SELECTA!!!

Da li je Jungle bio too too ruff ili ne ja ne znam, po meni nije ali ko ce ga znati, ja znam da je vladao pocetkom devedesetih, nije bilo jaceg zvuka sto se gramofona i drum masina, semplera i tih stvari tice. Mislim na Evropsko trziste naravno, u Americi je divljala zlatna rep era, na ostrvima najaci dancehall ikada snimljen a u Engleskoj, samim tim i ostatkom kontinenta, vladao je jebeni sirovi RAGGA JUNGLE SOUND! Uporedo je cvetala i RAVE kultura ali meni je Jungle scena uvek bila milija i srcu bliza. Kasnije iznikla Drum and Bass scena me je uvek ostavljala prilicno ravnodusnim u vecini slucajeva ali desetine tih Jungle himni iz 93e, 94e ce vazda ostati evergreen za mene. Na blogu ste mogli videti vecinu dokumentovanog materijala iz tog periodu i toga na zalost ima jako malo ali zlata vredi pa iscekirajte to ako niste, ako ste u tom zooonu i to. Takodje smo gledali i veliku Jungle zurku povodom 20 godina Jungle manije a veceras spektakl, vracamo se direktno u 94. godinu na ORIDZINAL DZANGL KLESH na kojem su koplja ukrstili legendarni Kenny Ken, Devious Dee i Mickey Finn, kao i jedina dama medju njima DJ RAp. DJ Rap je po meni realno i iskidala ovaj klesh, zapravo su svi pokidali na epskom nivou a ko je stvarno pobedio proverite sami, ali to je i najmanje i bitno na ovom snimku. Mnogo je bitnija ova back inna days varijanta, sta se furalo, koji je danss bio popularan i naravno sta se slusalo na jednoj zurci ovakvog tipa. Na zalost, to danas vise ne postoji, zurke izgledaju drugacije, kao i ljudi, muzika, moda i sve ostalo, i ceo taj nostalgicni trip daje ovom snimku posebnu draz. U, al sam se razmazo, nije bitno, danas sam isao da se sisam i izvalio sam da sam skroz osedeo (posedeo?) i sad me uvatio trip da sam mator al koga to bole kurac, to nije tema, tema je JUNGLE BIZNESS so pul it up selecta one more time i te fore, run di place bomboklattt, krece bad boy selection, uzivajte i prijatno (jebo godine i tako cemo svi geknuti kad tad!)so JUMP JUMP JUMPUPTODISSS!!

Japanese food put you inna good mood!

The music scene has got me down cuz I dont want to be a clown...ponavljala je Blockhead-ova pesma od pre par godina i to je najbolji opis kako se osecam u poslednje vreme po pitanju nove muzike koja nam se svakodnevno servira. Uzasno sam umoran od belih anoreksicnih alternativnih dvopolaca sa jedne strane i nadrkanih camuga sa tetkama po facama i njihovog haiku repa tipa karam drvo, karam, karam drvo sa druge. Ako mene pitate, kreativna kriza vlada na svim muzickim sektorima, od onih alternativnih preko komercijalnih pa sve do dubokog underground-a. I kada me je devojka pre neki dan upitala zasto ne pisem blog, ja sam samo odgovorio "nemam o cemu". Istina je zapravo da sam nasao novu sljaku gde se kidam od posla pa nemam ni snage ni vremena ali i da realno nemam neku posebnu temu. E pa sve se to promenilo nocas kada sam u neko gluvo doba otkrio fantasticnu bandu japanskih skampa (da, da, dobro ste procitali) koji su me totalno oduvali svojim stajlingom, nastupom i muzikom. O cemu ovaj prica, pitate se vi a ja vam kazem prvo pustite video ispod pa ce vam stvari biti malo jasnije...

Eto o tome pricam, snimak ovog japanskog jam session benda koji se sastavljen od psihodelicnih ljudi skampa je dosao kao melem na ranu mojoj napacenoj dusi zeljnoj necega iole zanimljivog. Oni se zovu Oboreta Ebi No Kenshi Houkokusyo ili ako hocete pravilno 溺れたエビの検死報告書 sto bi u prevodu znacilo "Izvestaj sa autopsije udavljenog skampa", dolaze iz Osake i sviraju neku fuziju recimo Primus-a i The Residents-a sa uticajima japanske anime kulture, horor soundtrack muzike i debelog funk-a. Kao sto ste mogli i videti veliki bend je u pitanju i svi nose maske tako da im je identitet potpuno nepoznat sto na kraju krajeva zvuci totalno legitimno i daje celom projektu tu pravu misticnu notu a slusaocu (i gledaocu) osecaj da stvarno slusa trupu pravih dzinovskih skampa sa svetlecim zelenim ocima iz dubine nekog japanskog mora. Ovaj bend opasno preti da postane moj novi omiljeni bend ali bilo kakav materijal, informacije i tome slicno je totalno nemoguce pronaci jer su svi sajtovi, facebook stranica i slicno na japanskom tako da ako neko ima neku informaciju ili bilo sta o ovom bendu bio bih mu zahvalan do neba za vek vekova. Nesto ne verujem da ce se to desiti ali nada umire zadnja i meni (a i vama) ostaje samo da uzivamo u nekolicini live snimaka na jutubetu. Evo jednog takvog, desetominutnog nastupa u kome skampi sviraju A)Opening, B) Play with audience i pod C) ending. Zvuci kratko ali pogledajte i shvaticete da je vise nego dovoljno, uzivajte pa se (nadam se cesce) vidimo ovih dana, peace!

(josH jedaN) DIDZEJ JOGURT bloKK

Bijo sam u Novome Sadu posle tri dine sad u petak, fala ostalim clanovima ZLOa (sem popa Sremcaje naravno) sto su me odvezli, dovezli, nasli kartu i sve to, bilo fino, nisam ocekivO jebote. Gledo Cockney najzad, bilo mlogo lepo, Prodigy-jeva se ne secam a onaj Feed Me jebo mame mamine! I to e to sto sam ja video. Uglavnom, imam neku amneziju tri dana, to je to sto se tice toga. Dva certa za vece i nije neki provod ako vec pljusnete najmanje sto rkema na sve sto vam treba, ako idete sa nekim racunate duplo, tako da se ne isplati bas, jebiga potrudite se malo bolje next jir. Zovite neke careve pa ce mozda i da dodjemo. Eno hrvati dovode DJ Yodu na jedan od najmanje pet predobrih festivala koje oni pripremaju tamo sad na leto. Sto se to neko kod nas ne seti, bole ih paja, to ovde niko  i ne slusa jebiga. Slusamo mi na Muzika za igru stalno, Jodica je nas favorit bijo i osto, i uvek se obradujemo kada izbaci nesto novo. Pogotovo ako je to novo, novo izdanje njegove dugogodisnje edicije How to Cut and Paste, tematski miksevi bijond jor imadzinejSHN, kako samo Yoda ume. Dugo smo cekali da izadje nesto novo posle The Thirties EDition i evo najzad i njegA, How to cut and paste THE ASIAN EDITION. Znaci nasa braca Kinezi, Japanci, KoreJanci, Wu-Tang Clan-ovci i njiovi sunarodnici. Sat vremena najludjih pesama, semplova iz kung-fu filmova, kao i filmske muzike, japanski rep, kineska narodna i jos mnogo stosta. Opsta ludnica, Yoda did it again! To slusamo na kraju, prvo pogledajte deo koncerta DJ Yoda-e i Trans-Siberian Band-a, kada smo vec u kancelariji, da vidite kako to izgleda kad Yoda pravi zurku i zasto ja toliko kukam sto ga neko ne dovede. To prvo, posle toga jedan petominutni mini miksic pod imenom Loud! da cujete sta sve moze da stane u miks od pet minuta kada je Yoda iza miks pulta i na kraju How the Cut and Paste The Asian EDition. To je to sto smo spremili u danasnjoj rubrici posvecenoj DJ Yoda-i, drzte se, uzivajte pa se gledamo ovih dana. MAY THE SHWARTZ BE WITH YOU!!!!

Wreck-A-Party ROCK!!!

De ste dobri ljudi, evo mene ponovo, veceras se malo bavimo jednim od najbiznarnijih muzickih sub pravaca ikada i jednom od mojih omiljenih tema za davljenje vas koji nekada zalutate na ove stranice. To je nas stari prljavi old skul sajkobili mjuzik, a razlog za mojom preteranom potrebom za prezentovanjem bas ovog, nazovi pankersko-rokajbojlerskog nakaradnog kopileta je sama egzoticnost ovoga pravca duboko zakopanog u underground. Mislim, postoje ekstremniji i mracniji zanrovi od sajkobilija ali su oni uvek koliko, toliko bili dostupani, pa ako ste se zanimali za pank ili metal ili crust ili hard-core, grindcore i sta ti ja znam, to ste uvek negde mogli da nabavite bek inna dejs, pre interneta i tih sranja. Psychobilly je, rekao bih, svuda po svetu oduvek bio pravi, pravcati underground  pokret, ne preterano brojan ali sa jako tvrdokornim fanovima-zaludjenicima. Tako je bilo kada je nastao krajem sedamdesetih godina u Engleskoj i ostatku Evrope, tako je i dan, danas. Dobro, postoje par nju skul bendova iz devedesetih, poput Tiger Army ili Horrorpops koji su zabelezili malo veci uspeh kod sirih masa, ali to je vec bio novi, bubblegum psychobilly i nesto sto se veoma razlikovalo od sirovog i prljavog sajobilija sa pocetka osamdesetih. Stvarno je oduvek bilo tesko doci i do materijala i informacija cak i o vecim imenima poput Meteors-a ili Demented are Go! a kamoli o armiji nepoznatih bendova koja je tada cepala svoju preterano brzu, prostu i prljavu amfetaminsk0-parodijsu verziju Americkog redneck rockabilija i rok end rola. Ne znam stvarno zasto psychobilly nikada nije postao veci, uvek je bio beskrajno zarazan i mnogo duhovitiji od bazicnog panka, obradjivao je teme seksualnih devijacija, horor motive svih vrsta, koriscenje teskih narkotika, pravljenje sranja uvek i svuda i sve te divne stvari koje zanimaju svakog postenog psihopatu. Psiho-bili, kontaaasH, pravi izvorni prosti i retardirani ro end rol! Mislim da je jedan od glavnih razloga za toliku nekomercijalnost celog ovog pravca zelja samih bendova da ostanu tu gde jesu, duboko u podzemlju ususkani medju retkim ali lojalnim fanovima sirom planete. Uglavnom, do kaseta i ploca se dolazilo i dolazi se jako tesko a o video materijalu da i ne govorimo,  to je bas bila retkost. Secam se kada sam skinuo ovo sto cu vam pustiti veceras u nekom divx formatu jos u vreme eMule-a kod burazera na gajbi, posle nekih dve nedelje skidanja od nekog lika iz picke materine, bio sam srecan kao kuce u liftu. Stvarno, skoro sam se upisao i tada sam prvi put video kako izgledaju The Meteors, Guana Batz, Demented are Go!, Kilgonz, King Kurt i svi oni na koje sam zagrizao u to vreme i cije sam albume jurio ko manijak, plus jos gomila nikad cuo bendova, ma milina majke mi. E sad, zafaljujuci Jutubetu i sve boljem materijalu koji se moze naci tamo ja iskopa najzad i The Best of BLOOD ON THE CATS, legendarno i jedo od retkih originalnih psychobilly izdanja u celosti, i to oba dela. Ekstremno redak materijal, stvarno sam se obradovao kada sam ga pronasao i reko aj da ga podelim sa vama, mada nesto i nema pretrano zainteresovanih za ovake zajebancije, al ako takih medju vama ima, eto nadam se da sam vas obradovao. Nista, uzivajte u cudesnom i bizarnom svetu old school Psychobilly skole....

  

THA WICKEDESS TING

....eeeeee drugari, taman sam pre desetak dana istripovao da sam izasao iz da kazemo kreativne (vid kurca) krize i napisah dva, tri posta zaredom kad oces karu, crche mi kompujter. I tako, deset dana bez kompa, prestao sam da pijem, smrsao pet kila, cak sam i procitao pola knjige kad eto meni njega nazad. I eto i mene nazad, flasa pive, buksa i idemo lepo iz pocetka. Tacnije receno, idemo od onog dana kada mi je riknuo komp i to bas na pola originalnog posta za ovo sto predstavljamo veceras. A to je jedan simpatican dokumentarac, lajv nastup i gomila intervjua zapravo, snimljeni za jedno vece kada je nas dragi JUNGLE mjuzik slavio svoj rodjendanac, dvadeseti po redu. Mislim da je i malo stariji, ali ljudi kazu dvaes pa aj da ne pametujemo tu nesto bez veze. Stari dobri dzangl, koji smo mi malo promovisali na ovim stranicama koliko znamo i umemo u nadi da cemo najzad objasniti svetu da Jungle nije Drum and Bass sa Ragga seplovima, nego nesto totalno drugacije, underground zvuk crne engleske omladine sa pocetka devedesetih koji je, u vreme kada se pojavio,  bio nesto sto niko nije mogao ni zamisliti, totalno druga prica od svega sto ste mogli cuti do tada. Ne zaboravite da je to pocetak devedesetih, imali ste hip hop, imali ste acid house ali JUNGLE je bio zvuk koji je objasnio, bass toliko dubok i jak da vam je pomerao bubrege a ritam, to je tek prica za sebe. Ne moz to isprogramirani drum n bass da skine nikad, to je bilo nesto specijalno, a tek semplovi leb te ne jebo, sve ono sto se inace i slusa. Soul, dub, hip hop, reggae i sve sto vam padne na pamet, preko svega toga pobesneli engleski  raggamuffin MC-jevi, to je za mene to. 1995-1996-1997e godine smo mi to negde izvalili, i slusali godinama posle naravno, ali tih godina nije bilo boljeg i egzoticnijeg materijala od neke ragga jungle kompilacije. Dat voz d SHITT! Uglavnom, obrni, okreni, 2013. je godina, elektronike na sve strane, dubstepovi, trepovi, picke materine, jungle vise nije popularan, niti preterano produktivan godinama u nazad, ali ako pratite novu elektroniku provalicete da se sve vise ponovo provlaci stari dobri jungle zvuk, isto kao i acid house i to onaj najstariji, sto je super i sto je strava. Ljudi su se ocigledno uzeleli starog zvuka ali i gomila klinaca se navlaci na to i to se moze videti i u ovom filmu. Engleska neka balavurdija djipa nesto,mene ako pitate, a ne pitate, publika je najnezanimljivija na ovom koncertu ali je zato line up jako zajeban, cucete legendu Jungle-a i coveka koji je pravio matru sestrama Kovac za numeru Dzanglj je masivan, M-Beat-a, kao i oridzinal ragga mana, General Levy-a, kao i intervjue sa polovinom Ragga Twins-a, Kenny Ken-om, MC Navigator-om, Devious D-jem i gomilom prastarih faca i pionira Jungle zvuka. Malo svirka, malo spika, skola Jungle-a ko ne zna i podsetnik na stare dane za ove sto znaju. Sta da vam kazem, pustajte plau, opustite se i uzivajte...

PALI BOJLER!

Jeste li culi za Boiler Room? Znate li sta je to? Ne, nije soba sa bojerom, ne znam zasto bi neko drzao bojer u sobi osim ako ne zivi u klonji. Nije ni kotlarnica iako je to pravi prevod. Ne, Boiler Room je najpopularniji elektronski underground show vec par godina u nazad. A evo i o cemu se radi. Boiler Room je nastao pre par godina u jednoj kotlarnici u Londonu, ideja je bila da se na ovom malom prostoru prave male, privatne zurke sa nekim od najuticajnijih imena danasnje elektronske scene, u takozvanom prijateljskom okruzenju sa namerom da se sve zurke snimaju i prenose lajv putem interneta. Zahvaljujuci poznanstvima i nekim fatasticnim DJ setovima, Boiler Room je postajajo sve veci i veci, i sve uticajnija i veca imena su pokazivala sve vece interesovanje za ovaj projekat. U isto vreme Boiler Room TV kao i njihov Youtube kanal su postigli neverovatan uspeh, koji je sve veci i veci i danas broji bukvalno milione pretplatnika i pratilaca, tako da je Boiler Room postao internet fenomen i definitivno vodeci virtuelni show u svetu elektronske muzike. Danas Boiler Room nije vise samo u Londonu, vec svuda po svetu, u gradovima poput Nju Jorka, Berlina, Lisabona, Rija i mnogih, mnogih drugih. Takodje, Boiler Room sada broji preko 500 nastupa raznih ljudi i grupacija i njih sve mozete pogledati na njihovom Youtube kanalu. E sad, ko cita blog zna da ja bas i nisam neki preterani elektronicar, barem u smislu House, Techno, Minimal, Progressive zvuka a toga, ruku na srce, ima najvise na ovakvim desavanjima. Zato sam ja danas za vas odabrao desetak, ne bas Techno setova koje bih ja najvise voleo da gledam od ponudjenog. Za pocetak tu je DnB legenda Shy Fx, Buraka Som Sistema naravno koje nisam gledao na Exitu zato sto sam papak, jedini Ultra-Tropikalci koje sam nasao da su nastupali u BR-u, Frikstailers iz Buenos Ajresa, Spooky i Sticky kao predstavici UK Garage scene, legende DJ Shadow i Peanut Butter Wolf, kao i Roots Manuva i za kraj mladi kralj JUKE scene, Chrissy Murderbot. Sta da vam kazem, nadam se da vam se svidja moj izbor, odslusajte i nas novi miks ako niste, uzivajte pa se vidimo, pozdrav!

DOGHOUSE RIOT!

 

Moze da prica ko sta hoce o Stray Cats, kao to je kurac za pravi americki rockabilly i slicni tripovi ali jedno je sigurno. Brian Setzer je cudoviste! Na srcu mu pise Rock N Roll i dalje je lud i vitalan plus sto jebeno kida onu dzitru. He can play mean six string sto bi rekli neki tamo ali ume i da svira jos po nesto. Veceras pustamo nesto kao dokaz za tu tvrdnju. Ovo je samo za hard kor ljubitelje DOGHOUSE Bass-a. Hocete Bassschinu? Da pomera bubrege?  Evo vam Dubstep mamicu vam malenu!!

Zajebavam se, uzivajte u ovom snimku sta god da volite da slusate, ovo je ono prava opasna svirka, siguran sam da ce vam se dopasti. Vanserijsko izuvanje iz gilja koje bi trebali da ispratite. Nece skodi svakako, ajde pustajte i uzivajte...

BanGLVIzija

Evo posta za Gospodzu sto joj se ne svidza moja nova pozadina kao sto joj je i obechato. Gospodza voli tako mene dA keca svako malo, te ne valja pozadina, te ovo i te ono i tako od vajkada. I posle sam ja smarac? Uglavnom, u svom tom smaranju i dugogodisnjoj gnjavazi i napada na moju licnoS, gospodzi ja igrom slucaja postadoh i kum letos pa primetih da nikada nisam cestitao na blogu ko covek. Nista, ziveli mladenci, da se vazda veselite i u zdravlju zivot pozivite, od mene jedna svadbarska specijalno por VU! Pesma ide vako nekako...

Ova od kuma za kumasina, nije to lako al svako svoju sudbinu kroji. Aj da prestanem sa zajebavanjem i da ostavim Nadezdu na miru i da kazem sta sam spremio za poklon posto je gospodza realno zanemarena na ovom blogu. To je valjda zbog toga sto ja i ne slusam militantnu femi lezbo alternativu bas toliko. Hehe, evo prestacu stvarno, Keko aj lav ju o so mach i ovo za tebe specijalno veceras, a i za vas ostale posto se nadam da medju citaocima bloga ima fanova MR Bungle-a. Znate sve, Mike Patton-ov bend, blablabla, nije to bitno, bitno je da je to njegov najbolji bend a imao ih je podosta i projekata i bendova ali BUNGLE je bend nad bendovima. Ne samo u Mike-ovom opusu nego uopste, vezano za muziku generalno. Realno, cuo sam razne bendove nastale pod raznim uticajima nekih drugih poznatijih bendova, na kraju krajeva tako se muzika i razvija i tako nastaju zanrovi u modernoj muzici. Svako nekog kopira i svako zvuci kao neki bend ili grupa bendova. Sve jedno, Primus i Mr Bungle niko nije skinuo, niko nije ni smeo da pokusava. To su ULTIMATIVNI JEBACI KEVE. Elem (zaneo sam se) posto se Nadi svideo koncert sto sam mecao pre neki dan, evo jos necega sto znam da nema. Radi se o bootleg izdanju koje je vrlo retko, cak i na internetu, na kome se nalaze, obratite paznju, 130 (kao) pesama, odnosno live snimaka raznih obrada najbolesnijih mogucih pesama koje vam mogu pasti na pamet. Znaci bolestara inna MR Bungle stajla sve od Montley Crue, Jennifer Lopez, Destiniys Child preko DRI, Primus, Emperor pa nazad na Milli Vannili, George Michel-a i Village People pa do velicina poput Ennio Morricone-a, Henry Mancini-a pa opet na Janet Jackson, Bon Jovi-ja i tih bolestina. Uglavnom su to delovi nekih pesama koji su ovi ludaci ubacivali u svoje tokom izvodjenja i traju po minut ali ima i bisera koje cete tesko gde naci. Eto, ako ste fan Mr Bungle-a ili zelite da postanete, skidajte ovo i uzivajte, link vam je dole, pozdrav i za kuma i kumu, izvinjavam se sto ih vako javno eksploatisem njihov holy matrimony i njih same. Tako i toliko, evo za start verovatno najpoznatije MR Bungle obrade, ovaj sa carapom psiho je Mike Patton, ove ostale zle spodobe su Trey Spruance, Trevor Dunn, Theo Lengyel i Danny Heifetz, veliki muzicari i kreteni posebne vrste. Mi smo ko klinci pevali Kvatro mile baci, uzmi tuki pa ga zvaci a vi pevajte kako hocete. Nista, pali plej i skidaj ako oces, ako neces, neces, a mi se vidimo, pozdrav....

!NILBOG FO ERAWEB

Au, kad se samo setim da sam se bukvalno useravao u gace kada sam kao mali gledao ovaj vasar gluposti, losih efekata i jos gore glume. Ne znam da li se jos neko seca ovog (nazovimo) filma u kome mali Josh i njegova porodica dolaze u mali gradic NILBOG (vau, kako domisljato) nastanjen goblinima, secam se samo da mi je trebalo par godina da ponovo pocnem da pijem mleko posle ovoga. Bilo kako bilo, veceras necemo pricati o najglupljim hororima svih vremena mada cemo se baviti nekim cuvenim muzickim horor temama i tako nastaviti ovaj nicim izazvani horor serijal na ovom blogu ovih dana. Nema sta, kod nas na blogu ili pocrnele guzice, suncane plaze i tropska klima, ili kuke, motike, motorne testere i krv po belim plocicama. Iz ovoga mozete zakljuciti da sam ja jedan veseli i razdragani psihopata ili sta vec. Uglavnom, gledali smo Horrorbilijevce, gledali smo epski nastup najneprijatnijeg, najumobolnijeg i na kraju krajeva, najboljeg benda svih vremena a veceras opet jedan specijalan i rekao bih, fantastican uzivo nastup, ovoga puta u audio formatu. Nisam neki preterani ljubitelj lajv izdanja ali ovo je prava bombonica i svakako bih zeleo da vas upoznam sa radom ovog sjajnog tribute benda. E sad se vracamo na pocetak price posto se ovaj bend zove NILBOG kao vrlo jasna posveta cuvenim horor stvaraocima, odnosno stvaraocima cuvenih zlokobnih muzickih tema iz horora, velikim GOBLIN-ima ( ne Goblinima (fuj bre)) koje horor fanovi najbolje znaju iz Argentovih filmova i koje cemo veceras slusati u izvodjenju Nilbog The Band-a. Tako je, Nilbog su najbolji i koliko ja znam jedini tribute bend koji se bavi iskljucivi sviranjem horor tema i mogu vam reci da to rade vise nego odlicno, tacno se oseca i cuje da dobro poznaju ovu tematiku i pre svega da mnogo vole sve to sto sviraju. Oficijalno izdanje ovog benda ne postoji, takodje skoro da nema nikakvih informacija o njima na internetu, znam samo da su iz LA-a i da na njihovom soundcloud profilu mozete odslusati njihov nastup sa nekog festivala tamo i to je ono sto imamo u ponudi veceras, nadam se na veliku radost horor fanova autder. Koncert je fantasticno odsviran i snimljen, bez greske sto bi rekli, sa nekim minornim improvizacijama u odnosu na originalne teme koje ni malo ne kvare ceo utisak, cak naprotiv, ovo je do jaja i preko toga. Od tema tu su cak cetiri Goblinova originala, teme iz Profondo Rosso (Deep Red), Suspiria, Tenebre, kao i Goblinov klasik Un Ragazo D Argento, kao i fantasticne obrade Karpenterovog Bekstva iz Nju Jorka, epske izvedbe Friday the 13 teme, teme iz Return of the Living Dead, kao i najvece iznenadjenje na ovom nastupu, Mamie iz cuvene italijanske gadosti Goodbye Uncle Sam( Adio Zio Tom). Sve u svemu, prava poslastica za ljubitelje horora i muzike iz istih, nadam se da medju citaocima ovog bloga ima takvih ( Cao Draganice!) i da cete uzivati bar upola kao i ja slusajuci sve ovo. Nista, evo celog nastupa ispod, nema linka za skidanje (jebem ga bas) pa ga vi izvolte. (ne)PRIJATNO!!!!

Kings of 45s

Dobro vece dobri ljudi, kako ide, sta se dira? Veceras imamo nesto jako lepo i zanimljivo na programu, pogotovo ako ste ljubitelj turntable-scratching majstorija i ako ste generalno zaljubljenik u muziku i smatrate sebe muzickim avanturistom a ne samo prosecnim konzumentom iste. Sad se vi pitate sta ovaj kenja i cemu ovaj pretenciozni uvod a ja cu vam i objasniti o cemu je rec. Namerno sam rekao muzicki avanturisti posto veceras na programu imamo najvece predstavnike te vrste, gospodare gramofona i doktore za muziku, jedan jedini dinamcki duo poznat kao DJ SHADOW i CUT (muthaphunkin) CHEMIST. Na sam pomen ova dva imena drugi DJ-evi skreceri seru u gace i izgledaju kao male bebe a danas ovde imamo nesto za vas sto ce vas sigurno uveriti u tu moju tvrdnju. Radi se o snimku jednog od najpoznatijih DJ setova ikad, legendarnom FREEZE setu na kome Shadow i Kemist skrecuju striktno cetrdeset petice, kako se ove male ploce nazivaju, odnosno EP-jeve i maxi singlove na 12 incha. Siguran sam da znate o cemu pricam, nase babe su furale iste u kolekciji sa najnovijim singlom Dragana Stojnica i njemu slicnih. Ko se malo razume u DJ-ing ili se bavi istim, zna kako to nije ni malo lak posao ali kada to rade ova dva majstora i to u isto vreme, odnosno back 2 back kako se to popularno naziva, to ne izgleda teze nego kucanje eksera ili pranje sudova. Tolika opustenost i lakoca bavljenja ovim, ni malo lakim poslom se zaista retko gde vidja, kao i totalna posvecenost muzici ce vam zagarantovano pruziti veliki ugodjaj, ako naravno ne hejtujete ovaj vid umetnosti. Namerno kazem umetnosti, posto Senka i Hemicar to zaista jesu, sto se ne bi moglo reci za gomilu njihovih kolega. Uglavnom, najzad i posle mnogo muke nadjoh ovaj set u celosti na Jutubu, oficijalno izdanje je u pitanju i pored samog nastupa mozete videti i pripreme za isti, snimke sa Futureprimitive seta sa kojim je cela ova ideja i zapoceta, kao i delove uvodnih setova za koji su zasluzne, takodje velike legende, Z-Trip i DJ Nu-Mark i drugi. Fantstican nastup i nesto sto zaista ne smete propustiti pa vas ja ne bi davio vise, pusticu vas da uzivate na miru. Evo celog snimka ispod, palite buksnu, palite plej i iskulirajte a mi se gledamo ovih dana, pozdrav!!!

Triple X live times 5!

Posto ovaj blog opet dozivljava sunovrat ovih dana (kao da je ikada i uzleteo?) po pitanju poseta i toga, kao i sto je prosli post apsolutni rekorder po necitanju (17 pregleda za dva dana) ja sam odlucio da veceras napravim nastavak istog posto vidim da vas to toliko zanima. Tako je, i veceras cemo posetiti neke lepe (vise) hardcore (manje) punk svirke, na zalost samo putem nasih monitora posto ove bendove po svemu sudeci necemo ni gledati drugacije. Jebiga, punk je u ovoj zemlji popularan koliko i Tompson recimo, sa tim da sam siguran da bi i on napunio neku Arenu kao i Dino (na govno si zino) a ove legende bi doslo da vidi jedno pedeset ljudi, od toga jedno trinest iz Beograda. Jebiga, sta da se radi kad ljudi ovde vise vole hrvatski pop i bosanski rok nego leba da jedu i to obicno oni veliki Srbi, sto bi im svima jebali kevu, karali majke i cerke, kao i sto bi klali ustase i balije, a ne slusaju nista sem ovih govana. Da li je to samo meni cudno, ja ne znam, uglavnom necemo trositi vise vreme na pricu o njima, kao ni na neku suvisnu pricu uopste, vec cemo krenuti direktno na stvar. U prosloj epizodi ste mogli videti Sheer Terror, SNFU i Charles Bronson, a u ovoj epizodi jos tvrdji materijal, sa tim da su svi ovi koncerti novijeg datuma i uglavnom su svi iz ove godine. Za pocetak cemo pogledati ponovo okupljene HC legende Gorilla Biscuits, kao predstavnike ol skul ekipe, posle njih predstavnike nove HC punk i melodik HC skole, koji iako su nju skul takodje vise ne postoje vec se okupe tako sa vremena na vreme da bi obradovali fanove. Oni su Kid Dynamite, meni licno jedan od najomiljenijih HC bendova novije generacije. Posle njih cemo malo zakrvaviti stvar i pogledati malo metaliziranog brutalnog HC punka , prvo najvece predstavnike ovoga pravca Integrity a posle njih i maj fejvorits (iz zanra) Tragedy. Zlo i naopako, savrsena zika za predstojeci smak sveta, oba koncerta vrlo sveza i svega par meseci stara. To bi bilo to od hardkora, za kraj sam vam spremio snimak koncerta mog omiljenog novog (za mene novog) streetpunk OI! benda, kojima sam totalno opcinjen ovih dana i verovatno ce sledeci post biti posvecen samo njima. Oni su Hard Skin, citacete o njima vise sutra, prekosutra, veceras svirka kao uvertira u pricu, a i da ne bude da smo samo cepali HC, malo pravog ulicnog panka nikad nije na odmet.  Eto to sam vam spremio veceras, nadam se da nas necete citati ni dalje, kao i da vas ovo nece ni malo zanimati. Krecemo, (ne) pali masinu i (ne) uzivaj....

Triple X Triple Live Feature!!

Jaoj bre, jebem li ti cokoladicu, malo sam okasnio sa ovim videom ali nisam mogao da odolim da ga stavim ovde. Nista sladje u zivotu nisam video, ovo je bre pravi HC Punk fazon, posle ovoga nema dalje. Malisa objasnio, i kako se cuka u kante i kako se pjeva u MIKOFAN i kako biti totalno neodoljiv. Jos jedna stvar koju je ovaj malisa slatkisa uspeo da uradi je da me digne iz totalne camotinje i natera nekako da vise nakucam nesto. Stvarno, za ovih nekih dvadeset meseci, koliko sve ovo radim, nisam jos osetio ovoliko zasicenje i umor od svega, kao i totalni nedostatak ideja o cemu bih pisao uopste. Nista, Ogi HC baja me je najzad inspirisao da dignem svoju debelu bulju i da se malo latim HC punka, koga, priznajem, ima sve manje i na ovim stranicama i u mom zivotu. Mozda je bas to razlog za ovaj silni smor, ko zna? Neka, tako i treba, ko izda pank ni ne zasluzuje da mu bude dobro u zivotu. Dobro, da ne serem vise, nego da vam kazem sta sam vam to lepo spremio. Pa nista, za pocetak ove nase (nadam se) pank edicije ja sam se odlucio da vam poklonim par koncertnih snimaka u celini, sa nekih svirki meni licno mnogo dragih, da kazemo HC bendova, posto su sve tri grupe u totalno razlicitim fazonima i svakako se ne bi mogli svrstati u isti kos. Jedina grupa u koju bi svi zajedno stali je grupa JEbaca kevi, posto svi izuvaju, sto cete moci i videti na ovim snimcima. Prvi snimak je koncert iz 2010. meni licno omiljenog NYHC benda, a to su veliki SHEER TERROR, odnosno ono sto je ostalo od njih. A ostao je samo matori Pauli ili Paul Bearer, cuveni i po meni, jedini pravi i iskreni saban iz ovog pomalo pozerskog miljea. Cuven po svojoj nezgodnoj naravi i jos nezgodnijem ponasanju, svojom zaslugom uspeo da raspusti bend te davne 1995. godine, posle izlaska albuma Love songs for the unloved, i od tada bezuspesno pokusava da sastavi isti. To mu je najzad poslo za rukom avgusta 2010. godine i to bas na ovoj svirci koju cete gledati veceras. Znaci, prvi povratnicki koncert mojih HC idola iz mladosti je snimak broj jedan. Kako matora sabancina i njegov novi bend prase uverite se sami, posle toga toga idemo par godina u nazad, u davnu 1997. godinu na jednu polu-kucnu zurku ili svirku kako hocete. Ako mislite da od Sheer Terror-a nema gore, grdno ste se prevarili jer je snimak broj dva pravi teror, i za usi i za mozak. To je zato sto cemo pogledati polucasovnu svirku jednog od najbrzih i najbucnijih bendova ikada, prvoboraca Powerviolence struje, a to su veliki Charles Bronson. Pisao sam malo o njima, cak sam i stavljao njihov best of, u vreme kad sam to radio bez trzavica. Uglavnom, ja nisam preterani fan i poznavalac grindcorebrutalcrustitihpickamaterina muzike, ali postoje dva benda na koje se totalno kidam, to su Patareni i ova draga gospoda, koja su na zalost bila aktivna samo cetiri, pet godina koliko je bend postojao. Zasto bas oni, a ne neko drugi, pogledajte u ovom bas, bas, retkom koncertnom snimku. To je pod broj dva, a finalni koncert za veceras je jako davno odrzani koncert cuvenih kanadskih pankera SNFU-a davne 1988. godine negde u Nebraski. Ono sto je bitno reci da je ovo snimak malo pre prvog raspada benda, odnosno u periodu pre ponovnog okupljanja i potpisivanja za Epitaph, u periodu kada su izdata prva dva albuma koja su bila mnogo pankerskija nego ovi koji su usledili kasnije. Ako mene pitate, ovo je nesto najbolje od uslovno receno americkog panka (posto su SNFU kanadjani) i zaista retko intelegentan, originalan i dinamican bend za te godine i te uslove. Totalno rokanje i kidanje, mladi Chi Pig na vrhuncu svog ludila, kao i ostatak benda, jedino sto je publika ko na parastosu, ali to ne smeta da uzivate u svirci i muzici. Eto, to je to za danas, da ne pricamo mnogo vec da krenemo na muziku posto je bas ima podosta. Nadam se da na ove stranice zaluta i neki panker i da ce mu se moj izbor za danas svideti. Vi ostali uzivajte takodje, nece nista da vam fali, a mi se vidimo kad se vidimo. Cao, zdravo, pustaj plej....

In the court of King Ska FA!!!

Veceras nesto onako so se kaze za moju dusu, nisam siguran koliko ce ovo biti zanimljivo nekom vecem broju ljudi ali znam i kome hoce sigurno.Ovo je moj bend jebiga, nesto sto stvarno mnogo, mnogo volim i slusam godinama unazad.U pitanju je vrlo redak snimak koncerta velikih Bad Manners-a, odrzan davne 1983.godine negde u Engleskoj.Ono sto cini ovaj koncert tako posebnim, za mene i za jos neke, je to sto su na stejdzu originalni Bad Manners u punom sastavu, ekipa koja je bila zajedno jos od sedamdesetih, snimila cetiri prva i najbolja albuma za tih nekih cetiri, pet godina koliko su bili stvarno populani u Engleskoj i sire, i posle se raspala i ostavila matorog Fatty-ja da fura svoju gotivnu, ali nikad toliko kvalitetnu, pricu o kralju treceg talasa ska muzike.To je vec neka druga prica, ovo je nesto drugo, u punom sjaju i na vrhuncu svoga beskonacnog ludila, Bad Manners lajv end kiking!Totalni, totalni zakon i bend ciji me albumi nikada nece smoriti, preko petnest godina slusanja raznih ska, rocksteady, ska punk i sta ti ja znam cega jos, ali Bad Manners su i dalje najaci.Dobro, i Specials naravno, ali oni su malo druga spika, politika i to, ovo je prava, jebena i originalna zajebavancija.Jedino sto bend nije uopste zajebavancija, sve ostalo jeste.Mozda zato nikada nisu bili previse prihvaceni i priznati, ali za neke ljude oni su broj 1.Bili i ostali.Eto, tako i toliko.Bad Manners uzivo 1983.godine, zvuk nije bas naj, naj ali svakako itekako vredno vaseg vremena i paznje.Uzivajte pa se gledamo.....

Blaze DI FFYYAAHH!!

Aaauh, kakav dan jebote, stondiloza uvatila i to zestoko , ceo dan pod pokrivacem, lejzi sandej stajla, kisa ne staje i sve sto ide na ove samoubilacke dane.Ne mogu se nakanim ceo dan da napisem ovo sto citate, al aj da probamo nekako.Uglavnom, ovo je bila (kao)reggae nedelja na blogu, al iskreno, mozda ja i nisam pravi covek da pricam o reggae-u, onom pravom roots-u naravno, ja sam vise za sve oko regea nego bas za to.Mislim prvenstveno na ska ziku, i sve njene oblike, klasicnom dub-u, kao i digitalnom i naravno dancehall muzici.To mi je nekako uvek bilo zanimljivije nego bazicni reggae zvuk, tako da ne bih zeleo da zavrsavam ovaj mini reggae maraton bez nekog dobrog RAGGA zvuka.Srecom, nisam morao da daleko trazim, posto je moj kolega Marsa takodje stari fan i slobodno mogu reci, veliki poznavalac dancehall zvuka, sto starog, sto novog.Nije ni bitno da li je novi ili stari, bitno je da vibrira kako treba i da tera zene da lome kukove i mrdaju guzce inna dzamejka stajla.To je valjda i poenta dobrog, starog dancehall-a.To, i jos ponesto malo ozbiljnije, posto mnogi od vas znaju da je dancehall od samog starta saundtrek za Jamajkanski badman ili gangsteraj fazon, sto ga svakako cini ne bas tako veselim pravcem kao sto bi se na prvi pogled, ili slusanje, zakljucilo.Ali to je valjda realnost, muzika iz geta, to je sto je.Takodje, u proslom postu smo spominjli Midnite i dobre, stare rastamane i ceo njihov spiritualni pristum stvarima.E pa u dancehall-u takodje vlada jaka rastafarijanska struja, koja je malo tvrdja i militantnija kada su stavovi i religiozna ucenja u pitanju.Nekima poznata kao anti-batty boy ekipa, ljudi poput Sizzla-e, Capelton-a, Buju Banton-a i mnogih drugih.Rekoh, aj da i njih pomenemo ovde, kada se vec bavimo reggae muzikom, oni su svakako ljudi koji su vratili reggae na muzicku mapu devedesetih i pre svega jako talentovani muzicari, bez obzira da li se slazete sa ovakvim pogledima na svet ili ne.Tako da na programu veceras jedan koncert u celosti, Sizzla i Capelton zajedno na bini, neke 2000. godine, na Jamajci naravno.Odlican cert, sumanuta atmosfera i energija, rekao bih iz vremena kada su oba izvodjaca bila na svom vrhuncu, tako da ne moz da ne valja.To prvo, a posle i Marsa sa svoja dva nova dancehall miksa, cisti ako ste se pitali zasto sam ga pominjao malo pre kao vrsnog poznavaoca ovog zanra.Dva nova i odlicna miksa, nazvanih prosto Dancehall1 i Dancehall2, na kojima mozete cuti razne riddime, mashup-e i ostale zanimljive stvarcice, od ol skul legendi poput Pato Banton-a i Smiley Culture-a, sve do nekih novih snaga poput Soom T, Mungos Hi-Fi-a i drugih.Znaci, ako volite dancehall, ragga ili malo tvrdji reggae zvuk, mislim da je ovo prava stvar za vas.Nista, sve jasno, prvo cert a onda i miksevi, uzivajte pa se gledamo.BLAZEITUPP!!!!

True King Spirit

Good evening people of the world in the name of I & I, King Selasie-I, JAH RastafaraI!It is I, Vluja Man, bringing the blessed vibes for all you lovers of roots reggae sound.Dobro, aj sad, da sam hteo da pisem ovaj blog na engleskom, radio bih to od samog starta, al vise volem srpsko govno nego englesku cokoladu.Zajebavam se, de ste, sta ima, kako ide kod vas, ima li zime?Bogami, nocas pala ova maglustina pa uvati neka depresija i ja reko aj da odrzim obecanje dato par postova u nazad, pa da vam zagrejem telo i dusu nekim toplim karibskim zvukom i pozitivnom Rastafarijanskom univerzalnom porukom o miru i ljubavi.U prevodu, da malo popunim rupe u reggae odeljku ovoga bloga.To sto sam obecao, to cu i uciniti, samo je doslo do male izmene u planu za vecerasnji post.Naime, veceras sam zeleo da napravim mali maraton reggae koncerata sa Jutuba, posto se ovih dana pojavilo stvarno sve i svasta, celi nastupi raznih grupa, posto je Jutub promenio politiku upload-ovanja pa ne morate vise gledati nastupe onako rasparcane i iz delova, vec onako kako treba da bude.Uglavnom, spremio sam ja dobar broj raznih koncerata ali su svi oni otpali kada sam nasao ovo sto cu pustiti veceras, posto ovaj koncert i ova grupa zaista treba da idu sami za sebe, bez drugih stvari, u suprotnom ne bih bio siguran da cete ga odgledati na miru i sa paznjom, sto je moja velika zelja jer je u pitanju nesto zaista predivno.A evo i o cemu se radi.U pitanju je nastup meni licno najdrazeg roots reggae benda na svetu, a to su veliki Midnite.Ko ne zna, Midnite su mladji predstavnici stare rasta skole i skole starog, dobrog roots reggae-a koji se svirao sedamdesetih godina najvise.Nastali su krajem osamdesetih i ne dolaze sa Jamajke, vec iz komsiluka, odnosno Devicanskih ostrva i predstavnici su peace struje( znaci ne militantne, da se razumemo) rastafarijanskog ucenja i zaista su nesto posebno, barem za mene licno, posto svaki put kada slusam nesto od njih, ja se osecam nekako prosveceno, sto nije nimalo lak zadatak kada je moja crna, cemerna dusa u pitanju.Znaci, ovo je the real deal i prava spiritualna muzika, ne neko fejk sranje.Blessed Vibes sto bi rekli.Mislim da ce vas ovaj nastup i uveriti u to sto tvrdim, u stvari siguran sam u to(ako imate malo duse da razumete sve ovo naravno).Koncert je novijeg datuma, iz aprila ove godine i odrzan je negde u North Carolina, US of A.Zvuk i slika su najbolji moguci, recimo skoro pa savrseni, jedino sto koncert nije u celosti, vec je isecen pri kraju, ali to je sto je, ja zaista nisam mogao da odolim da pustim bas ovaj nastup.Nocas u neko vreme sam se bas onako lepo izvozao, sve sa buksnom u ruci, otisao sam negde, ko zna gde, sto zelim i vama svakako.Znaci, smotas, zavalis se i mirna Backa.Ajde, uradite sve to i uzivajte, snimak koncerta je podno ovog dosadnog teksta, tako da vas ja ne bih vise zadrzavao.Veliki pozdrav, vidimo se uskoro....

Vestax nas je odrzao, njemu fala!!!!

Straight outta living room, its MISTA MARSA inna di live set for all you boys and ghouls out there!!!!

ENYOJJJJ!!!!

mini mix (video) from Marsa on Vimeo.

Space Funk

 Danas nastavljamo nicim izazvanu ediciju-Stondiramo dok nam usi ne otpadnu-zapocetu u proslom postu.Opet idemo down deep, ali ovoga puta up deep ili deep in space, nazovite to kako god zelite, bitno je da smo vam opet spremili nesto jako lepo i veoma pogodno za razne vrste meditacija.Malo da ischilirate(choveche) ali i da naucite ponesto o nekim nepoznatim svemirskim psihodelicnim klasicima iz sedamdesetih i osamdesetih godina proslog veka.Kada je ovakav zadatak u pitanju, mislim da ne postoji bolji covek za to od legendarnog Cut Chemist-a.Ko ne zna, Cut Chemist je bez preterivanja god of scratching and truly master of turntables, DJ Shadow-ov verni pajtas i saradnik, kao i DJ za hip-hop legende Jurassic Five.Ono po cemu je ovaj covek poznat, pored svojih DJing vestina je cinjenica da je on jedan od najvecih kolekcionara vinila na svetu pa nije ni cudo da je bas on zasluzan za ono sto smo vam spremili veceras, posto ovakvo remek delo ne bi bas mogao da smucka bilo koji DJ, za to mora biti zaduzen Mad Scientist sto Cut Chemist(kako ime i samo kaze) zaista jeste.Dobro aj, nahvali ja coveka do besvesti a nikako da vam kazem o cemu je ovde danas zapravo rec.E pa radi se o jednom audio snimku Cut Chemist-ovog natupa iz prosle godine i jednom tematskom setu za jednu veoma specijalnu priliku.Ta specijalna prilika je specijalna projekcija filma uz koji smo svi ronili suze kad smo bili klinci, a to je E.T. Vanzemunac, mali glavati, odurni alien koga smo toliko svi voleli kad smo bili deca(barem moja generacija).Ova projekcija filma je specijalna zbog toga sto je odrzana u okviru Cinespia-e, odnosno festivala ili organizacije koja se bavi prikazivanjem raznih filmskih klasika na egzoticnim lokacijama sirom Los Arandjelovca.Lokacija za prikazivanje E.T.-ja je zaista jako zanimljiva, a radi se o cuvenom Hollywood Forever Cemetary-ju, odnosno groblju(!!?) gde su sahranjene razne legende americkog filma.Da stvar bude jos bizarnija, pre i posle projekcije je napravljena tematska zurka gde se pustala muzika inspirisana E.T.-jem, ali ne samo njim, vec svemirom i naucnom fantastikom generalno a glavni i odgovorni za sve to je bio niko drugi do Cut Chemist-a.Eto, o tome vam pricam i to je ono sto mozete cuti ovde veceras, posto je mister Hemicar nesebicno podelio ceo svoj set koji je pustao to vece sa ostatkom sveta i da stvar bude jos jaca, uredno potpisao svaku stvar koju je pustio.Hvala ti care, sahu, idole nas.Sto se muzike tice, Chemist se uglavnom posluzio raznim(uglavnom) Funk klasicima inspirisanim svemirom, uz sve to dodao dobru dozu psihodelije i raznih instrumentala koje savrseno opisuju atmosferu svemirskih putovanja.Da stvar bude jos jaca, pred kraj seta je pustao i sve one stvari koje su bile popularne te 1982. godine, kada je E.T. bio izbacen, pa na ovom miksu mozete cuti i Michael Jackson-a, Kim Wilde, Eddy Grant-a i mnoge druge.Sve u svemu, mnooogo dobar miks, namenjen prvenstveno ljubiteljima stare skole psihodelije i funka, kao i svim zaludjenicima SF-om ali i svim ljubiteljima dobre i vec zaboravljene muzike.Nista, evo miksa ispod, dobro vezite pojaseve posto smo spremni za lansiranje.Sve spremno?OK, we are ready for the takeoff, INDZOJJJ!!!!!

    E.T. Extra Twisted by Cut Chemist

Freestylazz MANN!!

Back inna days, not so long ago, krajem devedesetih i pocetkom dveiljaditih(??), nije bilo dubstep-a, moombhton-a i tih fora, vec se striktno picio drum n bass i jebeni breakbeat zvuk, naravno ako niste bili u techno ili trance fazonu.Ja sam licno uvek vise preferirao Brakbeat i bendovi i ljudi poput Stanton Warriors-a, Evil Nine-a, Freq Nasty-ja ili Adam Freeland-a su bili totalni zakon za mene ali i za mnoge druge.Medjutim, postoji jedan bend koji se uvek izdvajao svojim kvalitetom i rekao bih, komercijalnim zvukom u smislu da je svaka njihova stvar bila totalni hit i nikada nisu snimili stvar koja nije bila stvorena za jebeni Jump Up To This!!!Oni su naravno Freestylers, bend koji su sredinom devedesetih osnovali Mat Cantor i Aston Harvey, koji su i dan, danas aktivni, ali u to vreme Freestylers su bili bas to, super grupa koja je u svojim redovima brojala i gitaristu,  basistu, bubnjara, DJ-eve scratcher-e, MC-jeve i break dancer-e i koja je vec sa svojim prvim albumom, We Rock Hard iz 1998.godine pomerila granice breakbeat i hip-hop zvuka.Zaista su bili unikat u svakom pogledu i svaki njihov sledeci album je samo ucvrscivao njihovo mesto na breakbeat tronu.Na zalost, danas je situacija malo drugacija pa smo Freestylers-e mogli gledati uzivo sto puta u Srbiji, ali samo kao DJ set nastupe, nikada u punom sastavu.E sad, zasto vam ja sve ovo pricam?Pa pitao me je neko pre neki dan sta bih voleo da gledam uzivo i iskreno nisam bas mogao da se setim necega sto je ovih dana aktuelno, vec sam se setio sve nekih bendova koji vise ne postoje u originalnom sastavu, zeleo sam uvek da gledam The Specials u prvoj ekipi i slicno, ali postoji jedan koncert koji sam uvek zeleo gledati, onako iz dubine duse a to je koncert Freestylers-a odrzan 1999.godine na Glastonbury-ju pred oko 20-30 hiljada ljudi na kome su Freestylers jebeno iskidali, sve sa sjajnim Tenor Fly-om i MC Navigatorom na stejdzu.Kakva je to svirka bila mozete pogledati na snimku dole a posle i odslusati(i skinuti) koncert u celini putem soundcloud-a.Moram da zurim, kasnim na sljaku i to dobro, evo svega toga ispod pa vi uzivajte i provalite zasto je ovo bas ultimativni nastup za mene.Toliko, j pa se gledamo, Pozzzz....

Prljavi truli Flashback!!!!

Jebem mu mater, ne odo na onaj festival tamo a koliko mogu videti na ovom snimku gore, Prljavi Truli Imbecili jos nisu ispali iz forme iako su ove godine proslavili trideset godina postojanja odnosno trideset godina fucking, drinking and trashing u njihovom slucaju.Koliko vidim Kurt Brench je opet pustio kosicu svoju metalersku za razliku od cele koju je furao 2004. kada su bili u Beogradu.Majko moja, kakav je to koncert bio, stvarno sam gledao razne pankerase, metalce, korovce, grind korovce i ostalu gamad ali taj koncert D.R.I.-a mi je ostao onako bas u specijalnom secanju kao jedan od najgrdjih i najludjih koje ikada posetih.To je takodje bio i jedini koncert ikada na kome sam povracao zbog neizdrzive buke a ne zbog rakije i ostalih opijata, secam se i da mi je ispalo rame dva puta tokom certa, ma divota ziva, verujte.I nista tako povucen tim divnim uspomenama ja reko aj da iscekiram da li mozda ima neki snimak tog dogadjaja na jutubu, iskreno nisam ocekivao nikakav rezultat ali sam totalno pogresio.Nasao sam, verovali ili ne jako kvalitetan snimak(sa balkona) skoro cele svirke i bio sam srecan kao kada mi je keva donela Skeletora iz Njemacku.Majke mi, skoro se nisam ovako isfleshiro i obradovao pa reko aj da podelim to odmah sa vama, mozda ce se neko obradovati koliko i ja.Totalni, totalni haos, sto cete videti i sami na snimku ispod, pa ako volite D.R.I. i jebenu crossover treshericu ovo morate odgledati.Napomena za clanove moje blize ekipe, ako pogledate ceo koncert u celosti u par navrata cete videti i naseg dragog i nikada prezaljenog drugara Srkija Majericu kako skace stage diving sa ovim ostalim ludacima.Eeee, Srki moj, gde smo bili tad a gde smo sad?Aj necemo da se bedacimo, nemamo nista od toga.Elem, odgledajte cert i uzivajte, pozdrav....

Privatni post-Nesto malo laganije...

Ovo gore je Billie Holiday, verovatno se mnogi pitaju sta ce ona na ovom blogu gde bas i ne stavljamo tako velike i ozbiljne muzicke legende, e pa reci cu vam da je danasnji post ustvari narucen i da ono sto mozete skinuti na ovim stranicama danas je ustvari zelja jedne devojke koja tako ne zna da se javi po godinu, dve al bez blama ima tako specijalne zelje.Nema veze, ta devojka ima velikih kredita kod mene i iskreno, nije mi bas mrsko i tesko da joj ispunim ovu zelju a i svakako fali malo soul, jazz i malo ozbiljnije muzike na ovim stranicama.Elem, danas necete dobiti na poklon nesto od pokojne Billie Holiday vec jedan divan koncert i jednu divnu posvetu ovoj zaista legendarnoj pevacici i zeni koju retko ko, evo i dan danas moze zameniti kada su zenski jazz vokali u pitanju.Radi se o disku iz 2000. godine na kome je snimljen koncert velike Irske zvezde, pevacice i glumice Mary Coughlan i njenog trija na kome je ova pevacica odala pocast svom najvecem idolu, odnosno Billie Holiday i na kome ona na jedan zaista predivan nacin interpretira neke njene stare hitove.Zaista savrsen disk za danasnji smoreni dan i za ovo kisno i odvratno vreme, ako imate tu srecu koju ja nemam da danas ne radite, skupite se uz svoju lepsu polovinu, zaboravite na sve probleme, pustite ovaj disk i uzivajte.Eto Anci, eve ti ga disk ispod a vi ostali ako imate neke ovako specijalne zelje a ne mozete da nadjete sami, ostavite negde komentar na blogu pa cu probati da vam izadjem u susret.Evo kako sve to otprilike zvuci u ovom video klipu ispod a podno njega i link za skidanje.Drz te se, volite se i budite dobri a mi se vidimo sledecom prilikom.....