...ili u vecerasnjem slucaju, mora to BRZE i KRACE malo VISE nego obicno i to iz dva specijalna razloga. Prvi je da sam primetio da se sve nesto skratilo oko mene, dani, noci, casovi odmora, vreme generalno osim ako su u pitanju saobracajne guzve ili sati provedeni u radnom okruzenju, to je vjecnost cijela ali da se vratimo na KRATKO, najvise od svega(ponovo) primetno ljudima iz moga okruzenja je to koliko mi se fitilj iliti zivac (ponovo) i primetno skratio... Skoro pa ne postoji bem li mu nanulicu, bar se tako cini malo pre pomenutima. Al ne brigajte rodbino i drugovi (a i bole vas kurac bas) to je samo nuspojava prouzrokovana ucestalim promenama u atmosferskom pritisku ovijeh dana i nema veze sa realnoscu. Drugi i mnogo KRACI i razumniji razlog je da na blogu nema pankeraja bas neko duze vreme, ako ne racunamo post moje drage, a pogotovo nema bas hardkocHINE ili bozenedaj GRINDKORRRA i tih radova. I ja reko, sta cu, ku cu, ne znam sta da metem, koji album, koji kurac, ma da napravim ja jednu kompilaciju najbrzih i najkracih i najbucnijih pjesama milih mi srcu i mogu vam reci da sam ja prilicno zadovoljan ishodom. KrvavOgovnavim ishodom da izvinete, napravi ja kompilejsHNN na kojoj se nalazi 50 pesama odsviranih u cirka 29 minuta i tries sekundi, koju bih sa vama podjelio veceras OH! cjenjeni ljubitelji LIJEPIG umetnosti i svijega LIJEPOGA! HCPUNKGRIND krljaza od pocetka do kraja, najkraca stvar Plesure to kill od NADIMACA (0:06) a najduza No Mercy od LOCa koja traje cijelih 0:59. Bitno je da je ispod minut i da je prava stvar, necu da otkrivam ostatak liste neka bude iznenadjenje, pa ako volite pravu HC cukacinu i pravo old skul KRLJANJE ili pak imate problema sa hiperaktvnim ponasanjem, neurozama i slicnim pojavama, ova kompilacija je prava stvar za vas. Ostali, ovi sto to ne VOLU, menjaj stranicu i teraj dalje, ovi prvi link za skidanje vam je OOVVDDEE , uzivajte, zdravi bili, vidimo se!
Hehehe, ima li ista mocnije od GWaaAAR-a i njihovih cuvenih bizarnih, krvavih, pornografsko kabaretskih brainLESS nastupa? Zaista, GWAR vec decenijama radi svoj nadaleko cuveni show program naspram kojeg koncerti velikih Shock Rock zvezda poput Rob Zombie-a i onog Marlyn Manson-a izgledaju kao Toma Palcic u Pozoristancetu Puz. Ali ima jedna stvar sa Gwar-om, nikada nisam specijalno voleo slusati njihovu ziku, nastupi, kostimi, maske to mi je bas do jaja, ali zika nista posebno. Uvek sam mastao da nadjem neki bend koji ce furati ceo taj zajebanski, horor-stripovski gore fazon ali i da ce muzika biti ravna nastupu. E pa bas zahvaljujuci Gwar-u sam pre par meseci naisao na bend ciju ste obradu Gwar-a culi gore, koje Gwar vec par godina u nazad vodi na sve svoje turneje i koji su zahvaljujuci tome i postali jako cenjeno ime van heavy metal krugova. Oni koji prate blog znaju da ja bas i nisam metaler, kao i da sam u ovoj muzickoj oblasti prilicno tanak, ali svakako nisam imun na Slayer, Brujeria, kao i da volim da cujem staru dobru treshericu, ali GHOUL su mi bas otkrice i nesto sto najvise volim da cujem u poslednje vreme kada je ekstremna buka u pitanju. Razlog za to je sto su Ghoul ispunjenje mojih fetisherskih snova, cela prica koja ih prati je toliko ludacki i bolesno gotivna, ceo taj faznon ala Tales from the Crypt (strip naravno) ali u eXXtra GORE varijanti, je ono sto me je kupilo kod ovog benda, kao i njihov predobri album Transmissi0N Zer0 (cetvrti po redu) koji je meni nesto najace sto sam cuo u metalu jos od davnih davnina. Ghoul prica prati cetiri demonske, kanibalisticke spodobe pod imenima Cremator, Digestor, Dissector i Fermenator, koji zive u katakombama ispod Creepsylvanijskog groblja, inace zemlje poznate kao pakao istocne evrope (Srbija?), koji zahvaljujuci svojim odurnim pojavama moraju nositi dzakove na glavi koji su stalno krvavi od obedovanja mrtvih i zivih stanovnika Creepsylvanije. Pored njih, tu su jos gomila likova, prijatelja Brotherhood of Ghoul-a, kao i gomile neprijatelja medju kojima su najopasniji svakako Kill-Bot, Mutant Mutilator, kao i mracni kultovi Mezmetrona i Cultist-a, cija se imena pominju u skoro svakoj pesmi jos od prvog albuma, znaci prica ide u kontinuitetu i stalno se nastavlja i uz svaki album se dobijaju stripovi, 3D naocare i sve ono sto ova izdanja cine pravi poslasticama za kolekcionare i pasionirane ljubitelje horora, SF zajebancija, stripova i tih stvari. Naravno, sve je ovo jedna debela zajebancija i clanovi Ghoul-a se ustvari sprdaju do jaja, tako da je cela prica, koliko god odvratna i krvava, urnebesno komicna saga o stvorenjima koje ne zelite sresti nocu. Sto se muzike tice, koja je i najbitnija valjda, Ghoul sviraju neki old skul Trash Metal tipa Nuclear Assault sa debelim uplivima old skul HC-a ala DRI, MDC i njima slicnima a vokali se smenjuju izmedju Digestorovog zlog vriska dostojnog jednog Death-a i Crematorovog Cannibal Corpse grindovskog brundanja. Nisam preterano lud za Death metal i Grindcore vokalima, ali u Ghoul-ovom slucaju sve pase bas kako treba i daje prici tu pravu ZLU notu. Ako jos dodam da na Trassmision Zer0 ima dosta (obratite paznju) Surf uticaja i rifova, cisto radi pojacanja cele te stripovske, B Horror atmosfere, mozda i skontate zasto sam se bas toliko primio na jedan metalski bend. Ovaj album je cisto zlato, stvarno se godinama nisam tako dobro zabavljao slusajuci neko metal izdanje, muzika, produkcija, brutalnost i duhovitost celog izdanja je na vrhunskom nivou, jos kada citate tekstove dok slusate album, sto svakako preporucujem da bi vam cela prica bila jasnija, zasigurno dobijate apsolutni ugodjaj, u slucaju da ste ljubitelj ekstremnog zvuka naravno. GHOUL je pobedio i polako krece da vlada metalskim svetom, a ja vam u to ime poklanjam ovaj album u celosti, link za skidanje je OVDE, pa vi izvolite, svlacite, puscajte i slemujte dok vam glava ne otpadne, ako ja ipak nisam bio dovoljno ubedljiv sa svojim hvalospevima, evo ispod i celog albuma na preslusavanje, kao i singla Metalicus Ex Mortis koje zatvara ovo odlicno izdanje, cisto da skontate koji su to kraljevi i spodobe. Tako, uzivajte, cepajte gudru, krv i vinjak, slusajte talme i ostanite nemrtvi do naseg sledeceg vidjanja, pozdrav!
Uglavnom, pratisHmo Draganicu za Rusiju ladnu po stoti put ja i sin Kuzman stari. Dve kajsije flajke (ne bas cele) padose za slobodu naroda i narodnosti. Uglavnom, odose oni kucama svojim a ja ne mogu da spavam, podivljo sam skroz a ujutru radim. I kao slusam neku muziku, ne mogu slusam nista normalno, samu rke-cuke. Krljanje neko. A posto sam koncentraciju izgubio za bilo sta duze od desetak minuta jos pre par sati bacih se na neke meni drage cukacke EP-jeve. Ono, 12 minuta maksimum. I u svom bunilu odlucih da ih podelim sa vama pa ko hoce nek skida. Evo sta sam spremio...
Evo posta za Gospodzu sto joj se ne svidza moja nova pozadina kao sto joj je i obechato. Gospodza voli tako mene dA keca svako malo, te ne valja pozadina, te ovo i te ono i tako od vajkada. I posle sam ja smarac? Uglavnom, u svom tom smaranju i dugogodisnjoj gnjavazi i napada na moju licnoS, gospodzi ja igrom slucaja postadoh i kum letos pa primetih da nikada nisam cestitao na blogu ko covek. Nista, ziveli mladenci, da se vazda veselite i u zdravlju zivot pozivite, od mene jedna svadbarska specijalno por VU! Pesma ide vako nekako...
Ova od kuma za kumasina, nije to lako al svako svoju sudbinu kroji. Aj da prestanem sa zajebavanjem i da ostavim Nadezdu na miru i da kazem sta sam spremio za poklon posto je gospodza realno zanemarena na ovom blogu. To je valjda zbog toga sto ja i ne slusam militantnu femi lezbo alternativu bas toliko. Hehe, evo prestacu stvarno, Keko aj lav ju o so mach i ovo za tebe specijalno veceras, a i za vas ostale posto se nadam da medju citaocima bloga ima fanova MR Bungle-a. Znate sve, Mike Patton-ov bend, blablabla, nije to bitno, bitno je da je to njegov najbolji bend a imao ih je podosta i projekata i bendova ali BUNGLE je bend nad bendovima. Ne samo u Mike-ovom opusu nego uopste, vezano za muziku generalno. Realno, cuo sam razne bendove nastale pod raznim uticajima nekih drugih poznatijih bendova, na kraju krajeva tako se muzika i razvija i tako nastaju zanrovi u modernoj muzici. Svako nekog kopira i svako zvuci kao neki bend ili grupa bendova. Sve jedno, Primus i Mr Bungle niko nije skinuo, niko nije ni smeo da pokusava. To su ULTIMATIVNI JEBACI KEVE. Elem (zaneo sam se) posto se Nadi svideo koncert sto sam mecao pre neki dan, evo jos necega sto znam da nema. Radi se o bootleg izdanju koje je vrlo retko, cak i na internetu, na kome se nalaze, obratite paznju, 130 (kao) pesama, odnosno live snimaka raznih obrada najbolesnijih mogucih pesama koje vam mogu pasti na pamet. Znaci bolestara inna MR Bungle stajla sve od Montley Crue, Jennifer Lopez, Destiniys Child preko DRI, Primus, Emperor pa nazad na Milli Vannili, George Michel-a i Village People pa do velicina poput Ennio Morricone-a, Henry Mancini-a pa opet na Janet Jackson, Bon Jovi-ja i tih bolestina. Uglavnom su to delovi nekih pesama koji su ovi ludaci ubacivali u svoje tokom izvodjenja i traju po minut ali ima i bisera koje cete tesko gde naci. Eto, ako ste fan Mr Bungle-a ili zelite da postanete, skidajte ovo i uzivajte, link vam je dole, pozdrav i za kuma i kumu, izvinjavam se sto ih vako javno eksploatisem njihov holy matrimony i njih same. Tako i toliko, evo za start verovatno najpoznatije MR Bungle obrade, ovaj sa carapom psiho je Mike Patton, ove ostale zle spodobe su Trey Spruance, Trevor Dunn, Theo Lengyel i Danny Heifetz, veliki muzicari i kreteni posebne vrste. Mi smo ko klinci pevali Kvatro mile baci, uzmi tuki pa ga zvaci a vi pevajte kako hocete. Nista, pali plej i skidaj ako oces, ako neces, neces, a mi se vidimo, pozdrav....
Jaoj bre, jebem li ti cokoladicu, malo sam okasnio sa ovim videom ali nisam mogao da odolim da ga stavim ovde. Nista sladje u zivotu nisam video, ovo je bre pravi HC Punk fazon, posle ovoga nema dalje. Malisa objasnio, i kako se cuka u kante i kako se pjeva u MIKOFAN i kako biti totalno neodoljiv. Jos jedna stvar koju je ovaj malisa slatkisa uspeo da uradi je da me digne iz totalne camotinje i natera nekako da vise nakucam nesto. Stvarno, za ovih nekih dvadeset meseci, koliko sve ovo radim, nisam jos osetio ovoliko zasicenje i umor od svega, kao i totalni nedostatak ideja o cemu bih pisao uopste. Nista, Ogi HC baja me je najzad inspirisao da dignem svoju debelu bulju i da se malo latim HC punka, koga, priznajem, ima sve manje i na ovim stranicama i u mom zivotu. Mozda je bas to razlog za ovaj silni smor, ko zna? Neka, tako i treba, ko izda pank ni ne zasluzuje da mu bude dobro u zivotu. Dobro, da ne serem vise, nego da vam kazem sta sam vam to lepo spremio. Pa nista, za pocetak ove nase (nadam se) pank edicije ja sam se odlucio da vam poklonim par koncertnih snimaka u celini, sa nekih svirki meni licno mnogo dragih, da kazemo HC bendova, posto su sve tri grupe u totalno razlicitim fazonima i svakako se ne bi mogli svrstati u isti kos. Jedina grupa u koju bi svi zajedno stali je grupa JEbaca kevi, posto svi izuvaju, sto cete moci i videti na ovim snimcima. Prvi snimak je koncert iz 2010. meni licno omiljenog NYHC benda, a to su veliki SHEER TERROR, odnosno ono sto je ostalo od njih. A ostao je samo matori Pauli ili Paul Bearer, cuveni i po meni, jedini pravi i iskreni saban iz ovog pomalo pozerskog miljea. Cuven po svojoj nezgodnoj naravi i jos nezgodnijem ponasanju, svojom zaslugom uspeo da raspusti bend te davne 1995. godine, posle izlaska albuma Love songs for the unloved, i od tada bezuspesno pokusava da sastavi isti. To mu je najzad poslo za rukom avgusta 2010. godine i to bas na ovoj svirci koju cete gledati veceras. Znaci, prvi povratnicki koncert mojih HC idola iz mladosti je snimak broj jedan. Kako matora sabancina i njegov novi bend prase uverite se sami, posle toga toga idemo par godina u nazad, u davnu 1997. godinu na jednu polu-kucnu zurku ili svirku kako hocete. Ako mislite da od Sheer Terror-a nema gore, grdno ste se prevarili jer je snimak broj dva pravi teror, i za usi i za mozak. To je zato sto cemo pogledati polucasovnu svirku jednog od najbrzih i najbucnijih bendova ikada, prvoboraca Powerviolence struje, a to su veliki Charles Bronson. Pisao sam malo o njima, cak sam i stavljao njihov best of, u vreme kad sam to radio bez trzavica. Uglavnom, ja nisam preterani fan i poznavalac grindcorebrutalcrustitihpickamaterina muzike, ali postoje dva benda na koje se totalno kidam, to su Patareni i ova draga gospoda, koja su na zalost bila aktivna samo cetiri, pet godina koliko je bend postojao. Zasto bas oni, a ne neko drugi, pogledajte u ovom bas, bas, retkom koncertnom snimku. To je pod broj dva, a finalni koncert za veceras je jako davno odrzani koncert cuvenih kanadskih pankera SNFU-a davne 1988. godine negde u Nebraski. Ono sto je bitno reci da je ovo snimak malo pre prvog raspada benda, odnosno u periodu pre ponovnog okupljanja i potpisivanja za Epitaph, u periodu kada su izdata prva dva albuma koja su bila mnogo pankerskija nego ovi koji su usledili kasnije. Ako mene pitate, ovo je nesto najbolje od uslovno receno americkog panka (posto su SNFU kanadjani) i zaista retko intelegentan, originalan i dinamican bend za te godine i te uslove. Totalno rokanje i kidanje, mladi Chi Pig na vrhuncu svog ludila, kao i ostatak benda, jedino sto je publika ko na parastosu, ali to ne smeta da uzivate u svirci i muzici. Eto, to je to za danas, da ne pricamo mnogo vec da krenemo na muziku posto je bas ima podosta. Nadam se da na ove stranice zaluta i neki panker i da ce mu se moj izbor za danas svideti. Vi ostali uzivajte takodje, nece nista da vam fali, a mi se vidimo kad se vidimo. Cao, zdravo, pustaj plej....
Bedak svima dragi gledaoci, ovo je chanel zero jadnog servisa pandurske drzave Srbije, seremo vam se usta i jebemo vas u bulju i evo prvih nezvanicnih rezultata izbora ove jebene 2012.godine.Jebo vam pas mater.Bora i Toma vas karaju ko kerove i sa veseljem vam saopstavaju da obrni, okreni Dacke ce vam biti premijer tako da slobodno mozete izvrsiti samoubistvo, sada je pravi trenutak za to, nade vise nema a nikada je nije ni bilo a vi ste gomila glupavih majmuna koja se tu nesto tripuje.Idemo direktno u stab SPS-a gde se slavi sve u sesnes a vi jedite govna, picka vam materina.Rezija, imamo li ukljucenje?Imamo i evo ga ispod....
Nesto su pale neke prozivke za blog opet, kao nema panka, sto svakako nije istina, po meni ga ima taman koliko treba i da nema metala, sto je moram priznati vec mnogo veca istina i meni je zao al tako je, kako je..Volim ja sve to al jebiga nisam bas metaler, stvarno nikada nisam ni bio, sta da se radi kad je tako i otuda nedostatak istog.E pa veceras malo da ispravimo tu situaciju pa evo jedan tresh metalersko, grind korovski muzicki video blok za sve one sto volu krljanje do maksimuma i totalno przenje po mozgu, cisto nako malko da promenimo nesto.Usli smo u neku rutinu i sablon, sto svakako nije dobro pa da razbijemo to sto brutalnije i surovije.Tako da spremte se, spremte svi ljubitelji ekstremne buke i crnih tema, pakla, krvi i beznadja, malo da ubijemo ovo suncano, prolecno raspolozenje za vas.Jebes srecu i rados, veceras zlo nema granice.I tako dalje, i tako dalje, udri samo, batali pricu, idemo polako, krv do kolena, masakr nezapamcenih razmera, opustite cula i zlo more poceti, kat d krap, ajde pali masinu....
Nikad nisam bio metaler, osim Slayera i Antraxa slabo sam se ja tu pronasao, sve te pederske frizure i kozne lone, nije to za mene.Punk i Hardcore to je vec nesto drugo, ali talme nikako.Pogoto nikad nisam voleo Death, a one skandinavske pederase tek ne mogu da smislim.Od ekstremnih zanrova najvise sam voleo(kad sam bio mladji) Grindcore i Crust i bendove poput Patarena, Agathocles, Brutal Truth i Crippled Bastardsa ali to sam uvek svrstavao u pank vode.Ali to se veceras promenilo, posto sam upravo pronasao split dva benda ciji sam veliki fan automatski postao cim sam ih cuo, a to su bendovi Caninus i Hatebeak.A u cemu je fora?Pa fora je u tome da krestave metalske vokale u Hatebeak-u peva papagaj(model-sivi africki) a nadrkane brutalske metalske u Caninusu izvode dva pit-bula!!!!!Ne zajebavam se majke mi, meni je to genijalna ideja a iako su to rekli bi parodija bendovi svi ljudski clanovi u oba benda su vegani tako da sve to i nije bas zajebancija i sve to ima malo dublju poentu, ali da ja ne filozofiram previse pogledajte i poslusajte oba benda ispod a njihov split skinite podno klipova.Aj zdravo, odo da ucim svoju macku da repuje, kontam da uz malo vezbe moze da iskida scenu a i sigurno je vec bolja od vecine domacih repera...
Chuck Norris je uvek sisao jaja, ja sam uvek vise voleo Stivena Sigala, a najveci junak od svih njih je zapravo bio Charles Bronson.Ali ovo nije post o njemu vec o bendu koji je nosio njegovo ime.Ako niste culi za ovaj divni bend da vam kazem da je ovo moj omiljeni chuka-chuka bend iliti powerviolence kako neki to vole da zovu, a u praksi to su oni bendovi koji prave nevidjenu buku dvadesetak sekundi i pesma je gotova, znate to sigurno.Uostalom vecina punk bendova i nastane ovako pa posle predju u nesto kao ozbiljnije.Ovi momci iz Ilinoisa su nazalost kratko postojali, otprilike od 94te pa do 97me, ali su za sobom ostavili stotinak bisera mudrosti kasnije sakupljenih na dva diska pod nazivom Complete Discocrappy.Sta da vam kazem, ako vam treba nesto bas da se izdivljate ovo je prava stvar za vas.Skinite diskografiju dole, a prvo pogledajte ovaj filmic koji je bio bonus na drugom disku, a pre svega popite neke lekove, operite ruke i metite ih u sto sjebaniji steker, tad ce ugodjaj biti potpun....
