Pitaju me u mom kraju ko da ne znajuuu zasto se na blogu novi postovi ne citaju uu. ..ko ce ga znati, mozda je do nove muzike, mozda je zbog mene, jebemliga....do mene je zapravo, cak sam i cuo par novih izdanja i bas su dobra, ali nista me ne inspirise da ustanem i da nesto nakucamm i to stavim i to je to. Prosto i jednostavno. Al ne ide nanu mu ebem, iskreno vecinu ovih izdanja ne bih ni smeo da kacim, ne ide to vise tako odavno, tu i tamo neki underground klesik al ovo novo nema sanse odma bi me uapsili. Al veceras me jedan specijalan mikstejp tako izvozao u tri ujutru da sam ustao i nesto nakucao i sacu i okacimm. Pise sve gore ko za budale Nighttime Gangster Jazz al je zapravo Funk Jazz Soul Gangsteer 70s 80s Soundtrack ludilo, gangsterica vozalica par excellence da budemo precizniji, maestralna selekcija nacinjena od strane dva gospodina nekima znana kao TOBES aka Sparkle Motion i njegov pajtas stari DJ Wax On. Jedan cuveni RnB selekta i krejtdigger, drugi mashup majstor svoje vrste, obojica zaludjenici za rap i RnB iz ranih osamdesetih, ovoga puta idu korak dalje, razni znani i neznani instrumentalni blaxploitation audio klasici fo ol di OGs, bichiz, pimps end haslas autderrr. To e to, napisa ja post a vi lepo ispod plej upalite i lepo se zavalite, ..... zapalite, popijte neki viskic i to i pojacajte i uzivajte, ajde gangsteri ,ce se gledamo...
The music scene has got me down cuz I dont want to be a clown...ponavljala je Blockhead-ova pesma od pre par godina i to je najbolji opis kako se osecam u poslednje vreme po pitanju nove muzike koja nam se svakodnevno servira. Uzasno sam umoran od belih anoreksicnih alternativnih dvopolaca sa jedne strane i nadrkanih camuga sa tetkama po facama i njihovog haiku repa tipa karam drvo, karam, karam drvo sa druge. Ako mene pitate, kreativna kriza vlada na svim muzickim sektorima, od onih alternativnih preko komercijalnih pa sve do dubokog underground-a. I kada me je devojka pre neki dan upitala zasto ne pisem blog, ja sam samo odgovorio "nemam o cemu". Istina je zapravo da sam nasao novu sljaku gde se kidam od posla pa nemam ni snage ni vremena ali i da realno nemam neku posebnu temu. E pa sve se to promenilo nocas kada sam u neko gluvo doba otkrio fantasticnu bandu japanskih skampa (da, da, dobro ste procitali) koji su me totalno oduvali svojim stajlingom, nastupom i muzikom. O cemu ovaj prica, pitate se vi a ja vam kazem prvo pustite video ispod pa ce vam stvari biti malo jasnije...
Eto o tome pricam, snimak ovog japanskog jam session benda koji se sastavljen od psihodelicnih ljudi skampa je dosao kao melem na ranu mojoj napacenoj dusi zeljnoj necega iole zanimljivog. Oni se zovu Oboreta Ebi No Kenshi Houkokusyo ili ako hocete pravilno 溺れたエビの検死報告書 sto bi u prevodu znacilo "Izvestaj sa autopsije udavljenog skampa", dolaze iz Osake i sviraju neku fuziju recimo Primus-a i The Residents-a sa uticajima japanske anime kulture, horor soundtrack muzike i debelog funk-a. Kao sto ste mogli i videti veliki bend je u pitanju i svi nose maske tako da im je identitet potpuno nepoznat sto na kraju krajeva zvuci totalno legitimno i daje celom projektu tu pravu misticnu notu a slusaocu (i gledaocu) osecaj da stvarno slusa trupu pravih dzinovskih skampa sa svetlecim zelenim ocima iz dubine nekog japanskog mora. Ovaj bend opasno preti da postane moj novi omiljeni bend ali bilo kakav materijal, informacije i tome slicno je totalno nemoguce pronaci jer su svi sajtovi, facebook stranica i slicno na japanskom tako da ako neko ima neku informaciju ili bilo sta o ovom bendu bio bih mu zahvalan do neba za vek vekova. Nesto ne verujem da ce se to desiti ali nada umire zadnja i meni (a i vama) ostaje samo da uzivamo u nekolicini live snimaka na jutubetu. Evo jednog takvog, desetominutnog nastupa u kome skampi sviraju A)Opening, B) Play with audience i pod C) ending. Zvuci kratko ali pogledajte i shvaticete da je vise nego dovoljno, uzivajte pa se (nadam se cesce) vidimo ovih dana, peace!
Nadam se da ste prvo odgledali ovaj divni klip pre nego sto ste poceli da citate ovaj post. Ako ste pomislili, au brate kakvo je ovo sranje, onda mozda i nema potrebe da se zadrzavate previse. Ako ste ipak pomislili, oh predivne li bolestine i budalastine, onda mozda i imamo nesto za vas. Nadam se da vam se muzika dopala i da ste ljubitelj umobolnih psihodelijica koje zvuce kao da su saundtrek za neki decji kosmar, posto vam veceras sa ponosom predstavljam najacu Australijsku bandu maskiranih odmetnika, jacih i od Mad Max-a, na zalost ne preterano poznatih kao Darth Vegas. Kazem na zalost i stvarno mislim to jer ovako dobar bend necete bas tako lako naci ovih dana, nisam bas siguran da je neko skoro ovako dobro prasio cuveni muzicki pravac poznat kao-Jedan takt, jedan zanr, koji je smislio (verovatno) veliki mag John Zorn a najbolje ikada svirao veliki MR Bungle(RIP). Jebiga, ovo i jeste rip off Mr Bungle-a, taj trip, atmosfera, bolesni crossover fazon, od polke do grind core-a i ti tripovi, ali svakako i ne samo to. Razume se, da je i SAMO to, bilo bi bolje od SVEGA, ali Darth Vegas imaju i vrlo originalan zvuk, nove ideje i tripove. Ovde mozete cuti sve, zvukove iz crtanih filmova, klezmer, funk, karnevalske i cirkuske melodije, free jazz, death metal, 8bit, surf, ska, swing, klovnovi, duhovi, vanzemaljci sve izmesano i izmuljano u isti kos, na vrlo bizaran i psihodelican nacin sa debelim prizvukom na muziku B filmova iz pedesetih i sezdesetih. Auf, tako nekako, audio eLeSDE extravaganza! Drugi album, Brain Wash1ng f0r dirty m1nds, deset godina posle odlicnog prvenca, je ono cime se ja besomucno drogiram ovijeh noci kad sa posla dodjem. Uzeleo sam se dobrih autorskih albuma i necega novog a da zvuci na staro i Darth Vegas su svakako legli kao poruceni. Uglavnom, to vam ja darivam veceras, nije ga bas lako naci pa vi skidajte i nemo nikom pricate da me ne uapsu, evo jos dve odlicne numere sa albuma pa ako vam je mozak u tim stadijumima i ako vam se ovo svidi, album skidajte OVDE, isperite sebi mozak necim kvalitetnim i uzivajte! Tako, drztese i pazite na zdravlje....
Izgleda nema nista od picica u sorcicima ovog aprila, ovo bolesno jesenje vreme je uzelo maha sto svakako ne ide na ruku nama psihopatama i dusevnim bolesnicima. Na svu srecu, dijagnoza i nije bas najcrnja kod nas (gistro) laksih slucajeva, ali melanholija, nostalgija i na kraju krajeva, depresija je izuzetno pojacana. Srecom, ja sam ovih dana nasao savrsen saundtrek za ove kisne dane, nesto toliko divno i lepo da cak i ovo vreme prija kada se ubacite u specifican mod. Ovo sto cu danas podeliti sa vama je svakako nesto jako, jako specijalno i posebno i siguran sam da ce se mnogima od vas svideti, znajuci kako je prosao post na kome sam predstavljao miks Shlageriska uradjen od strane Bojane Rudovic Zvanut (ko ne zna i nije cuo, evo posta OVDE). Jeste, kao i tada i sad je na programu jedan (malo je reci) odlican miks sastavljen striktno od zaboravljenih Jugoslovenskih klasika iz sezdesetih i sedamdesetih godina proslog veka. Medjutim, Bojanin miks se uglavnom sastojao iz raznih Beat Pop obrada tadasnjih stranih hitova, a u miksu Sta je, tu je, hrvatskog DJ-a Gospodina Braon Secera je prica jos ozbiljnija i slobodno mogu reci, ekskluzivnija posto se na miksu nalaze probrani Soul, Jazz, Lounge i Groove klasici na kojima se cak i (recimo) Solid Steel ekipa ne bi postidela. Otprilike, crispy-dusty bits and pieces zaboravljenog Jugoslovenskog muzickog nasledja i gomila numera koje su kao stvorene za izivljavanje nekog zaludjenog Trip-Hip-Hop beatmaker-a, Jazz, soul pa cak i Bossa Nova momenti na ovom fantasticnom miksu, koji je kao stvoren da vas povede putem nostalgije i melanholije. Ovo je prava bombona za sve ljubitelje retkih i zaboravljenih muzickih poslastica i toliko dobar miks da je meni licno cak i problem da vam priblizim ovu pricu i da opisem ovo sve mojim prostim, kromanjonskim jezikom, tako da sam se ja odlucio da skinem oficijalni opis sa miksa i evo sta Gdin Smedji Secer ima da kaze na temu svog remek dela. Obavezno procitajte a posle toga i poslusajte ovaj predobri miks i siguran sam da cete makar sat vremena uzivati u ovom raspalom danu....
gdin. Smeđi Šećer - Šta je, tu je [2013]
KO! rel.002
100% vinyl mix of Yugo melancholic gems from the 60s and 70s.
Popis pjesama se nalazi na omotu mixa, pa nabavi svoju kopiju ;)
Ovaj
melankolični kolaž nastajao je spontano kroz 6 godina potrage za
izgubljenim yugo draguljima. Od antikvarijata, do buvljaka, od ebaya do
discogsa, od sajmova i oglasnika do kolekcionara, te ploče sam morao
naći dok su neke nalazile mene. Nosio ih je poštar, nalazilo ih se i
izvan omota među stotinama bezomotnih, dolazile iz svih krajeva ex-yu,
pa i inozemstva, ali zajedničko im je jedno bile one male, velike ili
srednje: utori urezani u njih, duboki su i bezvremenski, sjetni i sretni
u isto vrijeme. Iskrene, neiskvarene i jednostavne riječi pjesama
umotane su u debeli pokrivač vrhunski odsviranog jazza, funka, soula,
beata, texmexa i latina. Mix je nastajao i nestajao nekoliko puta u živo
na MKII-ojkama tokom zime 2012./2013., da bi se jedne večeri inkarnirao
(bez postprocesiranja) u ovom finalnom izdanju. Time rečeno možete biti
sigurni da sam mazio i hendlao te pločice više puta prije nego li će
ova infuzija čistog zadovoljstva kliznuti u vaše uši. Stisni sviraj i
pokloni svojoj baki.
Evo posta za Gospodzu sto joj se ne svidza moja nova pozadina kao sto joj je i obechato. Gospodza voli tako mene dA keca svako malo, te ne valja pozadina, te ovo i te ono i tako od vajkada. I posle sam ja smarac? Uglavnom, u svom tom smaranju i dugogodisnjoj gnjavazi i napada na moju licnoS, gospodzi ja igrom slucaja postadoh i kum letos pa primetih da nikada nisam cestitao na blogu ko covek. Nista, ziveli mladenci, da se vazda veselite i u zdravlju zivot pozivite, od mene jedna svadbarska specijalno por VU! Pesma ide vako nekako...
Ova od kuma za kumasina, nije to lako al svako svoju sudbinu kroji. Aj da prestanem sa zajebavanjem i da ostavim Nadezdu na miru i da kazem sta sam spremio za poklon posto je gospodza realno zanemarena na ovom blogu. To je valjda zbog toga sto ja i ne slusam militantnu femi lezbo alternativu bas toliko. Hehe, evo prestacu stvarno, Keko aj lav ju o so mach i ovo za tebe specijalno veceras, a i za vas ostale posto se nadam da medju citaocima bloga ima fanova MR Bungle-a. Znate sve, Mike Patton-ov bend, blablabla, nije to bitno, bitno je da je to njegov najbolji bend a imao ih je podosta i projekata i bendova ali BUNGLE je bend nad bendovima. Ne samo u Mike-ovom opusu nego uopste, vezano za muziku generalno. Realno, cuo sam razne bendove nastale pod raznim uticajima nekih drugih poznatijih bendova, na kraju krajeva tako se muzika i razvija i tako nastaju zanrovi u modernoj muzici. Svako nekog kopira i svako zvuci kao neki bend ili grupa bendova. Sve jedno, Primus i Mr Bungle niko nije skinuo, niko nije ni smeo da pokusava. To su ULTIMATIVNI JEBACI KEVE. Elem (zaneo sam se) posto se Nadi svideo koncert sto sam mecao pre neki dan, evo jos necega sto znam da nema. Radi se o bootleg izdanju koje je vrlo retko, cak i na internetu, na kome se nalaze, obratite paznju, 130 (kao) pesama, odnosno live snimaka raznih obrada najbolesnijih mogucih pesama koje vam mogu pasti na pamet. Znaci bolestara inna MR Bungle stajla sve od Montley Crue, Jennifer Lopez, Destiniys Child preko DRI, Primus, Emperor pa nazad na Milli Vannili, George Michel-a i Village People pa do velicina poput Ennio Morricone-a, Henry Mancini-a pa opet na Janet Jackson, Bon Jovi-ja i tih bolestina. Uglavnom su to delovi nekih pesama koji su ovi ludaci ubacivali u svoje tokom izvodjenja i traju po minut ali ima i bisera koje cete tesko gde naci. Eto, ako ste fan Mr Bungle-a ili zelite da postanete, skidajte ovo i uzivajte, link vam je dole, pozdrav i za kuma i kumu, izvinjavam se sto ih vako javno eksploatisem njihov holy matrimony i njih same. Tako i toliko, evo za start verovatno najpoznatije MR Bungle obrade, ovaj sa carapom psiho je Mike Patton, ove ostale zle spodobe su Trey Spruance, Trevor Dunn, Theo Lengyel i Danny Heifetz, veliki muzicari i kreteni posebne vrste. Mi smo ko klinci pevali Kvatro mile baci, uzmi tuki pa ga zvaci a vi pevajte kako hocete. Nista, pali plej i skidaj ako oces, ako neces, neces, a mi se vidimo, pozdrav....
Danas nastavljamo nicim izazvanu ediciju-Stondiramo dok nam usi ne otpadnu-zapocetu u proslom postu.Opet idemo down deep, ali ovoga puta up deep ili deep in space, nazovite to kako god zelite, bitno je da smo vam opet spremili nesto jako lepo i veoma pogodno za razne vrste meditacija.Malo da ischilirate(choveche) ali i da naucite ponesto o nekim nepoznatim svemirskim psihodelicnim klasicima iz sedamdesetih i osamdesetih godina proslog veka.Kada je ovakav zadatak u pitanju, mislim da ne postoji bolji covek za to od legendarnog Cut Chemist-a.Ko ne zna, Cut Chemist je bez preterivanja god of scratching and truly master of turntables, DJ Shadow-ov verni pajtas i saradnik, kao i DJ za hip-hop legende Jurassic Five.Ono po cemu je ovaj covek poznat, pored svojih DJing vestina je cinjenica da je on jedan od najvecih kolekcionara vinila na svetu pa nije ni cudo da je bas on zasluzan za ono sto smo vam spremili veceras, posto ovakvo remek delo ne bi bas mogao da smucka bilo koji DJ, za to mora biti zaduzen Mad Scientist sto Cut Chemist(kako ime i samo kaze) zaista jeste.Dobro aj, nahvali ja coveka do besvesti a nikako da vam kazem o cemu je ovde danas zapravo rec.E pa radi se o jednom audio snimku Cut Chemist-ovog natupa iz prosle godine i jednom tematskom setu za jednu veoma specijalnu priliku.Ta specijalna prilika je specijalna projekcija filma uz koji smo svi ronili suze kad smo bili klinci, a to je E.T. Vanzemunac, mali glavati, odurni alien koga smo toliko svi voleli kad smo bili deca(barem moja generacija).Ova projekcija filma je specijalna zbog toga sto je odrzana u okviru Cinespia-e, odnosno festivala ili organizacije koja se bavi prikazivanjem raznih filmskih klasika na egzoticnim lokacijama sirom Los Arandjelovca.Lokacija za prikazivanje E.T.-ja je zaista jako zanimljiva, a radi se o cuvenom Hollywood Forever Cemetary-ju, odnosno groblju(!!?) gde su sahranjene razne legende americkog filma.Da stvar bude jos bizarnija, pre i posle projekcije je napravljena tematska zurka gde se pustala muzika inspirisana E.T.-jem, ali ne samo njim, vec svemirom i naucnom fantastikom generalno a glavni i odgovorni za sve to je bio niko drugi do Cut Chemist-a.Eto, o tome vam pricam i to je ono sto mozete cuti ovde veceras, posto je mister Hemicar nesebicno podelio ceo svoj set koji je pustao to vece sa ostatkom sveta i da stvar bude jos jaca, uredno potpisao svaku stvar koju je pustio.Hvala ti care, sahu, idole nas.Sto se muzike tice, Chemist se uglavnom posluzio raznim(uglavnom) Funk klasicima inspirisanim svemirom, uz sve to dodao dobru dozu psihodelije i raznih instrumentala koje savrseno opisuju atmosferu svemirskih putovanja.Da stvar bude jos jaca, pred kraj seta je pustao i sve one stvari koje su bile popularne te 1982. godine, kada je E.T. bio izbacen, pa na ovom miksu mozete cuti i Michael Jackson-a, Kim Wilde, Eddy Grant-a i mnoge druge.Sve u svemu, mnooogo dobar miks, namenjen prvenstveno ljubiteljima stare skole psihodelije i funka, kao i svim zaludjenicima SF-om ali i svim ljubiteljima dobre i vec zaboravljene muzike.Nista, evo miksa ispod, dobro vezite pojaseve posto smo spremni za lansiranje.Sve spremno?OK, we are ready for the takeoff, INDZOJJJ!!!!!
Veceras na programu prava bomba ili bombona, kako ocete, malo muzike za opustanje zivca i spustanje pritiska, nesto specijalno za ljubitelje zlatne ere rep muzike i pravog hip-hopa, ne ovog djubreta sto se sad servira.Ovaj mashup album me je podsetio kako sam dobru ziku slusao nekada i to po ceo dan, kada sam se lozio na Pharacyde i Tribe Called Quest do besvesti, pogotovo na Bizzare Ride II i Low End Theory.E to su klasici, to je ono sto je neprevazidjeno i dan danas, cak i od strane njihovih tvoraca.Neprevazidjeno!E sad, hvala bogu da to ne mislim samo ja nego i momci iz odlicne Gummy Soul ekipe koja je nekima poznata po odlicnom Fela Soul(De La Soul+Fela Kuti) projektu ili albumu, kako ocete, koji su ovoga puta otisli jos korak dalje i reciklirali (uglavnom) ova dva remek dela, plus jos ponesto iz Pharacyde i Tribe-ovog kataloga i kao rezultat svega dobismo Bizzare Tribe-A Quest to the Pharacyde, album koji reci mashup daje sasvim novo znacenje.Amerigo Gazaway, kako se zove decko koji je sve ovo izmiksovao, nije zeleo napraviti obicni mashup Bizzare Ride i Low End Theory, sto bi svakako zvucalo odlicno, vec se posluzio originalnim jazz, funk i soul numerama koje su Tribe semplovali na albumima i tako napravio sasvim novu muzicku pricu.Jos kad preko svega toga legnu vokali od Fat Lip-a i ostale ekipe sa (ponovicu) jednog od najlegendarnijeg rep albuma, dobijate nesto sto jednostavno ne moz da ne valja.Pogotovo ako hocete da iskulirate ko matori, ovo je prava stvar.I jos je totalno besplatno i legalno izdanje i plus je izbacena i instrumentalna verzija celog albuma.Ma milina, kazem vam, ne moram nista drugo ni da slusam ovih dana, dis vil bi inaf.Kontam da ce vam se svideti cak i ako niste neki rep fan, ovo je jednostavno univerzalna muzika.Nista, evo svega toga u nastavku, evo i prvog singla, uzivajte pa se gledamo, pozdrav....
Greetings all beautiful vibrational star children...peace to you all. So it's the mid seventies, we are in a crisis, for we are Black Americans living in the ghetto, and it sucks...Malcom X has been dead for a few years, Vietnam saw and even larger proportion of us in the war than the whites than ever before! further demeaning our race on this land. The civil rights movement has long since been effect, and has done little to settle the pain and anger of 400 years of slavery and domination.
Where are we to turn my brothers?
yes.
The Black Urban Music Scene in America was really moving in the mid seventies. All of the Bop of the sixties had morphed into these great avenues like the space movement here, Sun Ra is the undisputed king in my opinion. But there were other old boppers moving into different yet connected areas, like the more tribal fusion and a pronounced African sound mixed with any given world influences. and for that i like to turn to my man Don Cherry.
Cherry was great! and he was all over the place. This album Hear & Now is about the most main stream that he gets, with a real heavy rhythm section. he started as a Bop player with Coltrane and the great Ornette Coleman, but by the seventies he was deep into creating what we now know as world fusion, he put out lots of tribal music, I'll leave you some.
I know these guys seem far apart, but they are linked by their Bop and Free Jazz styles, and really, for what they ended up doing for Urban Music in America. And maybe the most definable quality of how that happened is really the improvisation of the African tradition of music in America. ok. If you listen to the tracks below, be patient and give them some time, they really heat up! and you will be bouncing around the room soon!
Siguran sam da je vecina citalaca ovog bloga prepoznala Richard Cheese-a, coveka koji je smislio foru da u takozvanom Las Vegas Lounge stilu ciji su najveci predstavnici bili Frank Sinatra i Dean Martin, obradjuje razne pop bljuvotine sa MTV-ja i neke druge gangster rap, metal i punk pesmice.Covek je ubrzo postao jako popularan svuda po svetu pa cak i kod nas, najvise zahvaljujuci Brakusu koji ga je non-stop vrteo na radiju B92 i tako napravio pravu malu armiju postovaoca ovog kralja parody lounge-a, tako da je nekako bilo i logicno da ce se pojaviti veliki broj ljudi koji ce pokusati da na istu foru zgrne gomilu para, pa je cak i matori Paul Anka koji je vec bio cuveni pop i lounge pevac decenijama unazad snimio par cover albuma u ovom stilu.E ja bi vam danas predstavio jednog coveka koji je krenuo Richard Cheese-ovim stopama, na zalost nikada ni priblizno uspesno kao on iako se ovim stvarima bavi deceniju i vise, rekao bih sa istom dozom etuzijazma i takodje jako, jako kvalitetno ako ne i kvalitetnije.U pitanju je kanadski pevac i komedista Jaymz Bee koji je najpoznatiji po svom The Royal Jelly swing orkestru sa kojim je takodje obradjivao razne numere u prepoznatljivom swing lounge stilu, ali njegov najbolji album i album koji bih vam poklonio danas je uradjen sa drugom ekipom pod imenom Deep Lounge Coalition i na njemu je prisao najblize onome sto je Richard Cheese izmislio.Album se zove Sub Urban i izasao je 2002.godine i na njemu mozete naci obrade svega onoga sto se vrtelo po MTV-ju tih dana, od Destinys Child, Jennifer Lopez, Nelly Furtado, sa specijalnim akcentom na hip-hop i gangsta rap izvodjace poput DR Dre-a, Snoop-a, Wu-Tang Clan-a i drugih.Mozda ne tako duhovito izdanje kao bilo sta od Richard Cheese-a ali svakako mnogo muzikalnije i vise mnogo vise big band zvuk je ono sto je odlika ovog izdanja, plus gomila talentovanih gostiju, sto muzicara, sto pevaca i nesto sto svakako treba da imate u svojoj kolekciji ako ste ljubitelj ovakvih zajebancija.Ja bih vam stavio nesto sa Jutuba ali nema apsolutno nema nicega ni u naznaci(toliko o popularnosti ovog umetnika) tako da cete ovoga puta morati da mi verujete bez probe.Verujte mi i skidajte, necete pogresiti, evo linka za skidanje ispod pa vi izvolite, skinite i uzivajte.Ajde, procitajte vise...
Ovo gore je Billie Holiday, verovatno se mnogi pitaju sta ce ona na ovom blogu gde bas i ne stavljamo tako velike i ozbiljne muzicke legende, e pa reci cu vam da je danasnji post ustvari narucen i da ono sto mozete skinuti na ovim stranicama danas je ustvari zelja jedne devojke koja tako ne zna da se javi po godinu, dve al bez blama ima tako specijalne zelje.Nema veze, ta devojka ima velikih kredita kod mene i iskreno, nije mi bas mrsko i tesko da joj ispunim ovu zelju a i svakako fali malo soul, jazz i malo ozbiljnije muzike na ovim stranicama.Elem, danas necete dobiti na poklon nesto od pokojne Billie Holiday vec jedan divan koncert i jednu divnu posvetu ovoj zaista legendarnoj pevacici i zeni koju retko ko, evo i dan danas moze zameniti kada su zenski jazz vokali u pitanju.Radi se o disku iz 2000. godine na kome je snimljen koncert velike Irske zvezde, pevacice i glumice Mary Coughlan i njenog trija na kome je ova pevacica odala pocast svom najvecem idolu, odnosno Billie Holiday i na kome ona na jedan zaista predivan nacin interpretira neke njene stare hitove.Zaista savrsen disk za danasnji smoreni dan i za ovo kisno i odvratno vreme, ako imate tu srecu koju ja nemam da danas ne radite, skupite se uz svoju lepsu polovinu, zaboravite na sve probleme, pustite ovaj disk i uzivajte.Eto Anci, eve ti ga disk ispod a vi ostali ako imate neke ovako specijalne zelje a ne mozete da nadjete sami, ostavite negde komentar na blogu pa cu probati da vam izadjem u susret.Evo kako sve to otprilike zvuci u ovom video klipu ispod a podno njega i link za skidanje.Drz te se, volite se i budite dobri a mi se vidimo sledecom prilikom.....
Ska muzike dugo nije bilo na ovome blogu, lajv snimaka vrlo malo a o jazz-u da ne govorimo, tako da sam ja odlucio da jednim udarcem ubijem tri muve a pre svega da vam veceras prikazem jedan koncert i to u celosti, u kome ce sigurno uzivati ljubitelji dobre muzike i ljudi koji zaista cene kvalitetnu svirku, bez obzira na koju svirku se loze, posto je ovo sto bih vam prikazao veceras zaista nesto bas, bas kvalitetno a u isto vreme jako veselo i zabavno, a i da malo odmorimo mozak od elektronike koja polako ali sigurno preuzima primat na ovim stranicama.Sta da se radi, dvaes prvi vek je, kvalitetne i originalne svirke je sve manje a masinerija je sve jaca i bolja, tako da ni ja nisam vise imun na te moderne tokove u muzici, ali i dalje vise od svega volim da cujem nesto sto je odsvirano a ne nakucano.E pa u to ime, veceras snimak koncerta iz 2002.godine, legendarnog i verovatno najpopularnijeg ska jazz benda svih vremena a oni su Tokyo Ska Paradise Orchestra, medju fanovima poznati i kao Skapara.E sad, neki ce reci kako najpopularniji ska bend svih vremena, kada su tu The Specials, Madness, The Skatalites i drugi, da kazemo nama belcugama poznatiji bendovi.E pa fora je bas u tome sto su TSPO ne samo najpopularniji ska bend u Japanu vise od dvadeset godina vec jedan od najpopularnijih bendova u globalu u zemlji izlazeceg sunca i njihova popularnost se meri bukvalno milionima fanova tamo.Tako je, nasa zuta braca mlogo volu ska ziku, a pogotovo ovaj bend i nije ni cudo sto pored svojih oficijalnih albuma oni nastupaju sa ondasnjim najkomercijalnijim zvezdama, svi ponaosob rade side projekte, rade muziku za filmove, serije, anime i jos ko zna sta.Ako se pitate zasto bas ova banda koja meri preko desetak clanova a ne neko drugi, ja cu vam reci.Pa zato sto TSPO jebu mame i to ono bez milosti i svi clanovi benda su vise nego vrsni muzicari i majstori svog zanata, sto mozete cuti na bilo kom od njihovih dvadesetak albuma, jednostavno kvalitet ovog benda u ska a i u drugim muzickim oblicima je zaista nemerljiv i oni predstavljaju pravi primer onoga sto se pre drugog svetskog rata nazivalo BIG BAND, sto oni zaista i jesu u najboljem mogucem smislu te reci.Al ih nahvali ovaj, reci ce neki a ja vam samo ponovo ponavljam da nadjete bilo koje njihovo izdanje i da posteno priznate da li ja preterujem ili ne.Elem, pre nego sto me poslusate i nadjete bilo sta od njih, pogledajte i poslusajte ovaj koncert koji je sjajna uvertira onome sto ovaj bend predstavlja.Znaci, ska, jazz, rock, swing i sve uglavno instrumentali mada se ne desi retko da neko i zapjeva nesto na dobrom, starom japanskom.Da ne duzim vise, evo cuvenog Down Beat Arena koncerta u Yokohama areni, snimanog 2002.godine, obratite paznju koliko ima ljudi u publici, posto to zaista necete videti na nastupu ni jednog drugog ska benda, sem mozda Madness-a koji su jebiga vise pop nego ska bend.Tuzno, ali tako je, kako je.Da ne bedacim, uzivajte u ovoj divnoj muzici i opustite se i zaboravite svoje brige na bar sedamdesetak minuta.Idemo, ton ide, slika ide, puscaj film i uzivaj!
Ako citate ovaj blog sigurno ste primetili da ja nisam nikako RnB fan, ali ova stvar plus Return of the Mack i This is how we do it od Montell Jordan-a su bili ultimativni hitovi te 96. godine, godine kada smo mi krenuli da pijemo, da izlazimo u grad i da pravimo sranja.Glavno mesto za zajebanciju toga leta je bio Bus, gde su Sonja i Mc Best pustali repchugu i kvalitetni funk i Rnb i gde sam ja navatao svoju prvu ribu, napio se i potukao i ostale gotivne stvarcice koje ispunjavaju djecacko doba.Ali vecerasnji post nije o tome, ovo je bilo samo kao uvod.Vecerasnji post je o jednom fantasticnom funk-jazz-brass bendu koji obradise ovu pesmu gore, plus jos poneku.Evo i No Diggity u njihovom izvodjenju, poslusajte pa da vam kazem rec-dve i o njima...
Ja se u Funk razumem jako malo, u Jazz jos manje a u Jazz Funk ko Marica u krivi, tako da verovatno poslednja stvar koju ocekujete od mene na ovome blogu je neko jazz funk izdanje, ali danas je tako, kako je.Jeste, danas sam vam spremio nesto sto nisam slusao jako dugo a vratio sam mu se najvise zbog smorenog vremena poslednjih dana.
Posto sam ovoga meseca vec pisao dva posta o Wu-Tang Clan-u, odnosno dva posta o klanu koji jos niste culi a mozda ste fan, danas bih vam prestavio nesto iz te price, po meni mozda i najzanimljiviji deo do sad a ujedno da zatvorimo tu pricu na neko vreme.Naime, culi ste mash-up albume, culi ste kompilacije sa originalima koje je RZA semplovao a danas bi vam prestavio jedan sjajan album sa instrumentalnim obradama WTC-a, u izvodjenju mladog bruklinskog retro-funk sastava El Michels Affair.Ovaj album je izasao pre dve godine, produkciju je radio Rza himself, posto je bend inace umesan u klanove biznise i cak su vrlo cesto pratili dosta WTC clanova na uzivo svirkama, pogotovo Raekwan-a i Ghost Face-a posto njihov organski zvuk koji oni vole da zovu Cinematic Soul odlicno lezi kao podloga gangsterskim pricicama kojima su ova dvojica najskloniji u celoj ekipi.Zaista ovaj ceo album zvuci kao odlicni saundtrek za neki krimic iz sedamdesetih sa sve klavirom, violinom i odlicnim duvacima i ja licno mnogo volim ovaj album, iako realno i nije dobio neke specijalno dobre kritike kada je izasao, ali ja zaista nikada nisam slusao kriticare, koji su po meni obicno gomila majmuna koji su u devedeset posto slucajeva netalentovani za bilo sta pa se izdrkavaju na ovima sto nesto znaju.Nema veze, to je sad neka druga prica, ako volite Wu-Tang i ako vas je ikada zanimalo kako bi zvucao bend da su instrumentalisti kao sto nisu, ovo ce vam se sigurno svideti, uostalom poslusajte dole kako to zvuci pa odluku donesite sami, ako se slozite samnom album vam je ispod pa izvolite...
Ako citate ovaj blog(mada ne verujem, posto ovo cita samo moja rodbina) mozda ste primetili da ja pored muzike sa vremena na vreme volim i da stavim i neki crtani spot ili muzicki video iz razloga sto ceo zivot volim animirane stvari, pogotovo one stare, rucno crtane i veliki sam fan i kolekcionar svega toga.Volim i igrane filmove, i kontam da se razumem donekle ali takodje kontam da je jako nezahvalno pisati o njima posto se uvek nadje gomila pametnjakovica koji ce vam se posrati u facu ako vam se svidi nesto sto njima ne.Ovako se drzim muzike i kao mirna backa.I crtaca ponekad posto to mnogo volem.U svakom slucaju veceras bih ubio dve muve jednim udarcem i samim tim pomenuo jednog velikog coveka o kome takodje ne bih mnogo pisao posto sam siguran da ima milion ljudi koji bolje poznaju lik i delo ovog gospodina pa da ne trtljam tu nesto bez veze(drzim se ja lepo onih pankera, repera i ostale bagre a o umetnicima bolje neko drugi).Verovatno po slici gore kontate da pricam o kralju protuva, gospodinu Tom Waits-u i veceras bi vam pustio jedan njegov cuveni animirani klip cisto ako niste to videli,posto mislim da bi svakako trebali.Radi se o cuvenom klipu Tom waits for no one za koji je zasluzan animator John Lamb u kojoj matori Toma peva svoju staru The one that got away. Da ne tupim vise, evo videa koje posvecujem svim onim zenama that got away...
Zbog ove tropske vrucincine i par danasnjih noviteta vecerasnji blog je posvecen jednoj velikoj, nesrecnoj, siromasnoj i pre svega predivnoj svetskoj destinaciji.Predpostavljam da po ovim guzicetinama gore kontate da pricam o Brazilu, snu svakog svetskog putnika i zloj majci vecini njenih stanovnika.Ali necemo o socijalnim temama veceras nego o svetlijoj strani njihove realnosti a to je predivna muzika ove zemlje koja je uvek bila letnja i vesela bilo da se radi o klasicnim stilovima kao sto su bosa nova, samba ili bregA sve do modernijih zanrova kao sto su baile-funk iliti funk carioca.Tako je veceras mali kolaz ovih stvarcica za opustanje ganglija.Da krenemo sa jednim snimkom od pre par godina gde ce vam moj najomiljeniji brazilski favela MC poznat kao MR Catra objasniti kako se slavi nova godina tamo.Ko izbroji vise od tri frajera u publici u ovoj njihovog verziji Grand sho-a ja ga vodim na pivo odma....
Pre nego sto pocnemo vecerasnju pricu o jednom velikom bendu(projektu) prvo da ispricam nesto drugo sto bi trebalo da znate ako ste hip-hop fan.Kada kazem hip-hop, mislim na pravi originalni hip-hop i njEgove nastanke, ne na ovo moderno MTV sranje koje je popularno od druge polovine devedestih i sve ono sto mladji da kazemo reperi smatraju hip-hopom.A to cu sve ispricati da bi vam bilo jasnije koliko je ovo o cemu cu veceras pisati bitno u nastanku celog jednog zanra, cak i u celoj prici o turntable-ismu i o celokupnoj elektronskoj muzici uopste.A to je sama definicija stvari koja se naziva BREAK.Ko ne zna, brejk po definiciji je deo pesme u kome muzicar(citaj bubnjar ili udarac) ima svoj deo gde izlazi iz uobicajenog ritma u numeri odnosno bubnjarski ili udaracki prelaz u pesmi da tako kazemo.Prvi hip-hop DJevi kao sto su DJ Kool Herz(originalni pronalazac brejka), Afrika Bambaata (originalni ucenik) i Grandmaster Flash(najinventivniji naslednik) su otkrili ako bi iskoristili samo taj kratki deo pesme, povlacenjem ploce napred-nazad da bi publika totalno podivljala i da su tako izmislili totalno nesto novo i samim tim zapoceli muzicku revoluciju danas poznatu kao hip-hop iz kog su nastali moderni zanrovi koji su danas popularni kao sto su breakbeat, drum n bass, dub step i ostale stvari na koje smo svi vise nego navikli.Ne znam koliko dobro objasnjavam ovako ozbiljne stvari, ali nadam se da ste shvatili, na kraju krajeva tako nesto ste trebali vec sami da znate.Sigurno najpoznatiji brejk je takozvani Amen break originalno izvodjen od strane The Winstonsa, Funky Drummer(James Brown), The Bottle(Gil Scott Heron) a meni najdrazi od svih je Apache break i o njegovim originalnim tvorcima bi ja veceras napisao rec, dve.Ne znate o cemu se radi?Evo dole stvari, siguran sam da ce te prepoznati, aj puscaj....
Ovaj post je za sve one koji mastaju o putovanjima kroz svemir, dimenzije, vreme, napadima vanzemaljaca, dalekim prostranstvima, nepoznatim svetovima, buducnosti, paranormalnom, laserima, robotima, svemirskim letelicama i tako tim stvarcicama.Evo par albuma koje bih ja poneo da slusam kad bih mogao plutati svemirom cisto nako, zajebancije radi.Siguran sam da su neki od ovih ljudi to radili u svoje slobodno vreme.Pa da krenemo....
