...mora to BRZE MALO!!!111

...ili u vecerasnjem slucaju, mora to BRZE i KRACE malo VISE nego obicno i to iz dva specijalna razloga. Prvi je da sam primetio da se sve nesto skratilo oko mene, dani, noci, casovi odmora, vreme generalno osim ako su u pitanju saobracajne guzve ili sati provedeni u radnom okruzenju, to je vjecnost cijela ali da se vratimo na KRATKO, najvise od svega(ponovo) primetno ljudima iz moga okruzenja je to koliko mi se fitilj iliti zivac (ponovo) i primetno skratio... Skoro pa ne postoji bem li mu nanulicu, bar se tako cini malo pre pomenutima. Al ne brigajte rodbino i drugovi (a i bole vas kurac bas) to je samo nuspojava prouzrokovana ucestalim promenama u atmosferskom pritisku ovijeh dana i nema veze sa realnoscu. Drugi i mnogo KRACI i razumniji razlog je da na blogu nema pankeraja bas neko duze vreme, ako ne racunamo post moje drage, a pogotovo nema bas hardkocHINE ili bozenedaj GRINDKORRRA i tih radova. I ja reko, sta cu, ku cu, ne znam sta da metem, koji album, koji kurac, ma da napravim ja jednu kompilaciju najbrzih i najkracih i najbucnijih pjesama milih mi srcu i mogu vam reci da sam ja prilicno zadovoljan ishodom. KrvavOgovnavim ishodom da izvinete, napravi ja kompilejsHNN na kojoj se nalazi 50 pesama odsviranih u cirka 29 minuta i tries sekundi, koju bih sa vama podjelio veceras OH! cjenjeni ljubitelji LIJEPIG umetnosti i svijega LIJEPOGA! HCPUNKGRIND krljaza od pocetka do kraja, najkraca stvar Plesure to kill od NADIMACA (0:06) a najduza No Mercy od LOCa koja traje cijelih 0:59. Bitno je da je ispod minut i da je prava stvar, necu da otkrivam ostatak liste neka bude iznenadjenje, pa ako volite pravu HC cukacinu i pravo old skul KRLJANJE ili pak imate problema sa hiperaktvnim ponasanjem, neurozama i slicnim pojavama, ova kompilacija je prava stvar za vas. Ostali, ovi sto to ne VOLU, menjaj stranicu i teraj dalje, ovi prvi link za skidanje vam je OOVVDDEE   , uzivajte, zdravi bili, vidimo se!

EP-i Centar (InozemskiHCedishNN)

 

 HejHejHej decaci i devojcice, volite li klovnove? Znam da uopste nisam originalan ali ja ih prezirem, jos kao mali sam ih se plasio a ni danas mi nisu mnogo drazi. Uzasno nelagodno se osecam kada je bilo sta vezano za klovnove u pitanju a kada sam cuo pricu o spodobi sa slike gore sam se najezio iz petnih zila. Naime, veseljak sa slike nije ispao iz nekog horor filma vec iz stvarnog zivota, tacnije se pojavio na ulicama Sefilda krajem prosle godine, gde se kao neka utvara pojavljivao negde gde najmanje ocekujete, u nekom zabacenom sokaku i to obicno u kasnim nocnim satima. Ili bi samo tiho prosao pored vas ili se okrenuo i poceo mahati kao na slici gore. Jebem li ti zivot ima li veceg horora, bolje da me biju dve interventne brigade nego da vidim ovo cudo. Grozna prica i bas ona i  bas ovaj klovn me podsetise na jednu pesmu o jednom tuznom, psihohaoticnom i propalom klovnu koga je tako lepo opevala matora HC legenda Pauli iz Sheer Terror-a na jednom od meni najmilijih HC EP-jeva ikada snimljenih. Taj EP nosi ime Old, New, Borrowed and Blue, snimljen je pre tacno 20 godina, taman u vreme kada sam se ja upoznavao sa carima prave HC pank svirke, samim tim i nije cudo koliko volim ovo izdanje. A posto se nekim ljudima cije mi misljenje jako znaci svideo moj prosli post sa punk HC extended play izdanjima iz bivse Juge, evo posta sa istom tematikom ali ovoga puta inostrani program. 6 EP izdanja direktno sa mog harda, sve prava zika za prave brkate momcine, pocinjemo sa ovim HC klasikom i sa uvodnom numerom sa ovog izdanja (posle nje ide prica o klovu u prezajebanoj Broken), jednom od my all time favorita, jebena Walls iliti E.F.E. (Every Failure Exposed), krecemo zestoko i ne stajemo do kraja, uzivajte i skidajte ovaj EP (link vam je ispod omota), prvo poslusajte Walls a posle overite cega tu jos ima, ajde...

EP-i Centar (exYUHCpank edisHNN)

Ovaj blog od kada postoji, a evo sad ce skoro tri godine sunac ti jebem, je jako cudno pracen i posecivan. Ili je jako popularan (po nekim mojim standardima) i to me je uvek jako cudilo ili ga niko ne cita i ne prati (sto me, bez ikakve lazne skromnosti, ne cudi ni malo). Trenutno je ova druga varijanta u pitanju, sto i nije neko cudo sa obzirom koliko ga pisem i koliko mu se posvecujem. Jebes mu mater, toliko otpadam od posla da vec danima zivim po sistemu posao-krevet-posao (a toga sam se uvek najvise plasio) da ne stizem da napisem nista pa ne vidim razlog zasto bi neko ovde i svracao. E sad, kada se blog dobro cita, ja se iskreno trudim da pomalo i udovoljim publici, da stavljam neke moderne, nove stvari koje su aktuelne i koje bi bile zanimljive vecem broju ljudi. Naravno, uvek obracam paznju da ne preterujem, da stavljam nesto sto je samo moderno a sto je u sustini kerov kurac, vec gledam da to nesto bude kvalitetno i nesto sto stvarno volim da slusam. Medjutim, kada je situacija takva da dnevno na blog ne svrati vise od pedesetak ljudi ja volim da pisem o nekim malo vise underground stvarima i nekom malo starijem materijalu sto bi u principu bio ili neki old skul rep fazon ili pank HC varijanta ili neki psychobilly radovi. To ja licno najvise privatno volim i pratim i to najvise volim i da promovisem ovde, obicno samom sebi! E pa tako ce i biti i veceras, resio sam da sa vama podelim par nekih starih punkHC i punk rock izdanja direktno sa mog hard diska. Vecerasnje izdanje je ex-YU izdanje i sav materijal je u EP formatu, tako da je retko koje izdanje duze od desetak minuta, kako vec to u pank vodama i ide. Prvo izdanje je od pre neki dan i legalno ga mozete skinuti na sajtu Nocturne magazina, dok su ostala izdanja malo i malo vise starijeg datuma ali nikako manjeg kvaliteta. U pitanju je novi EP, singl zapravo miljenika ovoga bloga, jebenih Goatmare and the Hellspades-a, Beogradsko-Pancevacke horrorpunk-rockabilly ekipe koji su ovoga puta obradovali fanove sa dve nove pesme, numerama Zao kao ja i Crna limuzina. Obe stvari u veoma prepoznatljivom maniru, morbidno duhovite pank rok bombe koje u ovom slucaju imaju pojacani neo-swing filing (barem se meni tako cini). Poslusajte B-stranu singla i overite obe pesme na bandcamp-u a posle proverite sta sam vam dalje napakovao, ajde...

CRNE ZASTAVE

 Siguran sam da su mnogi od vas primetili jedni bizarnu stvar u modi poslednjih desetak, petnest godina, koja nikako ne bi prosla osamdesetih ili devedesetih godina proslog veka. Stvar toliko bizarnu i besmislenu da sama ideja ponistava samu sebe. Radi se o eksploataciji pank simbola, imena ili logoa pank bendova u modne svrhe. Verovatno ste videli da neka zvezda granda ili neka pop-folk-ustatiseseram pevaljka fura majcu sa logom Ramones-a na primer. Sve sa rozim fontom ili tako nekim sranjem, jadni Joey, Johnny i Dee Dee se prevrcu u grobu. Kad pomislite tako nesto kazete sebi, pa dobro, Ramones su ipak bili nesto vise od Punk Rock benda, bili su stvarno velikani Rock n Roll-a pa mozda i nije cudno da razna usrana, nepismena pozerska ekipa tako arci njihov logo. Ali pre nekih mesec dana odem ja sa mojom divnom devojkom da ona kupi neke zenske stvari, krpice i ta sranja, zaradila devojka sama pa moze i da trosi na sta joj dusa iste. I tako setamo mi po nekim Zarama, Mangoima i sta ti ja znam, kad ja medju raznim zenskim fensi majcicama videh Stone Roses majcu, naravno svu sarenu i fluroscentnu, nakaradnu sacuvaj boze, pa Sonic Youth(!!??) i rekoh, vidi kako ih neka baraba iznavlacila na foru, prodala im maglu i uzela pare. I sve to me pomalo iznervira ali kada stigoh do Misfits Crimson Ghost lobanje u fluroscentnoj zelenoj boji na majci od par iljada dinara tu popizdeh skroz, poceh da psujem, bacam one majce i jebem majku majcinu svima. Pa zar nije dovoljno sto taj logo arce svi zivi, i koji znaju za Misfits i koji ne znaju. Pa sto vam majki jebem! Pretpostavljate da ja Misfits stvarno volim i da sam se kao stariji tinejdzer vodio idejom da tetoviram nesrecnog Fiend-a i hvala bogu sto nisam, sada bi furao tetku sa motivom sa necije ultra kul majce. Uglavnom, shvatili ste poetnu price, ponekad je logo benda tako dobar i upecatljiv da jednostavno nadmasi slavu benda i postane odredjeni simbol iz pop kulture prepoznatljiv velikom broju ljudi. (uglavnom) Svaki pank bend je imao prepoznatljiv logo ili makar prepoznatljiv font imena benda i veceras gledamo tri kratka i jako simpaticna dokumentarca iz The Art of Punk edicije koja se bave ovom temom, odnosno nekim cuvenim simbolima iz pank miljea. A oni su crna zastava Black Flag-a, DK logo Dead Kennedys-a i na kraju ozloglaseni krst sa zmijama Crass-a. Ko ih je smislio, kako i zasto reci ce vam njihovi tvorci i clanovi ovih bendova u narednih cetrdesetak minuta. Jako zanimljive pricice o tim ludim godinama i ako nista drugo, zanimljiv osvrt na pank kulturu iz jednog sasvim novog ugla. Eto to gledamo veceras, evo i sva tri filma, siguran sam da ce vam se svideti ako ste ljubitelj panka generalno, svakako uzivajte pa se gledamo, pozdrav!

Nemau pametnija posla...

Kako je bila lepa prosla nedelja, kad bi svaka bila taka. To bi otprilike znacilo da bih radio samo prepodne, znaci ne bih dolazio kuci u dva ujutru zeljan krvi, usran i isfrustriran, i da svaki drugi dan idem na neku lepu svirku da se ispraznim i izludim ko covek. O cemu prica ovaj, pitate se vi, a ja cu vam reci. Sve je pocelo sa odlicnim koncertom mog omiljenog domaceg mladog benda, Goatmare and Hellspades-a u Kuglasu, koji svirase sa svojim drugarima, Terrorhammer-om. Sta da vam kazem, momci (i devojka) su oprali kako su bili dobri, bez obzira na probleme sa zvukom i nestankom piva, mislim da su objasnili kako bend treba da zvuci i izgleda na sceni, apsolutno su vladali bez obzira na staz i godine. Ko matori, ono sto se kaze i ja jedva cekam njihov sledeci koncert (19 jul Blue Moon) jer definitivno postajem fan broj jedan. Taman sam se malo odmorio kad eto ti ga Slayeeeerrrrrrr u utorak, najzad (iz cetvrtog) sam uspeo da odgledam gospodare tame koji su OPRALI i to je to sto cu vam ja reci, citajte recenzije po drugim sajtovima i od nekih pismenijih ljudi. Upala vratnih mi misica jos nije prosla, to vam je najbolji opis kako je bilo. Uglavnom, nisu Slayer dzabe Slayer, ali dosta o tome, najzad je dosao i petak, kada sam najzad otisao da odslusam uzivo bend od mog ortacima Saleta, ol skul BG HC manijake pod imenom Nothing Else To Do. Ovoga puta nisam morao daleko da idem, nekih stotinak metara do legendarnog Fest-a u hali Pinki, gde se u petak vece odrzavao mali HC festival sa nekih pet, sest bendova iz regiona. Kazem HC, ali brate HC je drugacije zvucao u moje vreme, svi bendovi su me ugusili do besvesti, sve neki Screamo Emo likovi i bendovi, burazeru nista ti ja ono ne razumem. Nije za mene At The Drive IN i te fore, sve je to super i sve je to strava, dobra svirka, energija i sve al brate nigde pesme jebem ti. Ajde necu da hetujem, Technicolor Lies nisu bili losi, ali nije moj fazon sta da vam kazem. Uglavnom, kao i sto se da predpostaviti, skoro ceo koncert sam proveo cepajuci pivo ispred Festa i u parkicu na klupici uz uksnicu, dvije. Uglavnom, par sati kasnije prodjose i ovi divni nju skul (nazovi) hardkorovci kad eto ti i njih. NETD su vec posle prvih taktova uvodne numere izmamili osmeh na lice meni i ostatku moje ekipe, to je bre Hard Core bato. Brzo, bucno, kratko, efektno i jebitacno! Celih pola sata, koliko je nastup trajao nisam prestajao da slemujem, skacem i urlam, desetak svojih stvari i obrada Minor Threat za kraj i aj kuci na spavanje! To je bre svirka, to je HC a ne ovo vase Skrimo Imo Njesra! Uglavnom, hvala momcima na odlicnoj svirci, stvarno su oprasili, nije sto su moji al jebase mame mamine. Uglavnom, momci su krajem prosle godine izbacili i svoj prvi demo koji mozete cuti OVDE a skinuti OVDE. Ako ste ljubitelj stare dobre old skul HC skole i pesama od minut i po, NETD su bend za vas. Skidajte, uzivajte i podrzite ove sjajne momke kako znate i umete, dodjite na koncerte i tako to. Evo i uvodne numere sa Demo-a pod imenom Djeca su nevina, uzivajte pa se gledamo, Peace!

Ko je zvao PI@#E?

..... we're gonna do them

we're GONNA DO THEM CUNTS ....

Moje omiljeno pank izdanje u ovoj godini, odnosno dva izdanja, kao sto vidite, plavo za bate a roze za seke. Naravno ne posedujem ove vinile, slika je sa neta ali bih veoma zeleo, pa ako ima neka buda...ovaj, fina osoba koja zeli da mi ih nabavi moze slobodno, juce mi bio rodjendan  i to. Nema veze, najzad sam nasao oba nova i sedam godina cekana albuma HARD SKIN-a na 320jes kvaliteti i time se drogiram do besvesti poslednjih dana. Pogotovo ovim rozem izdanjem, al objasnicu vam vec u cem je fora. Debelom Bobu i ovim njegovim probisvetima nije bilo dovoljno sto su opet izdali najnadrkaniji moguci album, koji je, iako je to tesko poverovati jos i gori od predhodnog po svim merilima Hard Skinjara. To znaci jos vise prozivki za sve i svakoga, ulicnih prica, fazona, tribina, kafana, picki, pandura, politicara i neverovatne i iskrene mrznje prema tim protuvama. Sirovo u pizdu materinu, himnicno do besvesti, melodicno a prljavo, ma savrseno izdanje za sve ljubitelje starog dobrog OI! zvuka i svega sto ide pod tu kapu. Stvarno ostro izdanje pod imenom HardSkin on d BOLLS iliti zadebljanje na mudima, i ko ne zna celu pricu iza ovog benda rekao bi koje su ovo sabancine. Pa u tome i jeste fora, Hard Skin se prvenstveno i pre svega trude da budu najvece sabancine i naravno zbog svega toga i zvuce tako zabavno. Malo sam istrazivao o bendu, znajuci da uvek nesto lazu i izmisljaju u retkim intervjuima, trudeci se do besvesti da o sebi stvore najbrutalniju sliku najgorih i najarogantnijih skinjara na celom svetu i samim tim stvore armiju ljudi koja ih mrzi iz dna duse. E sad, kada malo istrazite pravu istoriju ovog benda saznacete ko su Fat Bob i Johhny Takeaway ustvari i koji su to ludaci. Pre svega, svi likovi iz benda, ukljucujuci dvojicu pomenutih, plus jednog pokojnog i jednog zivog bubnjara su istaknuti levicari, svirali su u anarho-zajebantskih-pankerskim krososver bendovima, furali dredove i brkove i te fore. E sad, kada ih pitaju u intervjuima da li su ikada svirali u nekom bendu pre Hard Skin-a, oni su u fazonu, ne, ne Hard Skin je jedini i te fore.Znaci, totalno zajebavanje ljudi, fanova i svih zivih. I non, stop neke takve zajebancije, izdaju album Best of 1979-1982 a postoje od devedesetih, njihove pesme samo kao krcka vinil, ma ludaci sto posto. Uglavnom, da stvar bude jos istripovanija nasao sam Debelog Bobu (laznog skineda) u jos jednoj jako cudnoj ulozi. Ovoga puta glumi samoga sebe, debelog prodavca ploca iz Zapadnog Londona koji brate nije normalan, i to bas, bas. To su valjda izvalili i oni pederi iz prokletog Noisey-a i od debelog Boba napravise internet senzaciju u par epizoda pod imenom Record Shop Dude. Ko je najdeblji, najzlobniji i najnadrkaniji skined na planeti zaista, pogledajte u par mojih omiljenih epizoda, a posle cu nastaviti da vas smaram, ajde pogledaj debelog sta kaze, pa nastavljamo pricu...

Punk sta je to?

Te davne 1980. godine u nasoj bivsoj drzavi su se desile neke velike i bitne stvari koje ce svakako promeniti buduci tok istorije. Dve najbitnije stvari su da je umro Tita a da sam se rodio JA, ali jos neke bitne kulturoloske pojave su krenule tresti glavne gradove bivsih Jugoslavenskih republika i pokrajina. Neka cudna energija je bila u vazduhu, nesto se radikalno desavalo sa mladezi, neki neobicni mladi ljudi, nakaradno obuceni, prljavi i cupavi do te mere da su cak i hipike zajebali, su se poceli pojavljivati kod Pevca i u Terazijskom prolazu. Na zidovima su se poceli pojavljivati neki cudni natpisi, zaokruzeno slovo A i kratka rec PUNK koja je uzbunila javnost posto je neki nadobudni pandurski inspektor to protumacio kao Pomozite Ujedinjenje Nezavisnog Kosova pa su neki klinci zesce najebali. Medjutim, ta fama oko skracenice nije dugo trajala posto se sve vise mladih ljudi pocelo osecati kao deo tog novog urbanog talasa i uskoro su svi znali ko su pankeri, kako se oblace, kako izgledaju i sta slusaju. Naravno, javnost je bila zgrazena do te mere da su se neki ljudi takmicili sa milicijom ko ce pre, bolje i brutalnije stati na put ovoj novoj posasti koja korumpira mlade ljude iz gradova sirom SFRJ. Medjutim, taj pozar nije vise niko mogao zaustaviti pa su se sve cesce na gradskim ulicama mogli videti bedzevi, kozne jase, kozne cizme i majice sa raznim provokativnim parolama i natpisima. PANK je poceo ziveti i u ovoj zemlji koju je tada po prvi put nakon toliko godina krenula tresti ozbiljna ekonomsko-socijalna kriza cineci tako ovo podneblje savrsenim za BUNT i promene u razmisljanju. Te osamdesete godine su se poceli i pojavljivati neki novi pankerski i novovtalasni bendovi a ostalo je sve istorija, koja je polako ali sigurno i zaboravljena kod ovih novih generacija kod kojih nije vise bitna parola Ruzan, Pametan i Mlad vec Lep, Nabucan i Zajeban brateee...E pa nece moci tako, ne moz to bas tako lako da se zaboravi otuda i ovaj vecerasnji kratki i vrlo retki filmic snimljen bas te 1980. godine u Beogradu i prikazan u okviru emisije Neobavezno. Ovaj materijal je toliko redak da sam ja bukvalno svrsio u cega kada sam ga u celosti pronasao na Jututbu. Naravno odmah sam resio da ga podelim sa vama i to je ono sto veceras gledamo. U filmu mozete videti i svirke i probe bendova Krvna Zrnca, TV Moroni, Defektno Efektni i drugih, ali i pojavljivanje Momcila Rajina, urednika kultnog Dzuboksa i nezaobilaznog profesora Pajkica koji ce vam kao deo malo starije i iskusnije ekipe u to vreme malo pojasniti ko, sta, gde i kako. Sta da vam kazem, ovo je pravi mali DRAGULJ i fantastican manifest davno izgubljenog vremena. Pogledajte sa mirom i sa paznjom a mi se gledamo ovih dana, pozdrav!

NEKI BASH LJEPI KRATEZI MILI (VANILI)

Uglavnom, pratisHmo Draganicu za Rusiju ladnu po stoti put ja i sin Kuzman stari. Dve kajsije flajke (ne bas cele) padose za slobodu naroda i narodnosti. Uglavnom, odose oni kucama svojim a ja ne mogu da spavam, podivljo sam skroz a ujutru radim. I kao slusam neku muziku, ne mogu slusam nista normalno, samu rke-cuke. Krljanje neko. A posto sam koncentraciju izgubio za bilo sta duze od desetak minuta jos pre par sati bacih se na neke meni drage cukacke EP-jeve. Ono, 12 minuta maksimum. I u svom bunilu odlucih da ih podelim sa vama pa ko hoce nek skida. Evo sta sam spremio...

MZI presents Billions of dead cops

let's stop the insanity let's end humanity 

 mediocre generica let's start with america 

 
let's kill the cops, the C.I.A the F.B.I , the P.T.A the N.F.L,

 the N.R.C. let's kill you and let's kill me

 stop the insanity let's end humanity

  kill all earth's residents let's start with the presidents  

Ili Fuck the sun, black cloud its comming dooooooooownnnnn.... Tako je nekako ovih dana. Neke ozbiljne stvari pritisle, ne ono boli me glava, mrzi me da radim, nemam para, svi mi idu na kurac. Ne, ne, neke druge stvari zbog kojih shvatite koliko su ove prve smesne i kako smo svi mi, ili barem vecina nas samo gomila razmazenih, lenjih i sebicnih smradova. Pored toga sto smo u vremenu i prostoru bitni koliko i ovaj pepeo koji sam sad istresao. Kada cak ne bih zeleo toliko daleko da idem opet bih shvatio koliko u stvari nemamo pojma o sadasnjem vremenu i prostoru, koliko nas ko jebe, koliko nas ko laze, koliko nas ko zajebava, iskoriscava, truje....Jebes ga, gadno je kad shvatis koliko mislimo koliko smo namazani, pametni i posebni a u stvari smo kerov kurac koji je u realnosti pojam za to sto smo mi. I zato je sve tako, kako je...svet u kome zivimo, ljudi sa kojima zivimo. Politicari, kanibali, popovi, satanisti, lekari, nekrofili, lazni proroci, usrani moralisti, politicki korektni cmarevi, filozofi bez grama mozga i ostala gamad. Ima nekih stvari koje vrede, (prava) ljubav, (pravi) prijatelji, porodica, hrana, poroci, sport, sex, MUZIKA, ali nekad ni te stvari nisu jace od nekih drugih. Neko se preda, neko se rokne, neko se bori a vecina se samo pravi glupava i sve se tako vrti u krug. Vrzino kolo. Zivot. I tako ja ovih dana, veselo vece. Ne mogu da vam pustam nista veselo, uglavnom sam slusao ovo sto bih podelio sa vama veceras. Radi se o jednom bendu koji se bavi svim ovim temama na vrlo agresivan i direktan nacin, bendu koji promovise totalnu mrznju prema svojoj domovini, bogu, nacistima, homofobima, pandurima i sve te razumne i razumljive stvari, plus jos neke radosti od kojih se puritancima dize kosa na glavi a to su pusenje kreka na dnevnoj bazi(a kako drugacije?), skvoting kao jedini ispravni nacin zivota, kradju, satanizam, terorizam itd.itd. I stvarno su ozbiljni, nisu neki pozeri, zabranjeno im je da sviraju u vecini klubova u svom rodnom Nju Jorku, hapseni su, prebijani, neki su sami sebe dokusurili (vidi pod 1.krek 2.dop). Ali su svakako napravili ime od sebe, kao i sto su stekli armiju krvozednih fanova. Ja sam jedan od njih, kao za retko koji drugi bend. Mozda zato sto me potsecaju na 2005. i 2006., najludje godine mog zivota. Mozda zato sto me podsecaju na najboljeg druga koga sam ikada imao. ali je tu kada slusam ovo sam i usran. I sjeban, potisten, depresivan....ma znate vec sve. Svi to znaju, neki non stop a neki ponekad niko njie imun na to. Reality is a ride on a bus...elem, oni su Leftover Crack, nekada su bili Chocking Victim, a posle toga su bili stosta, Morning Glory, INDK, Star Fucking Hipsters, Crackrocksteady 7....Uglavnom, jedan od retkih bendova koji su svirali sve od ska zike do totalnog crust pankeraja, cak i balck metal-a a da nikada nisu postali parodija na sve to. Jebeno dobar bend, jebeno dobra muzika. I sve je tu na ovom blogu veceras, jedna velika kompilacija koju sam sklepah sa nekim od najznacajnijih LOC pesmama, kao i pesmama bendova pod tom etiketom, sa naglaskom na Morning Glory naravno. Plus jos par post LOC bendova nastalih pod njihovim uticajima (No Cash, Dancehall Satan), sve zajedno 45 pesama i preko dva sata totalnog klanja, NO MERCY stajla! Sve u zelji da vam priblizim ovaj, kod nas bar totalno nepoznati bend i u znak secanja na mog druga Srkija. Link vam je na dnu posta, skidajte ako vam volja al prvo jedna poucna pesmica, cisto da vidite o cem se radi, al ima tu jos svacega verujte, uglavnom its the Good, the Bad and the LEFTOVER CRAAAAACK and Billions of dead COOOOOOPS!!!!!!!!!!!!!! Uzivajte.....

Tvrde Pizde i Velka Jaja...

Kao i sto rece u proslom postu, veceras opet pankeraj, u ovom slucaju stari dobri streetpunk ili bolje reci OI! i to onaj najbolji moguci koji se prasio pocetkom osamdesetih. Znaci pravi ulicni pank, nista art skul budalastine, nista aktivizam, nista fasizam i ekstremizam samo kafana, tribina, ortaci, picoke i pivo, pivo, pivo i panduri su pizde, ponovicu, panduri su pizde,  politicari su lazovi a pozeri i fenseri su sisaci jaja i dobice batine. Slike iz zivota jednog obicnog skineda ili pankera ili navijaca ili pijandure, otprilike mu to dodje to. Takvim temama se bave, i tim zivotom zive ova trojica ludaka iz Milvola koji sebe nazivaju Hard Skin, bend koji sam ja tek skoro poceo da pratim, iako se moj drugar Dzoni trudi da mi skrene paznju na njih vec godinama u nazad, ja sam tek skoro zaista poslusao i shvatio koji su ovo carevi, i naravno odmah se navukao na sve sto su izbacili, pogotovo ovaj album koji bih vam veceras poklonio. Aj to posle, prvo malo da pojasnim neke stvari i objasnim zasto je bas ovaj bend prodao 100 000 kopija prvog albuma, sto je ogromna cifra u pank krugovima i to kao totalni anonimusi i bez ikakve reklame, spotova ili bilo cega slicnog. Pa prvo, zato sto su se ljudi mnogo zazeleli pravog OI! zvuka u zadnjih ko zna koliko godina, ali ne neke kopije necega, vec pravog i totalno iskrenog skinhead benda. Drugo, sto momci peru koliko dobro sviraju i to striktno OI! bez nekih krosovera i sranja i prva asocija bi svakako bila Cocney Rejects, ali i Cock Sparrer u smislu himnicnih i preterano zaraznih sing-a-long pesama, kao i fantasticnih vozalica na gitari, dva ludacka vokala i nijedna losa pesma, nikad! I trece, sto postoji jedna fora, sve vreme se loze da su najtvrdje, najarogantnije i najignorantnije ulicne skinjare a sve je u stvari odlicna zajebancija i sprdacina na njih same kao i na sam skinhead pokret. Kao prozivka i kao totalna posvecenost tome, kapirate? Jako iskreno, realno i mnogo duhovito, ako uopste mozete da skontate ovaj tip humora. Pa zamislite samo imena pesama poput Im still fighting Tacher, OI not jobs!, ACAC (all coopers are cunts), Two chords, Two fingers i jos milion slicnih. Legendrano i neponovljivo a opet tako prepoznatljivo. E sad, rekoh da je prvi album Hard Nuts and Hard Cunts bio totalno ludilo koji je odmah od njih napravio nove skinhead idole mladezi i starezi, ali meni je ipak mnogo drazi njihov drugi (i poslednji oficijalni) album Same Meat Diferent gravy koji je u tih svojih trideset minuta koliko traje, uverio fanove da je vredelo cekati osam dugih godina na njegovo izdavanje. Ovaj album je tek odlican i verovatno jedino pank izdanje koje sam cuo u zadnje dve, tri godine koje mogu da slusam iznova i iznova i iznova i iznova. Svaka pesma je hit za sebe a teme su one dobre stare, skinhedi ( Millwall Mark, Skinhead, Skin Hard), preterana mrznja prema pandurim( Law and order(up your arse) i epska COOPER CUNT), kafana i ekipa ( Hard Stuff, Down the pub) seksisticko gistro ljubavne (Shes a right sort, Make my tea) Millwall (Boys in blue) i slicne teme. Apsolutna preporuka i pravi mali dragulj za sve ljubitelje pravog OI! punka ili streetpunka kako vec hocete. Evo vam i link za skidanje na dnu posta ali pre svega toga moja omiljena numera sa ovog albuma i totalni mega ultra hit simpaticnog naziva Cooper Cunt. Obavezno poslusajte i skidajte album, vidimo se, cujemo se, uzivajte! ACAC!!!!!!

Triple X live times 5!

Posto ovaj blog opet dozivljava sunovrat ovih dana (kao da je ikada i uzleteo?) po pitanju poseta i toga, kao i sto je prosli post apsolutni rekorder po necitanju (17 pregleda za dva dana) ja sam odlucio da veceras napravim nastavak istog posto vidim da vas to toliko zanima. Tako je, i veceras cemo posetiti neke lepe (vise) hardcore (manje) punk svirke, na zalost samo putem nasih monitora posto ove bendove po svemu sudeci necemo ni gledati drugacije. Jebiga, punk je u ovoj zemlji popularan koliko i Tompson recimo, sa tim da sam siguran da bi i on napunio neku Arenu kao i Dino (na govno si zino) a ove legende bi doslo da vidi jedno pedeset ljudi, od toga jedno trinest iz Beograda. Jebiga, sta da se radi kad ljudi ovde vise vole hrvatski pop i bosanski rok nego leba da jedu i to obicno oni veliki Srbi, sto bi im svima jebali kevu, karali majke i cerke, kao i sto bi klali ustase i balije, a ne slusaju nista sem ovih govana. Da li je to samo meni cudno, ja ne znam, uglavnom necemo trositi vise vreme na pricu o njima, kao ni na neku suvisnu pricu uopste, vec cemo krenuti direktno na stvar. U prosloj epizodi ste mogli videti Sheer Terror, SNFU i Charles Bronson, a u ovoj epizodi jos tvrdji materijal, sa tim da su svi ovi koncerti novijeg datuma i uglavnom su svi iz ove godine. Za pocetak cemo pogledati ponovo okupljene HC legende Gorilla Biscuits, kao predstavnike ol skul ekipe, posle njih predstavnike nove HC punk i melodik HC skole, koji iako su nju skul takodje vise ne postoje vec se okupe tako sa vremena na vreme da bi obradovali fanove. Oni su Kid Dynamite, meni licno jedan od najomiljenijih HC bendova novije generacije. Posle njih cemo malo zakrvaviti stvar i pogledati malo metaliziranog brutalnog HC punka , prvo najvece predstavnike ovoga pravca Integrity a posle njih i maj fejvorits (iz zanra) Tragedy. Zlo i naopako, savrsena zika za predstojeci smak sveta, oba koncerta vrlo sveza i svega par meseci stara. To bi bilo to od hardkora, za kraj sam vam spremio snimak koncerta mog omiljenog novog (za mene novog) streetpunk OI! benda, kojima sam totalno opcinjen ovih dana i verovatno ce sledeci post biti posvecen samo njima. Oni su Hard Skin, citacete o njima vise sutra, prekosutra, veceras svirka kao uvertira u pricu, a i da ne bude da smo samo cepali HC, malo pravog ulicnog panka nikad nije na odmet.  Eto to sam vam spremio veceras, nadam se da nas necete citati ni dalje, kao i da vas ovo nece ni malo zanimati. Krecemo, (ne) pali masinu i (ne) uzivaj....

Triple X Triple Live Feature!!

Jaoj bre, jebem li ti cokoladicu, malo sam okasnio sa ovim videom ali nisam mogao da odolim da ga stavim ovde. Nista sladje u zivotu nisam video, ovo je bre pravi HC Punk fazon, posle ovoga nema dalje. Malisa objasnio, i kako se cuka u kante i kako se pjeva u MIKOFAN i kako biti totalno neodoljiv. Jos jedna stvar koju je ovaj malisa slatkisa uspeo da uradi je da me digne iz totalne camotinje i natera nekako da vise nakucam nesto. Stvarno, za ovih nekih dvadeset meseci, koliko sve ovo radim, nisam jos osetio ovoliko zasicenje i umor od svega, kao i totalni nedostatak ideja o cemu bih pisao uopste. Nista, Ogi HC baja me je najzad inspirisao da dignem svoju debelu bulju i da se malo latim HC punka, koga, priznajem, ima sve manje i na ovim stranicama i u mom zivotu. Mozda je bas to razlog za ovaj silni smor, ko zna? Neka, tako i treba, ko izda pank ni ne zasluzuje da mu bude dobro u zivotu. Dobro, da ne serem vise, nego da vam kazem sta sam vam to lepo spremio. Pa nista, za pocetak ove nase (nadam se) pank edicije ja sam se odlucio da vam poklonim par koncertnih snimaka u celini, sa nekih svirki meni licno mnogo dragih, da kazemo HC bendova, posto su sve tri grupe u totalno razlicitim fazonima i svakako se ne bi mogli svrstati u isti kos. Jedina grupa u koju bi svi zajedno stali je grupa JEbaca kevi, posto svi izuvaju, sto cete moci i videti na ovim snimcima. Prvi snimak je koncert iz 2010. meni licno omiljenog NYHC benda, a to su veliki SHEER TERROR, odnosno ono sto je ostalo od njih. A ostao je samo matori Pauli ili Paul Bearer, cuveni i po meni, jedini pravi i iskreni saban iz ovog pomalo pozerskog miljea. Cuven po svojoj nezgodnoj naravi i jos nezgodnijem ponasanju, svojom zaslugom uspeo da raspusti bend te davne 1995. godine, posle izlaska albuma Love songs for the unloved, i od tada bezuspesno pokusava da sastavi isti. To mu je najzad poslo za rukom avgusta 2010. godine i to bas na ovoj svirci koju cete gledati veceras. Znaci, prvi povratnicki koncert mojih HC idola iz mladosti je snimak broj jedan. Kako matora sabancina i njegov novi bend prase uverite se sami, posle toga toga idemo par godina u nazad, u davnu 1997. godinu na jednu polu-kucnu zurku ili svirku kako hocete. Ako mislite da od Sheer Terror-a nema gore, grdno ste se prevarili jer je snimak broj dva pravi teror, i za usi i za mozak. To je zato sto cemo pogledati polucasovnu svirku jednog od najbrzih i najbucnijih bendova ikada, prvoboraca Powerviolence struje, a to su veliki Charles Bronson. Pisao sam malo o njima, cak sam i stavljao njihov best of, u vreme kad sam to radio bez trzavica. Uglavnom, ja nisam preterani fan i poznavalac grindcorebrutalcrustitihpickamaterina muzike, ali postoje dva benda na koje se totalno kidam, to su Patareni i ova draga gospoda, koja su na zalost bila aktivna samo cetiri, pet godina koliko je bend postojao. Zasto bas oni, a ne neko drugi, pogledajte u ovom bas, bas, retkom koncertnom snimku. To je pod broj dva, a finalni koncert za veceras je jako davno odrzani koncert cuvenih kanadskih pankera SNFU-a davne 1988. godine negde u Nebraski. Ono sto je bitno reci da je ovo snimak malo pre prvog raspada benda, odnosno u periodu pre ponovnog okupljanja i potpisivanja za Epitaph, u periodu kada su izdata prva dva albuma koja su bila mnogo pankerskija nego ovi koji su usledili kasnije. Ako mene pitate, ovo je nesto najbolje od uslovno receno americkog panka (posto su SNFU kanadjani) i zaista retko intelegentan, originalan i dinamican bend za te godine i te uslove. Totalno rokanje i kidanje, mladi Chi Pig na vrhuncu svog ludila, kao i ostatak benda, jedino sto je publika ko na parastosu, ali to ne smeta da uzivate u svirci i muzici. Eto, to je to za danas, da ne pricamo mnogo vec da krenemo na muziku posto je bas ima podosta. Nadam se da na ove stranice zaluta i neki panker i da ce mu se moj izbor za danas svideti. Vi ostali uzivajte takodje, nece nista da vam fali, a mi se vidimo kad se vidimo. Cao, zdravo, pustaj plej....

Universal Peace

Ne mogu bas da se pohvalim da me muzicki noviteti (iz bilo kog zanra) preterano raduju ovih dana. Niti se obradujem preterano kad vidim nesto novo da je izaslo a da bi moglo da me zanima, a jos manje kad odslusam to nesto novo. Tada se totalno smorim. Mada, izaslo je par odlicnih izdanja koje slusam bez prestanka, novi DJ Yoda na primer, kao i Chinese Man lajv iz Pariza, ali to vise ne smem da stavljam ovde ni u ludilu. Jebeni Internet panduri, pizde smrdljive, pogasise sve dobre blogove gde se moglo ljudski krasti, pa reko da ne zavrsim i ja tako. Uglavnom, niste mali, imate sve po netu, ja koristim onaj najsidaskiji ruski NjUalbumriljisis tacka net, tamo ima sve, samo napisete adresu kako treba naravno. Nista, vrtim ja tu nesto smoreno, ne nadajuci se previse kao i uvek, ali oces kurac, imam i sta da vidim. Izasao novi album nikog drugog do Bad Brains-a. Jebenih Bad Brainsa, jebem li ti sunce! Skoro da sam se upisao u gace od srece. Novi album, sedam godina posle albuma Build The Nation, koji je bio samo polu uspesni pokusaj pokojnog Adam MCA Yauch-a da ponovo okupi svoje idole iz mladosti i da ih natera da snime album posle 14 dugih godina. Na zalost, tako je i album zvucao, barem meni, ni malo dostojan velikih Bad Brains-a. HR je zvucao previse umorno, tako da je i album jako brzo zaboravljen. Dobra stvar je bila sto su BB najzad poceli da sviraju ponovo i sviraju od tada, na radost milijuuna hardkor 4 life fanova. Ja znam da sam ovo rekao sto puta za sto bendova, ali Bad Brains su mnogo bitan bend za mene, u svakom smislu, oni su mi kao ultimativni BOGOVI muzike generalno. Najtvrdokorniji pankeri koji su u isto vreme najtvrdokornije Raste (no fake bullshit!) koji prave muziku koju niko pre, niti posle njih nije ni nece. BOGOVI!!! Dobro, do sad ste skontali da ja gotivim ovaj bend, u redu je, i kao odmah skinem album, smotam paliju i bojazljivo pustim moleci se allmighty JAH-u da ovaj ne zvuci kao prosli. Jaoj, sreceradosti, cim sam cuo naslovnu koju ste mogli cuti gore, kao i numeru Popcorn i sve ostale posle nje shvatio sam da BB nisu zvucali ovako dobro od Rise-a, a on je izasao pre skoro dvadeset godina. BB sveziji, originalniji i ono sto je najcudnije veseliji nego ikad, malo old skul cukacina, malo dub, cak i elektro dub uplivi, rock, ska, hiphop, ma sve moze al sve u prepoznatljivom BB stilu, nikako neka sranje varijanta, ma album godine, ako mene neko pita. A ne pita me naravno, a i koga boli kurac, skidajte album tamo gde sam vam rekao obavezno, sigurno se necete pokajati. Ovo je upravo bila najgluplja recenzija najboljeg albuma ikada napisana, ali nije ni bitno, bitno je da sam vam javio da je izasao, kao i da ga morate skinuti sto pre, ali nije to sve sto sam vam spremio. Ne, ne, znate da ja nisam u tom fazonu, mora nesto da se baci za skidanje, tako je i veceras. Uglavnom, Bad Brains ove godine slave 35 godina postojanja i ja sam u to ime napravio jednu kompilacijicu (nekih tries pesama) sa omiljenim numerama ovih kraljeva, sa svih albuma sem sa live izdanja, posto realno volim sve njihove albume sto bas nije slucaj kod njihovih fanova. U stvari, imaju vise grupa fanova, ove sto vole prve albume, totalnu cuka-cuka-cukacinu i onu cuvenu klozetsku produkciju, neki vole ove vise metalske-rasta varijante a neki ove deep deep dubdubdub radove. Meni je najbolji BB album naravno I against I, tu su pokidali i objasnili za sva vremena i na ovoj kompilaciji ima najvise stvari sa ove ploce, ali i sa svih ostalih albuma, kojih na zalost i nije bilo toliko mnogo. Ima stvari i sa novog albuma, jebes mu mater, kakva bi to antologija bila bez ovog poslednjeg, koji mi je totalno ponovo ulio nadu da Losi Mozgovi mogu i dalje vladati planetom. Bar u mojoj glavi....sve u svemu, evo moje licne BB antologije, nadam se da ce vam se dopasti, bilo da ste fan ili niste nikad culi nista od ovih legendi, skidajte, uzivajte, give thanks and praises to the loooouuurd. Link vam je na dnu teksta ali prvo pogledajte trejler za dokumentarac o bad Brains-ima koji se najavljuje vec godinama i koji je najazad krenuo da se pusta po Amerikama. To se ceka sledece, do tada trejler i kompilacija, uzivajte, vidimo se, pozdraV!!!

UNITE AND FIGHT!!!

E ako ste stisli plej onda ste culi prvo izdanje verovatno jedinog anarho pank benda koje ja licno bas, bas gotivim, dosta ljudi se sece na Conflict, Discharge i njima slicne, ali OI Polloi su meni licno broj jedan sto se tice ovog zvuka i ove ideje.Nocas su svirali u Novom Sadu po treci put i ja sam ih po treci put propustio, prvenstveno sto sam lenjo kopile a posle toga i sto se previse oslanjam na neke ljude, u ovom slucaju brkate sisice koje tako volu da ga zavuchu sa vremena na vreme.Nije ni bitno, tri puta sam propustio i Slayer pa nista.Mada stvarno bi bilo lepo da sam otisao, cekam sad ove pijandure da se probude i da mi kazu koliko je bilo dobro.Uglavnom, nema nesto panka u poslednje vreme, pa reko da vam dam ovaj klasik i jedan od mojih favorita sto se anrho pankerice tice.Culi ste sve gore, Resist the atomic menace, prvi EP nase zelene ali i crveno-crne skotske brace, traje celih devet minuta, odlican za razgibavanje i jutarnju gimnastiku, ja sam ga jutros odslusao u pola deset uz kafcu i jos par puta posle i mogu vam reci da mi je dan sjajno poceo.Nista, poslusjte gore ako niste, ako necete i to je u redu, kuj ga jebe, a ako vam se boze sacuvaj i svidi, mozete i skinuti ceo EP OVDE.To je to, ce se vidimo....

Nemam za cim da tugujem....

Branko Črnac Tusta

1955-2012

Ljudi kao ja vise ne postoje
Ljudi kao ja davno su umrli
Ljudi kao ja vise nigdje ne dolaze
Ljudi kao ja svoje su odjebali

O, ostao si sam
Ostao si samo ti

Mozda ces sretan biti ti
Mozda ces sretno vjecno zivjeti
Mozda ces ti uciniti
Uciniti sve sto nisam ja

Jer ljudi kao ja nemaju buducnosti
Ljudi kao ja stvoreni da izgube

Ljudi kao ja dosli su iz stripova
Ja nisam niciji heroj, nicija budala
Ja sam samo obican, mali covijek
A ljudi kao ja vise ne postoje

O, ostao si sam

Mozda ces sretan biti ti
Mozda ces sretno vjecno zivjeti
Mozda ces ti uciniti
Uciniti sve sto nisam ja

Jer ljudi kao ja nemaju buducnosti
Ljudi kao ja stvoreni da izgube

Ljudi kao ja 

The Boys are out tonight!!!!

Znam da sam ovo rekao milion puta do sada, ali veceras na programu imamo nesto zaista jako, jako specijalno i nesto na sta sam ja totalno odlepio i iskreno bio srecan kao malo dete kada sam dobio preporuku za ovo sto bih podelio sa vama veceras.Preporuku sam dobio od mog velikog prijatelja i coveka za koga licno tvrdim da je najbolji covek(kao covek, covek) koga poznajem, a to je moja drugarcina Nikola Djodjevic ili prosto Dzoni Skins, koji je jedan od retkih ljudi koji me jos uvek drzi i obavestava sta je novo i sta valja od underground zvuka, sto bi u nasem slucaju znacilo street punk, psychobilly i ska muzika.Da nije njega vec bi odavno totalno zastranio i presao na mracnu stranu, odnosno striktno elektroniku i sve ono sto se na ovom blogu fura.Nema veze, da ne hvalim Dzonija toliko jer znam da on to ne voli vec da predjemo na stvar i da vam kazem sta sam vam lepo spremio.E pa spremio sam vam seriju kratkometraznih filmica koji se bave nastankom raznih subkulturnih grupina u Engleskoj, odnosno nastankom svega onoga sto je obelezilo Englesku( a i mnogo sire) omladinu u periodu od drugog svetskog rata pa do sada.Da stvar bude jos jaca, svaki filmic se jako kratko, precizno i ono sto je najbitnije, istinito bavi svakom grupacijom ponaosob i po hronoloskom redu, tako da cela prica krece sa pricom o Teddy Boys-ima, pa onda za njom redom idu price o Mods-ima, originalnim Skinheads-ima, Soul Boys-ima, Rude Boys-ima, Pankerima, Casuals-ima i zavrsava sa pricom o poslednjem poznatom Engleskom pokretu, odnosno o Rave i Jungle pratiocima i fanaticima.Jos kada vam kazem da reziju potpisuje cuvena punk i reggae ikona, Don Letts, koga neki znaju kao osnivaca The Slits-a i clana Big Audio Dinamite, velikog prijatelja raznih ljudi(od Clash-a do Marley-a), kao i reditelja filmova Punk Rock Movie i cuvenog Westway to the World, mislim da je moje odusevljenja sasvim opravdano.Takodje mislim, ustvari tvrdim da nema boljeg coveka za opis ovako necega, posto je covek stvarno ispratio sve te trendove, isto kao sto je i stvarao mnoge.Ovo je ukratko receno, savrsena lektira za sve one koji su imali bilo kakve nedoumice o nastanku pankera, modsa, skinsa i fudbalskih huligana, posto su to uvek bili popularni stilovi i u ovoj nasoj maloj, raspaloj Srbiji.Svaka epizoda traje oko 12 minuta i jako ih je lako pratiti tako da nema sumlje, ovo je totalni ZAKON za sve ljubitelje Engleske muzike i ulicne kulture.Hvala bratu Dzoniju za preporuku, hvala tati Letts-u za ovo delo i hvala Fred Perry-ju sto je iskesirao novac za ova remek dela.Ispod se nalaze svih sest delova ovih kratkih dokumentaraca, prosto i direktno nazvanih Subculture.Mislim da nema smisla da vas vise davim sa bilo kakvim glupostima i informacijama, kada je na programu ovako sjajan materijal.Sta drugo da vam kazem osim-Uzivajte i naucite po nesto, a mi se vidimo ovih dana, veliki pozdrav!!!!

You got some fucking....

Uvek me ufati griza savesti kada na blogu dugo nema punka i hard core zike, nekako se osetim ko fenser neki truli, medjutim mislim da ovaj blog, bez obzira na sve tipove muzike koji se ovde prezentuju, uvek sa sobom nosi ono sto je u panku i tim tripovima najbitnije, a to je jebeni stav.Jebeni stav!Mislim da je to ono najvrednije sto covek moze zaraditi kroz jebeno pank iskustvo bez obzira kako, kada i u kom je fazonu bio.Ako je ikada iskreno voleo i barem malo razumeo bilo sta od te cele jebene price sigurno ce ga taj jebeni stav voditi kroz ceo svoj zivot.E sad kao, otkrio sam toplu vodu, ali stvarno je sve tako prosto i jednostavno.To vam je kao deset bozjih zapovesti samo sto je ovde varijanta-nemoj biti slina, nemoj biti prodaja, ne daj na sebe, mrzi policiju, drzavu, crkvu i sva ta sranja.Da ne filozofiram, nisam preterano vican u tome, uglavnom hteo sam malo da okadim blog, da oteram maler i to i da metem malo panka i reko aj sto se malo ne bi dohvatio ove, rekao bih, mnogo bitnije teme nego sad kao ovo vam je taj i taj bend, oni su do jaja i to.Ne, veceras pricamo bas o tome, o stavu i upravo zbog toga stavih moja dva omiljena amerikanska pank benda nako za intro, u obradi ove teme ali sam vam u stvari spremio jos nesto jako, jako zanimljivo i poucno,  a to su dva kultna i rekao bih najbolja dokumentarca na ovu temu(u zadnjih deset dina) koja za divno cudo jos nisu nasla mesta na ovim stranicama.To su odlicni Punk Attitude iz 2005. godine i jos bolji Skinhead Attitude iz 2003. godine koji odlicno obradjuju ovaj ozloglaseni i ovaj jos ozloglaseniji pank stav i pank i skinhead istoriju.Ne zelim cak ni da vam dam kratak opis filmova posto ih zaista treba odgledati sa paznjom, pogotovo Skinhead Attitude, siguran sam da ce vam stvari biti mnogo, mnogo jasnije.Znam takodje da ovo nisu nikakvi noviteti ni rariteti, ali jednostavno je doslo vreme da se nadju na ovim stranicama vako u paru.Uff, bas me nesto zamara ovo pisanje veceras, moram idem da radim nesto drugo.Bez obzira na sve to, pogledajte filmove obavezno, oni nisu truli i smoreni kao autor ovog bloga.Aj, sta da vam kazem, uzivajte...

Prljavi truli Flashback!!!!

Jebem mu mater, ne odo na onaj festival tamo a koliko mogu videti na ovom snimku gore, Prljavi Truli Imbecili jos nisu ispali iz forme iako su ove godine proslavili trideset godina postojanja odnosno trideset godina fucking, drinking and trashing u njihovom slucaju.Koliko vidim Kurt Brench je opet pustio kosicu svoju metalersku za razliku od cele koju je furao 2004. kada su bili u Beogradu.Majko moja, kakav je to koncert bio, stvarno sam gledao razne pankerase, metalce, korovce, grind korovce i ostalu gamad ali taj koncert D.R.I.-a mi je ostao onako bas u specijalnom secanju kao jedan od najgrdjih i najludjih koje ikada posetih.To je takodje bio i jedini koncert ikada na kome sam povracao zbog neizdrzive buke a ne zbog rakije i ostalih opijata, secam se i da mi je ispalo rame dva puta tokom certa, ma divota ziva, verujte.I nista tako povucen tim divnim uspomenama ja reko aj da iscekiram da li mozda ima neki snimak tog dogadjaja na jutubu, iskreno nisam ocekivao nikakav rezultat ali sam totalno pogresio.Nasao sam, verovali ili ne jako kvalitetan snimak(sa balkona) skoro cele svirke i bio sam srecan kao kada mi je keva donela Skeletora iz Njemacku.Majke mi, skoro se nisam ovako isfleshiro i obradovao pa reko aj da podelim to odmah sa vama, mozda ce se neko obradovati koliko i ja.Totalni, totalni haos, sto cete videti i sami na snimku ispod, pa ako volite D.R.I. i jebenu crossover treshericu ovo morate odgledati.Napomena za clanove moje blize ekipe, ako pogledate ceo koncert u celosti u par navrata cete videti i naseg dragog i nikada prezaljenog drugara Srkija Majericu kako skace stage diving sa ovim ostalim ludacima.Eeee, Srki moj, gde smo bili tad a gde smo sad?Aj necemo da se bedacimo, nemamo nista od toga.Elem, odgledajte cert i uzivajte, pozdrav....

WAR VICTIMS

Najzad sam nasao link za meni licno najomiljeniji nepoznati chukachki anarho pank album ikada, uz ovo smo BrkA, nekima od vas poznat i kao Goha prsnjavali u srednjoj i od svih zla cukackih koje je Goha kupio tih dana, kada se sekao na pankerstinu i striktno na nikad cuo DIY bendove ova kaseta je meni uvek bila najomiljenija.U pitanju su Napuljske protuve malo gde znane kao The Sickoids i njihova nadaleko ne cuvena kaseta I was a teenage juvenile delinquent.Nadjoh je danas na netu i odslusah tri, cetiri puta za redom i mnogo je dobar album zivota mi, ko voli naravno, svaka stvar objasnjava koliko je sirova, prosta i predobra, vokali, svirka sve do jaja i sve jebanje mame mamine.Ceo album traje nekih 15 minuta, znaci prava pankerica, ni ne mora vise, sve je to taman kako treba.Nista, da vam dam ja album i da ne smaram vise.Moze, moze al pre svega toga hit milenijuma....

Tatino mezimce fri download paKK

Ovo dvoje lepotana gore su mama Jovana i tata Malisa koji su juce dobili prvo dete, maloga kuronju koji se zove Jug, nadamo se samo da ce malisa biti pametniji i normalniji od tate tj. da ce sve sta treba pokupiti od mame.Kao i sto je red, nocas smo se usrali od svega i svacega i napravili zurku na Marini koja ce se sigurno pamtiti i koja je rezultirala time da ja nisam otisao na posao, sto je kod mene u firmi ravno samoubistvu, plus sto nisam mogao ustati iz kreveta ceo dan a o tome kako se osecam ne zelim ni da pricam.Ali necemo kukati, desila se divna stvar i svi smo srecni zbog njih dvoje pa ja odlucih da ovako u to ime napravim jedan veliki download pakk sa nekim albumima koji smo ja i Jugov tata slusali ceo zivot, sve sami klasici domaceg panka i roka i nemojte ocekivati neka nepoznata izdanja vec striktno albume koji su nam obelezili detinjstvo, ko zna mozda se i mali Jug primi na nesto od ovoga kad poraste.Znaci, najbolje od najboljih, nadam se da ce vam se svideti moj izbor i evo svih albuma i linkova za skidanje dole.Jos jedan veliki pozdrav za Jovanu i Malisu i za malog Juga, ostanite tako pametni i slozni i zaljubljeni i u buduce, cuvajte kuronju i budite pametni roditelji.Veliki pozdrav i za sve vas, evo albuma pa vi izvolite i skidajte, zivi bili i u zdravlje!!!!!