EP-i Centar (InozemskiHCedishNN)

 

 HejHejHej decaci i devojcice, volite li klovnove? Znam da uopste nisam originalan ali ja ih prezirem, jos kao mali sam ih se plasio a ni danas mi nisu mnogo drazi. Uzasno nelagodno se osecam kada je bilo sta vezano za klovnove u pitanju a kada sam cuo pricu o spodobi sa slike gore sam se najezio iz petnih zila. Naime, veseljak sa slike nije ispao iz nekog horor filma vec iz stvarnog zivota, tacnije se pojavio na ulicama Sefilda krajem prosle godine, gde se kao neka utvara pojavljivao negde gde najmanje ocekujete, u nekom zabacenom sokaku i to obicno u kasnim nocnim satima. Ili bi samo tiho prosao pored vas ili se okrenuo i poceo mahati kao na slici gore. Jebem li ti zivot ima li veceg horora, bolje da me biju dve interventne brigade nego da vidim ovo cudo. Grozna prica i bas ona i  bas ovaj klovn me podsetise na jednu pesmu o jednom tuznom, psihohaoticnom i propalom klovnu koga je tako lepo opevala matora HC legenda Pauli iz Sheer Terror-a na jednom od meni najmilijih HC EP-jeva ikada snimljenih. Taj EP nosi ime Old, New, Borrowed and Blue, snimljen je pre tacno 20 godina, taman u vreme kada sam se ja upoznavao sa carima prave HC pank svirke, samim tim i nije cudo koliko volim ovo izdanje. A posto se nekim ljudima cije mi misljenje jako znaci svideo moj prosli post sa punk HC extended play izdanjima iz bivse Juge, evo posta sa istom tematikom ali ovoga puta inostrani program. 6 EP izdanja direktno sa mog harda, sve prava zika za prave brkate momcine, pocinjemo sa ovim HC klasikom i sa uvodnom numerom sa ovog izdanja (posle nje ide prica o klovu u prezajebanoj Broken), jednom od my all time favorita, jebena Walls iliti E.F.E. (Every Failure Exposed), krecemo zestoko i ne stajemo do kraja, uzivajte i skidajte ovaj EP (link vam je ispod omota), prvo poslusajte Walls a posle overite cega tu jos ima, ajde...

MIKSANA ROBA (Directors Cut)

Danas nastavljamo gde smo stali prosli put, ponovo post sa miksevima ali ovoga puta jedan kraci ali vrlo SPECIAL EDITION. Danas cemo vas povesti kroz polje snova odnosno kosmara, dva specijalna miksa koja se bave ovom tematikom na vrlo iskusan i efektan nacin i oba sacinjena striktno od filmske muzike. Ali ne nekih glavnih tema i skorova vec od muzike koja prati neke sablasne situacije u odredjenim scenama. Atmosfericno i vrlo spooky izdanje miksane robe veceras, pa ko voli...Nista da vidimo sta tu ima, putovanje pocinjemo lenjim tempom kroz snove koji nisu obavezno kosmari ali nisu obavezno ni lepi snovi. Neverland Transmission a Disney mix nacinjen od strane (izvesnog) gospodina L. Pierre-a je posveta svim onim mestima na koje ne zelite da se vratite u svojoj najranijoj mladosti na kojima neretko obitava i dobri stari Walt. Svi znate sta se desi sa Pinokijevim drugarima koji su se previse opustili i sta biva kada se maloletno slonce napije ko daska ali ovaj miks ide jos dalje, medju songove koji su bili previse spooky i mracni (cak i za Diznija) pa nikada nisu zavrsili u originalnim verzijama i jos nekih koje (na zalost) jesu. Poput veselih lesinara iz Jungle Book koji ce vam biti frend til d biter END i slicne vesele stvari za decu. Kada na to dodamo dreamy like ili kosmar like melodije koje vas razvlace od pesme do pesme dobijate Diznijev miks koji nikako nije zabavan ili smesan. A ne, ne, ovo je ono JEZIVO sranje koje niste voleli kao mali, ONAJ zvuk koji je tu da iz nepoznatih razloga ostavi trag na vasu psihu za vek vekova. Kao Daviteljeva Simfonija ili dahtanje mame nesretnog Jason Vorhees-a i njima slicni zvukovi koje ste mogli cuti nocu ako ne daj boze morate da piskite. E sada, ovim, vec ozbiljnim programom, se bavi nas sledeci miks simpaticnog imena GIVE ME CONVENIENCE OR GIVE ME DEATH! Ako je prvi mix Spooky, Creepy i sta ti ja znam ovaj je Bloody Gutbucket Gore i sta ti ja znam. Sat vremena muzike, dijaloga i zvucnih efekata iz kultnih underground horror klasika iz 70-ih i 80-ih godina dvadesetog veka. Iz zlatne ere rekli bi neki i sigurno je tako, nema grdjih horora od onih koji su snimljeni tada, dobro neki vole crno bele, sto postujem, i ova nova Saw sranja, sto uglavnom ne postujem. Nema horora bez Fulcija, Argenta, Romera, Joe D Amato-a i drugih, to su kraljevi straha i gadosti. Dobri stari slesheri, kanibal-zombi-psiho spodobe i ostale divne stvari, sobe za mucenje, naci kampovi, napustene kuce pored groblja, ma znate vec. Milina ziva. Bring your daughter to the slaughter sto bi rekao starkelja Bruce, cak je i on nasao mesto na ovom fantasticnom miksu kao i Ramones-i, ali da ne otkrivam previse bolje otkrijte sami. Nista, uzivajte ili ne-uzivajte sledecih sat i po a nakon toga lepo spavajte....AKO MOZETE, buahahahahaHAAAA! Auf, nije bitno, uzivajte svakako...

 

RE-UP-surrection Cemetary

HERE COMES THE HORDES

THEY ARE ON THE MARCH AGAIN 

BRINGING BLACK TERROR TO THE WORLD OF MEN

Ajde lagano da zavrsavamo ovaj nicim izazvan mini-horor maraton u poslednja tri posta ukljucujuci i ovaj. Slusali smo frikove iz Spookhouse-a, poznate kao Darth Vegas, kao i predobri Ghoul koji su me malo vratili u talme vode a veceras jedan re-upload, prvi u istoriji ovog bloga i jedan ne toliko poznat, ali meni licno mnogo drag bend koji takodje fura debeli horor fazon. Oni su Send More Paramedics, dolaze, u stvari dolazili su iz Leeds-a i jedan su od prvih ALL-ZOMBIE bendova koje sam ja cuo, pocetkom dvehiljaditih kada je Zombie fazon jos uvek bio kul i malo pre nego li su ga razni stanovnici interneta napravili u nesto sto je gotivno i strava, zombi zeke, zombi mede i ta sranja. Ne ovde nije taj fazon u pitanju, ovo su SMP i na svom prvom i najboljem izdanju, koje bih vam ja veceras poklonio, su objasnili sta znaci biti posvecen temi kojom se bave a ta tema su zombiji, nemrtvi, kanibali u svom marsu za ljudskim mesom, mozgovima i svim ostalim stvarima kojima se zombiji bave. Bez izuzetaka, svaka pesma ikada se bavi samo zombijima, ne vampirima, karakondzulama, striktno zombijima i to onako iz licne perpektive, odnosno iz perspektive jednog zombija. Od tri albuma koja je ovaj bend izbacio Feast for Fallen je sigurno najbolje obradio ovu tematiku, i liricki i muzicki, posle su malo postali dosadni i vise su vukli na neki pank rok i hevi metal, nego na tresh i hard core. Svakako je Feast for Fallen vise bio popularan u metalskim krugovima, zbog tematike i zlokobnog vokala, ali muzicki su vise okrenuti Hard Core-u, kratki rifovi koji neretko ulecu u stari Slayer fazon, zle brze solaze i ti tripovi, cuka-cuka-cukalica bubnjevi, polu kanta produkcija koja daje ovom izdanju specijalnu draz i vokal koji savrseno opisuje kako bi otprilike zvucao neko ko mrtav hoda u potrazi za hranom, bolan i deliriozan, suplje crvljive lobanje. Koji vokal, vrisak bi bolje odgovarao opisu, ali ne onaj zli metalski vrisak vec pravi vrisak, onako cepanje grla koja savrsano lezi brzini i energiji ovog benda. Kratko i jebitacno, celo izdanje, dvanest pesama, traje nekih 25 minuta, ako se izuzve filmski (skriveni) outro na kraju albuma koji traje jos toliko otprilike. Na albumu se redjaju takvi hitovi poput Canniball, Necromancer, The Pain of Being Dead, Kingdom of the Undead, zli okultni break na albumu u vidu Epulum instrumentala, kao i numere Brains i Aim for the Head koje zajedno traju pet sekundi i polu komicne Ressurection Cemetary i Zombie Sweetheart. Sve puca od referenci iz Romerove trilogije, kao i O Bannon-ovog Return of the Living Dead i ako ste Undead fan generalno ovo je pravo izdanje za vas. Link za skidanje je OVDE a evo i najace numere na albumu, uzivajte pa se vidimo, odo ja da izedem onu babu iz frizidera, pozzzzdrav....

BLOOD FEAST!!!!

DRUGS!GUNS!DRUGS! GUNS!

c'mon MAN lets go KILL SOMEONE!

Hehehe, ima li ista mocnije od GWaaAAR-a i njihovih cuvenih bizarnih, krvavih, pornografsko kabaretskih  brainLESS nastupa? Zaista, GWAR vec decenijama radi svoj nadaleko cuveni show program naspram kojeg koncerti velikih Shock Rock zvezda poput Rob Zombie-a i onog Marlyn Manson-a izgledaju kao Toma Palcic u Pozoristancetu Puz. Ali ima jedna stvar sa Gwar-om, nikada nisam specijalno voleo slusati njihovu ziku, nastupi, kostimi, maske to mi je bas do jaja, ali zika nista posebno. Uvek sam mastao da nadjem neki bend koji ce furati ceo taj zajebanski, horor-stripovski gore fazon ali i da ce muzika biti ravna nastupu. E pa bas zahvaljujuci Gwar-u sam pre par meseci naisao na bend ciju ste obradu Gwar-a culi gore, koje Gwar vec par godina u nazad vodi na sve svoje turneje i koji su zahvaljujuci tome i postali jako cenjeno ime van heavy metal krugova. Oni koji prate blog znaju da ja bas i nisam metaler, kao i da sam u ovoj muzickoj oblasti prilicno tanak, ali svakako nisam imun na Slayer, Brujeria, kao i da volim da cujem staru dobru treshericu, ali GHOUL su mi bas otkrice i nesto sto najvise volim da cujem u poslednje vreme kada je ekstremna buka u pitanju. Razlog za to je sto su Ghoul ispunjenje mojih fetisherskih snova, cela prica koja ih prati je toliko ludacki i bolesno gotivna, ceo taj faznon ala Tales from the Crypt (strip naravno) ali u eXXtra GORE varijanti, je ono sto me je kupilo kod ovog benda, kao i njihov predobri album Transmissi0N Zer0 (cetvrti po redu) koji je meni nesto najace sto sam cuo u metalu jos od davnih davnina. Ghoul prica prati cetiri demonske, kanibalisticke spodobe pod imenima Cremator, Digestor, Dissector i Fermenator, koji zive u katakombama ispod Creepsylvanijskog groblja, inace zemlje poznate kao pakao istocne evrope (Srbija?), koji zahvaljujuci svojim odurnim pojavama moraju nositi dzakove na glavi koji su stalno krvavi od obedovanja mrtvih i zivih stanovnika Creepsylvanije. Pored njih, tu su jos gomila likova, prijatelja Brotherhood of Ghoul-a, kao i gomile neprijatelja medju kojima su najopasniji svakako Kill-Bot, Mutant Mutilator, kao i mracni kultovi Mezmetrona i Cultist-a, cija se imena pominju u skoro svakoj pesmi jos od prvog albuma, znaci prica ide u kontinuitetu i stalno se nastavlja i uz svaki album se dobijaju stripovi, 3D naocare i sve ono sto ova izdanja cine pravi poslasticama za kolekcionare i pasionirane ljubitelje horora, SF zajebancija, stripova i tih stvari. Naravno, sve je ovo jedna debela zajebancija i clanovi Ghoul-a se ustvari sprdaju do jaja, tako da je cela prica, koliko god odvratna i krvava, urnebesno komicna saga o stvorenjima koje ne zelite sresti nocu. Sto se muzike tice, koja je i najbitnija valjda, Ghoul sviraju neki old skul Trash Metal tipa Nuclear Assault sa debelim uplivima old skul HC-a ala DRI, MDC i njima slicnima a vokali se smenjuju izmedju Digestorovog zlog vriska dostojnog jednog Death-a i Crematorovog Cannibal Corpse grindovskog brundanja. Nisam preterano lud za Death metal i Grindcore vokalima, ali u Ghoul-ovom slucaju sve pase bas kako treba i daje prici tu pravu ZLU notu. Ako jos dodam da na Trassmision Zer0 ima dosta (obratite paznju) Surf uticaja i rifova, cisto radi pojacanja cele te stripovske, B Horror atmosfere, mozda i skontate zasto sam se bas toliko primio na jedan metalski bend. Ovaj album je cisto zlato, stvarno se godinama nisam tako dobro zabavljao slusajuci neko metal izdanje, muzika, produkcija, brutalnost i duhovitost celog izdanja je na vrhunskom nivou, jos kada citate tekstove dok slusate album, sto svakako preporucujem da bi vam cela prica bila jasnija, zasigurno dobijate apsolutni ugodjaj, u slucaju da ste ljubitelj ekstremnog zvuka naravno. GHOUL je pobedio i polako krece da vlada metalskim svetom, a ja vam u to ime poklanjam ovaj album u celosti, link za skidanje je OVDE, pa vi izvolite, svlacite, puscajte i slemujte dok vam glava ne otpadne, ako ja ipak nisam bio dovoljno ubedljiv sa svojim hvalospevima, evo ispod i celog albuma na preslusavanje, kao i singla Metalicus Ex Mortis koje zatvara ovo odlicno izdanje, cisto da skontate koji su to kraljevi i spodobe. Tako, uzivajte, cepajte gudru, krv i vinjak, slusajte talme i ostanite nemrtvi do naseg sledeceg vidjanja, pozdrav!

JR Bungle

Nadam se da ste prvo odgledali ovaj divni klip pre nego sto ste poceli da citate ovaj post. Ako ste pomislili, au brate kakvo je ovo sranje, onda mozda i nema potrebe da se zadrzavate previse. Ako ste ipak pomislili, oh predivne li bolestine i budalastine, onda mozda i imamo nesto za vas. Nadam se da vam se muzika dopala i da ste ljubitelj umobolnih psihodelijica koje zvuce kao da su saundtrek za neki decji kosmar, posto vam veceras sa ponosom predstavljam najacu Australijsku bandu maskiranih odmetnika, jacih i od Mad Max-a, na zalost ne preterano poznatih kao Darth Vegas. Kazem na zalost i stvarno mislim to jer ovako dobar bend necete bas tako lako naci ovih dana, nisam bas siguran da je neko skoro ovako dobro prasio cuveni muzicki pravac poznat kao-Jedan takt, jedan zanr, koji je smislio (verovatno) veliki mag John Zorn a najbolje ikada svirao veliki MR Bungle(RIP). Jebiga, ovo i jeste rip off Mr Bungle-a, taj trip, atmosfera, bolesni crossover fazon, od polke do grind core-a i ti tripovi, ali svakako i ne samo to. Razume se, da je i SAMO to, bilo bi bolje od SVEGA, ali Darth Vegas imaju i vrlo originalan zvuk, nove ideje i tripove. Ovde mozete cuti sve, zvukove iz crtanih filmova, klezmer, funk, karnevalske i cirkuske melodije, free jazz, death metal, 8bit, surf, ska, swing, klovnovi, duhovi, vanzemaljci sve izmesano i izmuljano u isti kos, na vrlo bizaran i psihodelican nacin sa debelim prizvukom na muziku B filmova iz pedesetih i sezdesetih. Auf, tako nekako, audio eLeSDE extravaganza! Drugi album, Brain Wash1ng f0r dirty m1nds, deset godina posle odlicnog prvenca, je ono cime se ja besomucno drogiram ovijeh noci kad sa posla dodjem. Uzeleo sam se dobrih autorskih albuma i necega novog a da zvuci na staro i Darth Vegas su svakako legli kao poruceni. Uglavnom, to vam ja darivam veceras, nije ga bas lako naci pa vi skidajte i nemo nikom pricate da me ne uapsu, evo jos dve odlicne numere sa albuma pa ako vam je mozak u tim stadijumima i ako vam se ovo svidi, album skidajte OVDE, isperite sebi mozak necim kvalitetnim i uzivajte! Tako, drztese i pazite na zdravlje....

Hate Worldwide

Pada kisa na koncertu panonskog govnara, na zalost ova obicna, jedva stetna kisela kisa. Ono sto ja iscekujem sa nestrpljenjem je kisa KRVI koja ce se odrzati u Beogradskoj areni 25. juna i kojoj cu ja prisustvovati zahvaljujuci paznji i ljubavi moje divne devojke koja je nasuprot svojim skromnim (citaj nikakvim) primanjima obradovala svoga decka sa kartama za SLAYEEEEERRRRR!!!!!! Na zalost, Slayer bez Lombarda i naravno bez najveceg tate i najveceg kralja (pored Lombarda) gospodina Jeff Hanneman-a. Tako je, urednik ovog bloga je toliki papak da se, evo vec dva meseca, nije setio da oda pocast najvecem gospodaru pakla ikada rodjenom. E sad, vi znate da ja nisam metaler, ali iskreno ja na Slayer nikada nisam ni gledao kao na metal bend, vec kao na cisto i istinsko ZLO, najvise zahvaljujuci starom pankerasu Hanneman-u. Cale, hvala ti za sve, sto si ove kosijanere naucio da nije samo Iron Maiden sve sto postoji i tako napravio najvecu masinu za mlevenje mesa na planeti zemlji. Ne bih rekao Pocivaj u miru, posto te mir nikada nije zanimao, rokaj sa Bogovima Metala vecno i vecna slava ti bila! E tako je vec bolje! E sad sta uraditi danas na blogu i koji materijal dati, pitanje je sad. Fanovi Slayer-a sigurno znaju sve pesme, koncerte i tome slicno, dokumentarni materijal skoro da ne postoji a i ono malo intervjua i dokumentaraca ste isto  gledali sto posto. E pa setio sam se, veceras ovde gledamo bonus materijal sa poslednjeg albuma Slayer-a World Painted Blood, jedan dvadesetominutni crtano-igrani film Playing with dolls koja prati naseg dragog serijskog ubicu u svojoj krvavoj igri sa lutkama. Jedan pravi, neugodi, meaningless karneval krvi i ludila da ispratimo Jeff-a kako prilici i dolikuje. Odmah da vas upozorim, materijal nije za ove sa slabim zivcima, ali Slayer nije za ove sa slabim zivcima, pa ako ne spadate u grupu lako uvredljivih, plasljivih ili religioznig vi palite plej i uzivajte. Tako, neugodan provod vam zelim, vidimo se 25. juna...RIP JEFF!!!!

Lice Smrti

Au brale kakvo sam iznenadjenje doziveo sinoc kada sam u nedostatku boljih ideja nocas skinuo novi album Ubice sa licem duha. Verujte, da sam nasao nesto zanimljivije na njualbumrilises ne verujem da bi trosio vreme na novi materijal nekog od clanova Wu Tang Clan-a, posto mi to vec godinama nije preterano zanimljivo. Nemojte shvatiti pogresno, Wu-Tang je ime za koje nemam nista osim ljubavi i postovanja ali jednostavno to vec godinama nije to, sto je i razumljivo, znajuci da njihov prvi i najbolji album ove godine slavi dvadeseti rodjendan, a i znajuci i istoriju klana i njihovih clanova i svega sto se u medjuvremenu dogodilo. Takodje, Ghostface Killah mi svakako nije jedan od omiljenijih clanova WTC-a, ali kada malo bolje razmislim, njegov album prvenac (Ironman) mi je svakako najbolje prvo solo izdanje nekog od clanova, posle ODB-jevog Return to 36 chambers naravno. Izuzamajuci to izdanje, Ghostface Killah je svakako najvise pruzio na Ironman-u, pricajuci svoje vintage gangster krimi pricice, sto mu svakako najbolje i lezi. Posle toga, Ghost je izbacio jos osam albuma, koje ja nisam slusao, cisto da znate ali nesto u omotacu novog albuma, koje izgleda kao poster nekog italijanskog horora iz sedamdesetih, me je vuklo da skinem i da dam sansu ovom novom izdanju. Ne znajuci pricu iza ovog izdanja ja se zavalih, smotah paliju i pustih plej. Kad ono, Bomba! Ma kakva bomba, nuklearna bomba! Prvo sto sam primetio je da je ovo konceptualni album, koje obozavam, jedna prica u dvanest pesama koja prati zivot italijanskog gangstera Tony Starks-a negde krajem sedamdesetih, cija se likvidacija sprema od strane 12 najvecih gang lordova Italije, koji biva izdat od strane svoje najvece ljubavi i ubijen tako sto je njegovo telo istopljeno u vinil. Naravno, postoji twist u prici, posto njegov duh nastavlja da zivi u 12 vinila koje su poslati gazdama koji su naredili i izvrsili ubistvo. Naravno, po pustanju ploce iz zvucnika se pojavljue ubica bez lica iliti Ghostface Killah koji zapocinje svoj krvavi pir. Vanserijska prica o svetu kriminala, ljubavi, izdaji i osveti a glavni narator niko drugi do RZA himself. Promuvah se malo nocas po netu i tako sam saznao o cemu se radi. Ovo je ustvari soundtrack za istoimeni strip na kome su se saradjivali moderni majstori dvevete umetnosti, a celi projekat je u stvari saradnja Ghostface-a i mladog kompozitora Adrian Younge-a, koji je svoju inspiraciju za muziku nasao u muzici starih italijanskih Giallo horora, kao i psihodelicnom rock soul-u iz sedamdesetih. Rza je producirao ceo projekat i mogu vam reci da su napravili jedno fantasticno izdanje na tragu stare Wu-Tang slave. Sta da vam kazem, ovo izdanje ima sve elemente koje ja obozavam i koji nikada ranije nisu spojeni u isti kos a to su Horror, Strip, Krimi storytelling, Wu-Tang Clan, psihodelicni soul koji fantasticno zamenjuje standardne hip-hop matrice i matorog Ghost-a koji je prevazisao sebe na ovom izdanju. Ovo je apsolutni zakon i album koji me je pre svega prijatno iznenadio ali i vratio u 36 odaja Shaolina. Nema linka za skidanje ali cepajte na njualbumrilisis i eto njega tamo, dupli CD sa pricom i sa instrumentalima, ja cu vam dati oficijalni trejler za strip, video za prvi singl kao i ceo album na preslusvanje putem Jutuba a vi ukradite ovo izdanje sto pre, verujte vredece.....

U odsjaju lopate...

Dobri deka, autostoper, Kozna Glava i ostatatAk nase najomiljenije familije kanibala nisu bez veze na pocetku ovog posta. Ne, oni su tu da bi vam zajedno samnom predstavili najbolje domace izdanje u zadnjih iljadu godina. Malo smo okasnili sa ovim albumom posto je izasao pre par meseci ali nikada nije kasno za predstavljanje ovakvog instant klasika. Instant klasici u najboljem smislu te reci su na zalost jako retki u ovoj nasoj raspaloj Srbiji, koliko bar ja znam, pogotovo kada je prvi LP nekog mladog benda u pitanju. E veceras nesto sasvim drugacije od bilo cega sto ste culi na srpskom jeziku ikada, Pancevacka Horrorbilly Horror Punk GOATMARE AND THE HELLSPADES ekipa je zadnje sto sam ocekivao da cu otkriti ove dveiljade 13-e godine baksuzne, nisam ni znao da bilo ko slusa ista slicno u ovim nasim krajevima, naravno postoje retki Psychobilly i Misfits Die Hard fanovi ali svakako ih nema nesto mnogo. A neki od vas znaju koliko ja to volem pa nije ni cudo sto sam za dva, tri meseca postao bukvalno najveci fan ove neverovatne skupine. Ovo veceras vam iz sveg srca preporucujem, ne mogu da prestanem da slusam ovo cudo od albuma, tako da obratite paznju. Sve je pocelo sasvim naivno kada dokon trazih neki Psychobilly a da valja, kada sam sasvim slucajno naleteo na ovu numeru...

Ne mozete zamisliti moje zaprepascenje i odusevljenje kada sam cuo nesto ovako dobro i to na maternjem jeziku. Muzika, tekst, nisam znao sta me je snaslo pa numeru odslusah jos par puta. Poceo sam shnjufati po netu i shvatim da imam neverovatnu srecu posto se toliko primih na bend bas u vreme kada su izdali svoj prvi DIY album (koji uopste ne zvuci tako) pod imenom 13 ways to die. Majko moja, pa ovi imaju jos mnogo pesama poput Kadilaka, jos i boljih i sa totalnim neverovanjem odslusah prvi put, pa drugi, pa skinuh, pa treci, pa stoti i sada ne mogu da prestanem da slusam. Navucen sam hronicno na ovo izdanje, kako i ne bih bio kada se ovde ne zna koja je pesma veci hit, ako imate smisla za ovaj tip zajebancije naravno. Da bi ste uzivali u ovome totalno, prvo i pre svega trebate biti veliki fan HOROR kulture, kao i Rokabili i Pank rok svirke. Ako se nalazite u nekoj od ove dve grupe apsolutno ne postoji varijanta da vam se ovo ne svidi, momci(i devojka) su apsolutno objasnili, prvo svojim muzickim znanjem i poznavanjem teme koje obradjuju, zatim i kolicinom posvecenosti samom zanru, a trece kolicinom humora i ironije kroz koje su ove neprijatne teme obradjene. Kada cujete prvu Misfitsko-Himnicnu Grad Duhova mozda i pomislite da cete se izvuci sa jednim finim, polu-hororskim izdanjem, ali vec sledeca 40 dana svojim neprijatnim humorom, prezaraznom melodijom, pricom i atmosferom ce vas uveriti da prica ovde nije ni malo naivna. Posle previse optimisticne i vesele apokalipticno-distropijske Virus znacete da vise nema nazad. Ovo izdanje je od prve do zadnje numere potpuno neverovatno, pesme o sadistima, psiho ubicama, ludim doktorima, zombijima, crnim kesama i nesrecnim zavrsetcima ljubavnih prica iz crnih hronika su ono gde Goatmare i Hell Spades nalaze svoju inspiraciju. Muzicki najvise zvuce poput mesavine Tiger Army-ja, Misfits-a, cak i Carl Perkins-a i njemu slicnih, odlicna kaubojsko-rokaj me bili-pankerska ritam sekcija, zajebani six string i zlokobne klavijaturice, pevac kao mladi Danzig u najboljim danima, zenski vokali, produkcija, ma sve savrseno stima. Plus horor pricice u najboljoj tradiciji Re-Animatora, Americkog Psihoa, Dellamorte Dellamore i njima slicnih. Beskrajno krvavo i beskrajno duhovito. Apsolutni ZAKON i apsolutna preporuka Muzika za igru bloga, pet zvezdica bato! Evo albuma u celosti ispod i adresa gde ovo sve mozete slusati i skinuti. Svakako bi trebali da nabavite original, ja ga uzimam cim ga nadjem, veliki pozdrav za ove ljude ako budu ovo videli, jedva cekam neku svirku. Tako boys and ghoooulss, neprijatnu i krvavu zabavu vam zelim, moremo pocet....

!NILBOG FO ERAWEB

Au, kad se samo setim da sam se bukvalno useravao u gace kada sam kao mali gledao ovaj vasar gluposti, losih efekata i jos gore glume. Ne znam da li se jos neko seca ovog (nazovimo) filma u kome mali Josh i njegova porodica dolaze u mali gradic NILBOG (vau, kako domisljato) nastanjen goblinima, secam se samo da mi je trebalo par godina da ponovo pocnem da pijem mleko posle ovoga. Bilo kako bilo, veceras necemo pricati o najglupljim hororima svih vremena mada cemo se baviti nekim cuvenim muzickim horor temama i tako nastaviti ovaj nicim izazvani horor serijal na ovom blogu ovih dana. Nema sta, kod nas na blogu ili pocrnele guzice, suncane plaze i tropska klima, ili kuke, motike, motorne testere i krv po belim plocicama. Iz ovoga mozete zakljuciti da sam ja jedan veseli i razdragani psihopata ili sta vec. Uglavnom, gledali smo Horrorbilijevce, gledali smo epski nastup najneprijatnijeg, najumobolnijeg i na kraju krajeva, najboljeg benda svih vremena a veceras opet jedan specijalan i rekao bih, fantastican uzivo nastup, ovoga puta u audio formatu. Nisam neki preterani ljubitelj lajv izdanja ali ovo je prava bombonica i svakako bih zeleo da vas upoznam sa radom ovog sjajnog tribute benda. E sad se vracamo na pocetak price posto se ovaj bend zove NILBOG kao vrlo jasna posveta cuvenim horor stvaraocima, odnosno stvaraocima cuvenih zlokobnih muzickih tema iz horora, velikim GOBLIN-ima ( ne Goblinima (fuj bre)) koje horor fanovi najbolje znaju iz Argentovih filmova i koje cemo veceras slusati u izvodjenju Nilbog The Band-a. Tako je, Nilbog su najbolji i koliko ja znam jedini tribute bend koji se bavi iskljucivi sviranjem horor tema i mogu vam reci da to rade vise nego odlicno, tacno se oseca i cuje da dobro poznaju ovu tematiku i pre svega da mnogo vole sve to sto sviraju. Oficijalno izdanje ovog benda ne postoji, takodje skoro da nema nikakvih informacija o njima na internetu, znam samo da su iz LA-a i da na njihovom soundcloud profilu mozete odslusati njihov nastup sa nekog festivala tamo i to je ono sto imamo u ponudi veceras, nadam se na veliku radost horor fanova autder. Koncert je fantasticno odsviran i snimljen, bez greske sto bi rekli, sa nekim minornim improvizacijama u odnosu na originalne teme koje ni malo ne kvare ceo utisak, cak naprotiv, ovo je do jaja i preko toga. Od tema tu su cak cetiri Goblinova originala, teme iz Profondo Rosso (Deep Red), Suspiria, Tenebre, kao i Goblinov klasik Un Ragazo D Argento, kao i fantasticne obrade Karpenterovog Bekstva iz Nju Jorka, epske izvedbe Friday the 13 teme, teme iz Return of the Living Dead, kao i najvece iznenadjenje na ovom nastupu, Mamie iz cuvene italijanske gadosti Goodbye Uncle Sam( Adio Zio Tom). Sve u svemu, prava poslastica za ljubitelje horora i muzike iz istih, nadam se da medju citaocima ovog bloga ima takvih ( Cao Draganice!) i da cete uzivati bar upola kao i ja slusajuci sve ovo. Nista, evo celog nastupa ispod, nema linka za skidanje (jebem ga bas) pa ga vi izvolte. (ne)PRIJATNO!!!!

HORORBILIPSIHORAMA 1

Prelistavajuci svoj blog (glupe li navike) dosao sam do jednog jezivog otkrica a to je da je prosli mesec jedini mesec na ovome blogu bez apsolutnog pomena bilo kakve underground gitarske grupacije ili muzicara. Znaci nista gitare, nista HC, nista pank, samo elektronika i te stvari. E pa necemo tako kolege (mars iz moju avliju! (RIP Sava Licimur)), mora da ima za svakog po nesto, jesmo zastranili ali ne bas toliko. E pa zato cu se ja ovaj mesec truditi da se malo vratim u normalu i da pokusam da vam priblizim neke malo manje modernije stvarcice i zajebancije. Da li cu uspeti u tome ili ne ja ne znam, nije ni bitno na kraju krajeva, bitno je da malo promovisemo i neke druge stvari osim uobicajenih tropikal-ghetto-elektro-trtemrte budalastina na koje ste navikli. U isto vreme sam svestan da bilo koji HC, Punk, Psihobili i taj fazon album koji sam ikada uploadovao ovde nije nikad skinulo vise od petnestak ljudi tako da cu malo promeniti taktiku i veceras vam napraviti jednu ovako vrlo zanimljivu videoramu sa nekim oficijalnim i neoficijalnim muzickim klipovima koje, siguran sam, nigde niste videli do sad. Kazem specijalnu a mislim ultra bloody gore videoramu posto cemo se veceras baviti Horrorbilly-jem, ogrankom Psychobilly-ja koji je jos uvrnutiji i bolesniji od bazicnog psihobilija posto ljudi koji se bave ovim svoju inspiraciju uglavnom crpe iz horor filmova, ali ne onih uobicajenih horor filmova vec onih starih, dobrih ultra tresh-krv lipti na sve strane-creva se vuku po podu horora iz sedamdesetih i osamdesetih godina proslog veka. Na zalost, ovaj zanr je duboko u underground-u pa samim tim i nema nesto mnogo kvalitetnih klipova ali ja se malo pomucih i evo sta sam napravio. Takodje napominjem da se nisam bavio nikakvim HorrorPunk-om koji je popularan zadnjih desetak godina i armijom Misfits wanabe bendova koji zvuce apsolutno isto, isprazno i nezanimljivo. Ne, ovo je striktno psiho, odnosno horrorbilly video blok u kome cemo videti par oficijalnih video klipova dovoljno krvavih i neprijatnih da se nadju ovde, kao i par psiho posveta nekim od mojih omiljenih horora svih vremena. Za kraj sam ostavio jedan blok posvecen ocevima ovog zanra, gospodinu P. Paul Fenech-u (The Meteors) gde cete videti zasto ga zovu Creepy i jedan vrlo specijalan intervju sa Sparkijem iz Dementeda posto je on horor sam po sebi, ne trebaju mu klipovi i filmovi. Eto to je to, nadam se da necete uzivati i da vam se ovo nece dopasti ali svakako pogledajte ako niste maloletni, osetljivi ili ne daj boze(???) religiozni. Tako i toliko, pustaj plej i uzivaj.....

Princ Tame

Movies are pieces of film stuck together in a certain rhythm, an absolute beat, like a musical composition. The rhythm you create affects the audience.

Veliki John Carpenter je tako opisao svoje vidjenje filmske umetnosti, ali slobodno mogu reci da je ritam, odnosno muzika, ili u njegovom slucaju prosta muzicka sintisajzer tema, ono sto je njegove filmove napravilo tolikim kultnim klasicima.Naravno da nije samo muzika u pitanju, vec i sve ostalo, posto ja Carpenter-a prosto obozavam, ali muzika je ono cime se mi bavimo na ovom blogu, tako da cemo se i dalje drzati te teme.Filma se cak i ne smem dohvatiti, posto su filmski fanatici i kriticari jako zajebana raja, a ja svakako nisam dovoljno elokventan da se bavim filmom ovde, kontam da bi me neki likovi razapeli na krst.Nemojte me pogresno razumeti, ne plasim se ja nikakavih mudosera, nego me jednostavno ne zanima da se bakcem sa nekim budalama, ko da nemam dovoljno svojih problema i ovako.Elem, veceras cemo ce baviti likom i delom John Carpenter-a, ali ne njegovim reziserskim i scenaristickim sposobnostima, vec sjajnom i po meni licno, nikada prejebanom filmskom muzikom.Mnogi od vas znaju da je Carpenter radio muziku za svoje najvece i najbolje filmove, kao i da je bio veliki fan Sergio Leone-a, samim tim i Ennio Morricone-a, isto tako je jednom prilikom izjavio da nikada nije znao da pise note, niti da je ikada napisao neku kompoziciju, vec da jednostavno zna da svira bilo koji istrument sa dirkama.Tako da nije ni cudo da je njegov osnovni instrument bio sintisajzer, na kome je pravio celokupnu muziku za svoje filmove, znaci od zlokobne teme, preko bas deonica i svega ostalog.Takodje je poznato da svi njegovi filmovi imaju tu osnovnu temu, koja se proteze kroz ceo film i da njegovu muziku jednostavno morate prepoznati, posto se jako sporo i zlokobno razvlaci i provlaci kroz njegove filmove, otprilike kao magla iz originalnog The Fog.Mene licno njegova muzika uvek asocira na temu iz Magle, mada je njegova najpopularnija tema svakako muzika iz Halloween-a.Znaci mracno, sporo i vrlo efektno, misticno i zastrasujuce a opet tako jednostavno, cak i Lo-Fi, ako smem tako da kazem.Njegova originalna muzika je svakako bila uzor mnogim modernim elektronskim producentima i mnogi ljudi bas njega navode za uzora (Evil Nine npr.), tako da nije cudo da je njegova muzika aktuelna i dan, danas.Tako sam ja, pre neki dan na soundcloud profilu jednog sasvim nepoznatog muzicara koji sebe naziva The Ghost That Walks, naisao na ovo remek delo koje bih podelio sa vama veceras.Radi se miksu koji je sastavljen striktno od Carpenter-ovih muzickih tema, odnosno tema iz njegovih kultnih filmova, medju kojima ja prepoznah teme iz The Fog, The Thing i Assault on Precinct 13, za ove ostale iskreno nisam bas siguran, sto ne znaci da sve do jedne nisu jebeno DO JAJA!!!Zakon nad zakonima, i muzika i autor iste, zaista redak primer u filmu generalno, toliko kultnih naslova realno nema ni jebeni Hitchcock.Jes da vec jedno petenest godina nije napravio dobar film(poslednji je In the Mouth of madness iz 1994.godine) ali starom Dzonu je sve oprosteno, barem sto se mene tice.Nista, da vas ne gusim vise, nego da vas pustim da uzivate, miks nosi naziv The Madness of John Carpenter mix i mislim da ime govori sasvim dovoljno.Na zalost, download linka nema vise, posto Soundcloud dozvoljava samo 100 download-ova ne-premium korisnicima, ali svakako mozete slusati miks ako stisnete plej.Nista, stisnite plej i uzivajte....

The Madness Of John Carpenter Mix by The Ghost That Walks

Everyone hail to the pumpkin song...

Boys and ghouls of every age
Wouldn't you like to see something strange?

e os kurac, toliko cekam ovaj dan da bih poskidao neku gotivnu ziku inspirisanu Halloween-om koji se upravo odigrava ali sudeci po blogovima i soundcloud stranicama, ove godine je neki siromasni Halloween.Recesija?Svetska kriza?Ne znam sta je, al nigde nista ko da nije Noc Vjestica.Sreca pa sam se ja spremio jos pre desetak dana, otprilike u vreme kada sam pronasao ovaj pre-halloween EP, koji ce ipak biti glavna zvezda naseg krvavog programa veceras.Ne brinite, nije reggae u pitanju, sa tim smo zavrsili za neki (duzi) period, veceras se vracamo modernijim ili najmodernijim muzickim tokovima trenutno, i na programu imamo jednu fantasticnu dubstep-electro-moombah-trap-trte-mrte kompilaciju, sa editima nekih cuvenih filmskih horror tema.Nju je sakupio i napravio mladi i misteriozni producent Whiiite, ciji se pseudonim ovih dana cesto provlaci kroz muzicke blogove, mada se ne zna nista o njemu i te fore.Malo ucestala prica ovih dana?Ma, sve su to trendovi i fore, ako mene pitate, na kraju krajeva to nije ni bitno.Bitno je da ova kompilacija izuva koliko je dobra i da je ova misteriozna persona odradila odlican posao uz pomoc svojih malo poznatijih prijatelja, medju kojima su ETC!ETC!, Valentino Khan i mnogi drugi.Znaci uglavnom LA underground dance ekipa, sto znaci surovi i prljavi BASS do maksimuma od pocetka do kraja.Svaka od osam numera na ovom EP-ju je inspirisana nekom filmskom temom(u stvari lazem, tu je i Thriller od Majlk DJeksona) a filmovi nikad jaci, a to su ovim redom-Nightmare before Christmas, Psycho, Childs Play, The House by the cemetary, Saw, Puppet Master i Bram Stockers Drakula.Znaci, sve sami kultni naslovi i nikad bolji filmovi i neki novi saundtrek za neka nova klubska cudovista.Ako se osecate kao pripadnik ove grupacije, volite da pijete krv i da otkopavate grobove ali i da se cepate po klonjama po raznim sumljivim klubovima, ovo je savrsena kompilacija za vas i ono sto je najbitnije totalno je besplatna.Divota ziva, sta da vam kazem, nego skoro je ponoc pa da ne davim mnogo nego da objavim ovo dok jos traje ovaj 31.oktobar, najlepsi, najzabavniji i totalno ne crkveni praznik.Evo kompilacije ispod, uzivajte bez obzira kom redu demona pripadate i u kom delu pakla obitavate.Buaahahaaaha....ma zajebi  pustaj ziku....

Dreadlock Halloween

Evo prodje ponoc, mrtvi su krenuli u svoju nocnu setnju, vampiri lete nad gradom u potrazi za krvlju a razni monstrumi, nakaze i cudovista vrebaju iz mraka posto je poceo 31.oktobar, nekima poznat kao All Hallows Eve a nekima i kao Halloween, nesto najgotivnije sto su glupi Ameri mogli smisliti ikad i verovatno najgotivniji praznik od svih glupih praznika na svetu.Jeste, Noc Vestica je danas, ili nocas, kako hocete i kakav bi ja horor fan uopste bio kada bi iskulirao ovakvu priliku da vas smaram sa nekim zezalicama iz Famous Monsters kolekcije.Takodje, oni koji su pratili blog poslednjih dana znaju da smo pravili mali blok posvecen Jamajkanskoj muzici, znaci reggae i te fore, sa cim cemo nastaviti, i konacno zavrsiti veceras.Normalno u Helloween raspolozenju, sto ce sigurno ovu pricu napraviti jos zanimljivijom.To otprilike znaci da veceras slavimo Halloween ali na karibski nacin, sto uopste ne bi trebalo da vam bude cudno ako se samo prisetite da je Voodoo magija glavna Karibska privredna delatnost pored uzgajanja vutre.Dobro, i sviranja naravno, zna se valjda po cemu su Karibi najpoznatiji.Zombi je takodje Karibska rec, posto su Haicani izmislili ovu zajebanciju, odnosno vracanje mrtvih u zivot, oni su originatori ovog zanata a ne neka radijacija ili zrak iz svemira, kako horor fanovi to obicno zamisljaju, zahvaljujuci Romeru i ovima posle njega.Tako da uopste nije cudno da odu svim nocnim bicima pravimo bas na ovaj nacin, sto ce svakako dokazati i ova sjajna kompilacija koju cu vam ja pokloniti danas, sve zahvaljujuci coveku koji uredjuje jedan od meni licno omiljenih blogova a to je Music for maniacs blog.Overite obavezno ako ste ljubitelj bizarnih i retkih muzickih poslastica, stvarno ima svakakvih genijalnih stvari, kao i raznih budalastina.Elem, ovu komilaciju sam nabavio zahvaljujuci njima i ona sadrzi jednu zaista odlicnu kolekciju starih(bas starih) ska, reggae, rocksteady i ponajvise calypso pesmica koje su posvecene raznim zombijima, vampirima i cudovistima.Zaista retko dobra kompilacija, koja nosi naziv Zombie Jamboree po legendarnom calypso klasiku iz pedesetih koji ovde mozete cuti cak u dve verzije.Evo jedne od verzija ispod, kao i nekih meni omiljenih stvarcica sa ovog albuma.Preslusajte i ako vam se svidi, skidajte tamo gde je naznaceno.Nista, uzivajte i dobro se zabavite ako idete na neku kostimiranu zajebanciju veceras, pazte samo da vam ne sipaju drozu u pice.Tako i toliko, ajde puscaj plej....

Crna (Video) Hronika

Pre nego li vam pustim ono sto danas naumih, zeleo bih da se izvinim nekim ljudima koji su zbog mog zadnjeg posta mislili da sam digao ruku na sebe, odnosno da sam skocio sa zgrade il nesto.Nisam stvarno, ne brinite, volim ja sebe malo vise od toga, cisto sam bio u nekoj zescoj depri zadnjih dana, poslusao sam premracni i predobri album Anthony and the Jonhsons-a, Im a Bird Now...koji me je inspirisao da objavim to sto jesam, posle sam iskljucio fon na dan, dva i odma svi pomislise da je kraj.Kraj ne postoji drugari, ali svakako hvala sto brinete za mene.Nema veze, da krenemo mi sa danasnjom temom.Naime, ko cita i prati ovaj blog verovatno zna da ja nisam bas fan domaceg hip-hop-a i celog tog retro-sabansko-nacional repa inspirisanog BS-om koji se uglavnom fura kod nas zadnjih godina, dosta mi tetovirane klincadije po kraju sto ne znaju ko je ko i kome treba, a kome ne treba da se mrste pa na kraju dodje i do toga da pukne i poneka pickica sa vremena na vreme, nije ni bitno, cela ta moderna skola domaceg repa me asocira na to i ne volim je bas, bas pa ovaj blog i nije pravo mesto za one koje to zanima.Naravno da medju (da kazemo) novijim rep grupama postoje i par svetlijih i mnogo boljih primera koji furaju svoju pricu bez obzira na ostatak scene.Jedan od najsvetlijih primera ove vrste su Smederevska banda pod imenom Konza Snostra, koju cine dva mlada MC-ja zavidnih lirickih sposobnosti, to su gospodin Bekrija i Sinovatzz koji su jos zimus na petak 13. izdali jedan predobar EP sa cetiri vrlo mracne, neki bi rekli Horror rap pesme, ali po meni Konza Strosna se razlikuju od horor repera poput Necro-a ili ostale natripovane gamadi po tome sto njihov horor nije inspirisan horror-splatter-serial killer temama, vec svu inspiraciju za mrak i beznadje nalaze u nasoj divnoj svakodnevnici odnosno opis njihovog horora je opis zivota u Srbiji na pocetku 21.veka.Vrlo, vrlo ozbiljno izdanje za tako mladu grupu, sve savrseno stima, od tekstova, preko stila do samih matrica, sve se savrseno uklapa i jedno je sigurno, vreme Konza Strosna-e tek dolazi.EP nosi naziv Sledecu davimo u petak, ime, kao i naslovna pesma su naravno inspirisane najboljim domacim filmom svih vremena, na besplatnom je download-u vec evo sest meseci i mozete ga besplatno skinuti OVDE.Ono sto su momci najavili jos tada je da ce sve cetiri pesme sa ovoga EP-ja dobiti svoja video izdanja i u periodu od prosle srede do prosle subote, oni ispunise svoje obecanje i svakog dana izbacise po jedan video za svaku pesmu.Ja sam sacekao da izadju sva cetiri, da ih skupim sve vako djuture i da vam ih pustim danas, da mozete sve to na miru da ispratite.Nista, evo tih odlicnih spotova ispod, svaka cast momcima za trud i rad, cekamo novi LP pod imenom Sahrana sa nestrpljenjem, do tada video izdanje njihovog EP-ja, uzivajte i podrzite ove sjajne momke kako znate i umete.Aj, dosta price, pali masinu!!!!!

(Back to) The Fourth Dimension

Pre jedno godinu i vise dana kada sam poceo pisati ovaj blog izbacio sam jedan post u kome sam napravio listu svojih omiljenih svemirskih albuma odnosno albuma koje ja volim a koji su inspirisani svemirom i naucnom fantastikom(koga zanima evo tog posta OVDE ).E sad lista albuma sa tog posta mi je i dalje zakon ali sam tek sad provalio da se na njemu ne nalazi jedan album inspirisan ovim temama koji mi je sigurno drazi od svih onih koje sam tamo pomenuo.Radi se o legendarnom albumu The Ventures in space legendarnih kraljeva gitare The Ventures-a(jok, shisharke!!).Klasican rok je ono sto najmanje ocekujete od mene na ovome blogu posto ovaj album sigurno spada u taj domen ali ovo nije bas klasican rok, da se razumemo, ovo je surf rok i to vrlo, vrlo eksperimentalni surf rok, pogotovo za taj period, posto su The Ventures na ovom albumu poceli svirati Mosrite gitare umesto klasicnih Fender-a koji je svakako zastitni znak surf rok-a i bez kojih ne bi mogli zamisliti muziku takvih legendi poput Dick Dale-a ili The Trashmen.Ne, ovde se ne radi o klasicnom surf-u koji se svirao pedesetih i koji ja svakako mnogo volim, nemojte me pogresno shvatiti ali ovde se radi o mnogo, mnogo zanimljivijem i rekao bih vise filmskom zvuku odnosno zvuku starih SF i Horror filmova iz tog perioda pa je samim tim i najaca stvar na ovom albumu, The Fear ustvari naslovna numera za seriju One Step Beyond iz pedesetih godina koja je bila nesto poput The Twilight Zone, cija se naslovna tema takodje nalazi na ovom albumu u The Ventures verziji naravno.Znaci vise eksperimentisanja sa zvukom, koriscenje raznih studijskih pomagala sve u svrhu postizanja prave atmosfere koja bi pratila pricu ovoga albuma, misticno, mracno i pomalo napeto, tenzija sto bi rekli, sve u svemu totalno do jaja i totalni zakon.Zaista, meni i dan, danas ovaj album zvuci vrlo zajebano i inovativno, mogu samo da zamislim kako je zvucao pre skoro pedeset godina(jebemti!!!) kada je izasao.Bukvalno sve numere su bolje jedna od druge i svakako se radi o albumu koji je inspirisao mnoge druge umetnike godinama posle od kojih su meni sigurno najomiljeniji mnogo moderniji i noviji predstavnici space surf-a Man or Astro Man? o kojima ce sigurno pisati nekom sledecom prilikom.Veceras su na programu legende, tate surf-a i rock-a, The Ventures i ovaj zaista prejebani album koji po nasim starim obicajima mozete skinuti na dnu ovog posta, ali pre svega toga, prva numera na ovom albumu Out Of Limits i lajv izvodjenje iste neke davne 1989.godine.Uzivajte, skidajte album a mi se vidimo u iducem postu, caossssss......

Zombified....

Nadam ste da ste slusali nas novi miks i da vam se svideo, toliko o tome svemu, pa da se vratimo na nase dnevne teme.Ustvari, ovaj post ima veze sa nasim miksom u smislu sto me Marsovac stalno cima da uradim neki video miks na ove nase mikseve posto imam bas onaku zavidnu kolekciju svakakvih filmova, medju kojima ima dobar broj nekih tresh, low budget zajebancija koje ja skupljam dobar deo zivota a iskreno gledam sve manje i manje ali svakako volim da cuvam i ne odricem se kolekcije tako lako.Elem, sinoc on opet banu malo do Zemuna na kafici i buksnicu i opet nesto video miksevi, ovo, ono i rece aj da vidim sta tu ima po folderima i setih se ovog, malo je reci bisera b produkcije i nako sa uzivanjem Marsu pridavih onako posteno i odgledasmo mi (skoro) ceo film, ja sa velikim uzivanjem, on sa mnogo manjim i na kraju ode covek kuci smoren.Eto, uspelo vece a taj biser je film Die You Zombie Bastards! iz 2005. godine u kome je smuckano sve i svasta pa se moze nazvati i zombie gore horor i treshi porno komedija ali i romanticna komedija, superherojski i road movie.Sve u svemu totalna preporuka za sve ljubitelje ala Troma tresha i sve one koji uzivaju gledajuci ovakve baljezgarije.Ako nekog zanima, ceo film moze skinuti OVDE a obavezno overite i ceo blog, zaista ima svakakvih rariteta za sve postovaoce eksploatacija, horora i raznih bolesti ali i dosta surealizma i arti filmova, u prevodu to znaci da bas ima mnogo filmova za sve koji ne uzivaju u Adamu Sendleru i slicnim govnima, odlican blog indid.E sad, sta ce ovaj ne tako novi film na ovom muzickom blogu pitate se vi a ja cu vam reci.Prvo i prvo, muziku za ovaj film je radio niko drugi do Paul Leary-ja, gitarista kultnih Butthole Surfers-a a da stvari budu jos vise kul, glavni narator i neka vrsta Yode u ovom filmu je nas idol, rednek ikona Hasil Adkins.I ako to nije dovoljno kul za vas ukus, soundtrack za ovaj film je jedan od boljih ove vrste, uglavnom gomila odlicnih i nepoznatih psychobilly i pank bendova raznih vrsta i stilova a cak sest od cetrnest pesama nose naziv Die you Zombie bastards!Legendarno, nema sta, sve u svemu ja vam veceras spakovao ceo saundtrek za sve ljubitelje dobre white trash nju skul cukacine plus trejler za film, plus link za skidanje i ja mislim da je od mene dosta.Jedino je pitanje koga ovo zanima al ko ga jebe, ubio sam cuku vremena i sad mogu da spavam.Enivej, evo trejlera za ovu budalastinu a ispod i link za saundtrek.Tako, laku noc i prijatno....

Nazad u ludaru!!!!

Pre nego sto pocnem da pisem bilo sta, zelim vako javno da se izvinim mom bratu Dzonsonu koji me vec metar dana moli da skinem ovaj album a ja sam totalno ravnodusan kao ocu, evo sacu i te fore.E pa Dzoni izvini burazeru, bio si totalno u pravu, novi album starih Dementeda je toliko dobar i toliko jebe mame da to nije normalno.Ono izuvanje, pravi sajkobili do maksimuma a opet duboko i u panku i u prljavom rokabiliju, cak i kantri muzici, totalna rokacina od prve do zadnje stvari, beskompromisan zvuk sto bi rekli neki elokventniji likovi od mene..Ako ste ljubitelj starijeg pank n roll i rockabilly zvuka ili jos bolje sajkobilija ovo jednostavno morate imati.Svaka cast stvarno, mislim da su obradovali fanove sirom sveta kojih svakako ima dosta i svuda koliko god psychobilly scena i dan, danas bila underground i relativno mala, mislim da su ovakvi albumi dokaz da su nikad zivlji i ludji.Mislim, svi ovi bendovi postoje tolike godine i dalje prase mnogo bolje nego vecina pankera i metalera i realno su mnogo veci underground fazon nego ovi drugi.Elem, da se vratimo na temu.Znaci pravi povratnicki album, bend odvaljuje svirku i ono sto je najvaznije od svega, matori Sparky zvuci ludje i bolje nego ikada, stara prljava lujka jos nije iskulirala fazon pa se na albumu redjeju takvi biseri mudrosti poput Bodies in the basment, Heads on the poles, Epileptic Fit, Devil says kill i meni omiljena na ovom albumu prejebena Retard Whore, totalni hit nad hitovima.Ko shvati, shvatice, znate vi koje ste.Idemo Sparky rechi rec, dve na temu...

Krljoramma Volj.1

Nesto su pale neke prozivke za blog opet, kao nema panka, sto svakako nije istina, po meni ga ima taman koliko treba i da nema metala, sto je moram priznati vec mnogo veca istina  i meni je zao al tako je, kako je..Volim ja sve to al jebiga nisam bas metaler, stvarno nikada  nisam ni bio,  sta da se radi kad je tako i otuda nedostatak istog.E pa veceras malo da ispravimo tu situaciju pa evo jedan tresh metalersko, grind korovski muzicki video blok za sve one sto volu krljanje do maksimuma i totalno przenje po mozgu, cisto nako malko da promenimo nesto.Usli smo u neku rutinu i sablon, sto svakako nije dobro pa da razbijemo to sto brutalnije i surovije.Tako da spremte se, spremte svi ljubitelji ekstremne buke i crnih tema, pakla, krvi i beznadja, malo da ubijemo ovo suncano, prolecno raspolozenje za vas.Jebes srecu i rados, veceras zlo nema granice.I tako dalje, i tako dalje, udri samo, batali pricu, idemo polako, krv do kolena, masakr nezapamcenih razmera, opustite cula i zlo more poceti, kat d krap, ajde pali masinu....

Poremecene macke olosi, satanin otpad i ostala bagra

Prvo i prvo, moram da vam kazem da ovaj post pisem zato sto mi je ucenjena glava i zato sto mi je izvesna osoba pretila da ako nastavim samo da pisem o elektronici da sam totalno najebao, cak toj osobi cije puno ime necemo otkrivati iz mojih sigurnosnih razloga, tako da cemo ga u nastavku teksta zvati Dzoni, nije bilo dovoljno da stavim tu bilo sta sto bi zadovoljilo njegov instancani, pankerski ukus nego jos ima i specijalne zelje, eeeej bre!A evo i ukratko kako se taj nemili dogadjaj odigrao sinoc.Nista, sedim ja sa nekom ekipom u kafani sinoc kad mi zazvoni telefon, alo, javim se ja kad sa druge strane cujes sledece-jeli brate, kako ti je ovo sranje od bloga, nema nista, sve neko sranje, nemoj da se zajebavas, sledeci put kad budem pogledao hocu da vidim post o Sparky-ju iz Demented are go, coveku o kome sam vec pisao na ovim stranicama, ali ne, to nije dovoljno, covek se ne zadovoljava postovima o Dementedima, vec on oce Sparky-jeve side projekte da slusa, nema veze sto nema nigde ni reci o njima, niti ima bilo sta da se nadje o njima na netu, ti se Vladimire snadji, ako zelis da zadrzis zivu glavu na ramenima.I eto sad, sta cu, moram da pisem o Demented Scumcats-ima, sto i nije bio toliki problem, ali i o Satans Rejectima, bendu koji je Sparky u vreme svoje najvece bolesti i paranoje napravio u Americi sa clanovima benda Deadbillys.

To ne moze biti svak...

Ja ne znam zasto uvek subotom, kada su inace svi lepo raspolozeni, ja pisem postove kako mi nije dobro, kako cu prsnuti i nekome jebati mamu, ali jednostavno je uvek tako.Mrzim subotu vece, sta da vam kazem a i iskreno cuo sam neke stvari zbog kojih sam se jako smorio al da vas ne davim, sad je to tako i sad nema bezanja.Uglavnom, ja i nisam neki ljubitelj neke smorene, umetnicke zike, sto ste mozda i primetili na ovom blogu i u ovakvim trenucima imam zelju da stavim na ove stranice nesto tesko i smoreno, ali retko kad mi podje za rukom.Ali veceras sam se setio sta bi to moglo biti i to sasvim slucajno, posto sam najzad odgledao toliko dugo najavljivani kratki filmic Maniac u kome glavnu ulogu ima svetski poznat, hipsterski nastrojen i ako mene pitate prilicno usrani reper poznat kao Kid Cudi.Iznenadjujuce, film je skroz ok, ili je meni jednostavno legao posto sam u raspolozenju u kome sam, neka kraca varijanta kultnog belgijskog Covek ujeo psa ali ovog puta filmska ekipa ne prati jednog serijskog ubicu, vec dvojicu i u tome je cela caka, posto jednog glumi Kid Cudi kao sto rekoh, a drugog ubicu glumi niko drugi do Chris Palko, poznatiji kao Cage.