mene najvise podseca na nemacki Dancehall Satan, koji mi je ujedno omiljeni bend od svih ovih post-crack rocksteady bendova, tako da to ne moz da ne valja.Nazalost, nasao sam samo ovaj fantasticni EP sa cetiri pesme, koji nosi simpaticno ime Satan East Crew i evo njega OVDE!!! Uz ovaj EP dobijate i tekstove na ruskom kao i prevode na engleski, cisto da skontante o cem se tu radi, mada je prica standardna anti-globalisticka, pankerska, a drugo nismo ni ocekivali.Skinite album ako ljubite punk, folder ima jedva tries megabajta, tako da to nista nije strasno.Evo i jedne numere sa ovog EP-ja i to mu dodje to.Pozdrav!!!!

Riotstep!!!!

Opet sam poceo da preterujem sa elektronikom i tim stvarima poslednjih dana, pa reko ajde danas malo pankerice, nije dugo bilo.Al os racku, izgleda da nema bezanja od ritam masina nikako, tako da i ovaj danasnji bend koji bi vam predstavio svakako moze naci svoje mesto u elektronskim vodama mada je ustvari samo moderna varijanta stare DIY anarho price.Tako je, danas pricamo o nekim mladjim i modernijim snagama stare pankeraske price i pravi primer za to su svakako bend ne bas tako kul imena From The Cradle to the Rave koji nam dolaze iz Edinburga.Njihov lider i idejni vodja je elektronski producent i DJ, a ustvari stari skvoter i pankercina, covek koji sebe naziva INFKTD i koji je nekim ljudima poznat iz raznih projekata pankerskog tipa(My Own Religion), hip hop-a(Capitol 1212) ali i kao drum and bass DJ-a.Covek je stvarno dugo na ondasnjoj sceni i radio je kao sto vidite stvarno svasta a u ovom svom zadnjem bendu o kom pricamo danas je pokusao da ujedini sve te zanrove i ovaj crossover se sada naziva Riotstep.I kako sve to zvuci?Pa stvarno ne tako lose, ustvari odlicno rekao bih mada mi realno mesanje ekstremnih pank i metal zanrova sa elektronikom nikada nije bilo preterano drago.Srecom, ovi momci vrlo dobro znaju sta rade i mogu vam reci da je bend bas onako osvezenje na obe ucmale scene, ali sta vam ja pricam bolje poslusajte sami...

Poslednji covek losos, Zeleni rendzer i ostale price

Poslednjih dana sam zaista bio u krizi sto se tice nalazenja bilo kakvog ne-elektronskog izdanja, i zaista ne pamtim kada je izaslo nesto novo a da je odsvirano, a ne nakucano da mi se zaista svidelo.Iskreno, malo sam se smorio od silne elektronske muzike posto nje uvek ima mnogo i uvek mozete naleteti na nesto sto valja, sto nesto bas i nije slucaj sa gitarskom zikom, barem da ja znam za to.Hvala bogu, pa sam spas nasao u povratnickom albumu jednog benda ciji sam veliki fan jos od malih nogu i ciji sam novi album iscekivao vise od deset godina.Naravno radi se o bogovima medj ljudima, velikom Primus-u koji su ovih dana najzad izbacili svoj (pre)dugo najavljivani novi album pod nazivom Green Naugahyde.Les Claypool i njegov verni pratilac Larry Ler LaLonde su se vratili, a na bubljevima ovoga puta covek koji je svirao sa Primusima cak i pre Tim-Herb-Alexandera, a to je gospodin Jay Lane koga najtvrdokorniji fanovi mozda znaju sa Primusovog Sausage demoa.Znaci povratak korenima i originalnom zvuku, posto ce se verovatno neki sloziti samnom da je AntiPop bio do jaja los album, barem po Primusovim standardima.Realno sve posle Brown Album-a je bilo onako nekako suvise isproducirano, nedovoljno inovativno i pomalo sramotno za ekipu tolike velicine kao sto su Primus.

A dje je punk?

Nema veze,necu pricati  mnogo veceras, evo pet pankerskih albuma koje mozda niste culi a trebali bi po meni.Bez nekog preteranog reda niti bilo kakve povezanosti.A i malo sam smekso nesto sa zikom ovih dana na ovome blogu .Te soul, te rep i tako to.Jebes to, veceras pet zajebanih.Za pocetak najprljavija kopilad Crackrocksteady ekipe i najmladji jebiga, grupa No-Cash i album Run your pockets iz 2003.Nju skul neki ali nikako za zajebanciju, treshina totalna pankeraska i odlican i vrlo originalan stil, stvarno mi ne zvuce ko nijedan drugi bend, i ako ste raspolozeni za dobru cukacinu najveca preporuka i evo jedne skejterske dobre cisto da cujete kolko ova djeca jebu mame, a album ispod...

Izvinite zbog prekida programa

Nista samo da vam kazem da par dana necu biti tu, odo ja da me cika doca malko secka i namesta.Nema veze, vidimo se za ne znam kolko dana al nadam se ne vise od dva,tri.Simbolicno prva pauza na ovome blogu je tacno cetiri meseca od njegovog nastanka i sta da vam kazem, ja sam vise nego zadovoljan citanjem(i slusanjem) na njemu posto ja nemam fejs, spejs i te gluposti, pa je ovo vise nego odlicno.Evo videh sinoc da je dobio i svoje prvo mesto na tudjem blog listu i to ni vise ni manje nego na nasem najboljem i najpoznatijem blogu a to je Abraxas365dokumentarci (pitam se samo cije li je to delo,hehehe).Eto toliko o privatnom statusu ovoga bloga, kontam da ce sad da Hell break loose sobirekli ameri.Nista hvala puno za reklamu, hvala neznancu tj. neznanki(opet hehehe) na preporuci, hvala drugarima na podrsci i to mu dodje to.Al se oprastam ko da cu da geknem jebote.Vi ostavite neki komentar kako vam se svideo blog do sada da imam sta da citam kad izadjem i za kraj ovog posta jedna pesma o doktorima, posto su oni glavna tema ovih dana(u mojoj glavi) odsvirana od strane naseg po meni najjaceg trash HC benda ikada i aj zdravo bili i nemo pravite sranja dok nisam tu....