Uradjen,Usran, Izuven, Ubiven, Otkinut, Raznet, Odvaljen i Rastavljen...

..su samo neki od izraza koje mozemo upotrebiti na vecinu ljudi sa kojima se uglavnom srecemo kada imamo zanimljiv i zivopisan socijalni zivot. Zato ga ja sve manje imam. Ne mogu brate smorilo me opasno sve i svi. A najvise sto su svi na necemu. Ako blejim sa svojom ekipom jednom u sto godina svi se useru od alkohola. Kada ste sa nekim nedajboze fenserima svi izuveni od belog a svi moralisu nesto i kenjaju po djanerima, cak i onima mnogo blazim od njih. Al oni su zlatni i fensi i tako gotivno uradjeni. Kad ste sa nekim underground likovima svi cepaju sve takodje, neki usrani za ceo zivot, neki ne spavaju nikad, neki ovo, neki ono...Odete medju neke KAO kul likove u neki klubic svi bi da vam ga popuse koliko vas vole, pa ste im nedostajali,, pa ste strava a ono slova cepaju sve u 16, nit znaju sta pricaju a nekad ni sa kim pricaju. Uglavnom, mozda je vec i do godina (za koji dan 34), mozda sto mnogo radim, mozda sto mi je sve to prilicno dosadilo u mojoj prilicno eksperimentalnoj mladosti, ko zna zbog cega sve jos, umora, nedostatka vremena, nedostatka zivaca, koncetracije pa cak i ljubavi prema svemu i svakom ali svaki ozbiljniji odlazak u zajebanciju u zadnjih dinu-dve mi je delovao nekako ovako...

 

Tako, nisam vise u fazonima i nisam nesto u fazonima da gledam sve usrane oko sebe, jednostavno vise to nije to. Ali nemojte me pogresno shvatiti, nisam hejter i ne moralisem, jednostavno objasnjavam svoju trenutnu situaciju i zaista ne zalim ni jedno iskustvo u zivotu, nije se nikad preterivalo tako da je sve ostalo u sjajnom secanju. Neki ljudi, neka mesta, neki dogadjaji, iskustva, fizicka i spiritualna, sve super ali sve u svoje vreme. I nikada pdo i antidepresivi i ta sranja, znate gde to vodi, moze vam prica cupri ko god oce, to vam je tako. Pa vi ako ste debilcina vi izvolite. Uglavnom skontali ste o cemu ja lupetam a evo i zasto to radim. Pa veceras stigoh kuci, otvorim onaj profil sto Boskica otvori za blog a ja kao nesto kacim i Marsa ponekad (MZI BLG, folou as ako nemate pametnija posla i tako visite na tom fejsu po ceo dan, koji je zapravo samo nova legalna gudra poput alkohola i malo pre pomenutih benkica i djonova) i vide da Marsovac metu tamo nesto jako jako zanimljivo. Prvo AV mix je u pitanju, sto je vec po sebi dovoljno retko i obicno ispadne super zajebancija, drugo to je novi SOLID STEEL av miks sto znaci da je milion posto provereno i odlicno. Trece, tema su u ovom tekstu pomenute stvari, uvek neiscrpan izvor inspiracije i autor ovog PREJEBENOG miksa, odnosno mladi DJ Cheeba, predstavnik mladjih snaga matoroga Solid Steel-a, je ovu temu obradio, odnosno podelio u pet poglavlja:

1. Tetrahydrocannabinol

2. Ethyl Alcohol

3. Methylenedyoximethaphetamine

4. Methylbezoyil Ecgonine

5. Lyseric Acid Diethylammide

Podelio u pet poglavlja i otkinuo me po mozgu usled posledica supstance pod rednim brojem jedan koja je i dalje prva i jednina ljubav i interesovanje, broj dva sto se mora, ne toliko sto se voli a ostala tri sada vec proslost davna, mada je broj pet u nekom drugom svetu i nekom drugom zivotu svakako stvar sa najvise smisla. Ali realnost je sasvim drugacija, najpopularniji svetski brend je svakako broj cetiri zbog celog vrzinog kola opisanog u jednom segmentu filma gde lik iz nekog ko zna kojeg TV filma ili dzingla kaze: "I do coke so I can work longer, so I can earn more, so I can do more coke..." i tako u krug i u krug, pa vi neki razmislite koliko ste gotivni i strava. Elem, da ne serem vise, ako volite audio vizuelne zajebancije, psihodelicne rok tripove, ninja tune i nesto od gore pomenutog ovo je prava stvar za vas. Ako ne, teraj dalje, otvaraj novu stranicu i pici, vidimo se. Ostali uzivajte, i mi se vidimo cim pre...

 

IZAKOVA LISTA

...nije losa ova fora na jutubu kao celi albumi za slusanje, to nije bilo u moje vreme. Pre samo par godina morao si da juris stvar po stvar, ako ima uopste, pa spor internet dok ocita sve pa se smoris pa zaboravis sta si hteo, sad sve lepo fercera, pustis ceo album neki sto te zanima pa ako ti se svidi skines sve lepo, ako zivis negde van Srbije nedajboze odes pa kupis. Da ne pricamo kad nije bilo neta, pa kad nije bilo rezzaca diskova, pa pre kaseta al toga se ja vec ne secam, nisam bas toliko mator. Elem, da iskoristim tu prednost jutuba ppa da vam u nedostatku nekog boljeg materijala na blogu pustim sta sam ja slusao u zadnje vreme dok sam (uglavnom) igrao The Binding Of Isaac po treci put u zadnje dve godine. Ko ne zna , Binding of Isaac je 2D igrica inspirisan biblijskim motivima radjena u Flash-u, nesto poput omaza starim arkadnim igricama iz osamdesetih tipa prvih par Legend of Zelda i tome slicno. Tipa ides po sobama, skupljas razne stvarcice, pucas, pobedis kraljicu i ides na sledeci nivo dok je ne obrnes. E pa ovde ima jedna fora a to je da svaki put kada upalite igricu ona nikada nije ista, uvek je neka druga fora u pitanju, neke nove stvari, ne postoji Save nego picis dok je ne zavrsis a to sve traje nekih sat vremena ako znate da igrate. Uglavnom, ovo nije blog o igricama pa vas necu puno daviti ali ja stvarno ne znam sta je to sa tom igricom i zasto sam se toliko navukao, nisam gejmer, ne igram nista drugo, slabo sam igrao igrice i pre ako ne racunamo komodor 64, spektrum, amigu, segu master i te stvari, ali ova igrica je toliko zabavna, morbidna, duhovita i naravno zarazna da to nije normalno. Takodje, ova igrica ima kultni status ne samo zbog grafike i vrlo originalne price vec i zbog sjajne muzike ali ja nju obicno ugasim, pustim na winamp-u neki od albuma koje bih vam veceras preporucio i on lepo pici taman dok je ne zavrsim posto sam apsolutni MASTER ove igrice ali kako i ne bi bio kada samo to cepam. Zbog atmosfere i dinamike ove igre to je obicno neko metalsko-korovsko-pankersko ili cak repersko izdanje i ja vam ih veceras predstavljam kao favorite bas za ovu igricu, neka izdanja sigurno znate,, neka mozda ne znate, sva su u celosti ovde veceras i mozete ih cuti putem YT-a. Prvo izdanje je novo i zaista mi je zao sto nije dobilo zaseban post, to je novi album NY anarho pankera Morning Glory ili M Glory kako ih pankeri zovu, fantasticno melodicno pankersko izuvanje i totalna preporuka MZI bloga! Takodje uz Izaka cesto ide i Jonwyne-ov The Rap Album No.1 ali njega nisam nasao na jutubu a svakako vam ga od srca preporucujem, ostala izdanja su malo starija i poznatija pa da pomenem i njih posto nikada nisam stigao da pisem o njima, bilo kako bilo, evo mog izbora za savrsen soundtrack za The Binding of Isaac, taman da vam preporucim i neku igricu posto to jos do sada nisam uradio kao i neke sjajne albume, iscekirajte i uzivajte a mi se vidimo u sledecem postu da proslavimo 120 000 pregleda, veliki pozdrav do tada!

EP-i Centar (exYUHCpank edisHNN)

Ovaj blog od kada postoji, a evo sad ce skoro tri godine sunac ti jebem, je jako cudno pracen i posecivan. Ili je jako popularan (po nekim mojim standardima) i to me je uvek jako cudilo ili ga niko ne cita i ne prati (sto me, bez ikakve lazne skromnosti, ne cudi ni malo). Trenutno je ova druga varijanta u pitanju, sto i nije neko cudo sa obzirom koliko ga pisem i koliko mu se posvecujem. Jebes mu mater, toliko otpadam od posla da vec danima zivim po sistemu posao-krevet-posao (a toga sam se uvek najvise plasio) da ne stizem da napisem nista pa ne vidim razlog zasto bi neko ovde i svracao. E sad, kada se blog dobro cita, ja se iskreno trudim da pomalo i udovoljim publici, da stavljam neke moderne, nove stvari koje su aktuelne i koje bi bile zanimljive vecem broju ljudi. Naravno, uvek obracam paznju da ne preterujem, da stavljam nesto sto je samo moderno a sto je u sustini kerov kurac, vec gledam da to nesto bude kvalitetno i nesto sto stvarno volim da slusam. Medjutim, kada je situacija takva da dnevno na blog ne svrati vise od pedesetak ljudi ja volim da pisem o nekim malo vise underground stvarima i nekom malo starijem materijalu sto bi u principu bio ili neki old skul rep fazon ili pank HC varijanta ili neki psychobilly radovi. To ja licno najvise privatno volim i pratim i to najvise volim i da promovisem ovde, obicno samom sebi! E pa tako ce i biti i veceras, resio sam da sa vama podelim par nekih starih punkHC i punk rock izdanja direktno sa mog hard diska. Vecerasnje izdanje je ex-YU izdanje i sav materijal je u EP formatu, tako da je retko koje izdanje duze od desetak minuta, kako vec to u pank vodama i ide. Prvo izdanje je od pre neki dan i legalno ga mozete skinuti na sajtu Nocturne magazina, dok su ostala izdanja malo i malo vise starijeg datuma ali nikako manjeg kvaliteta. U pitanju je novi EP, singl zapravo miljenika ovoga bloga, jebenih Goatmare and the Hellspades-a, Beogradsko-Pancevacke horrorpunk-rockabilly ekipe koji su ovoga puta obradovali fanove sa dve nove pesme, numerama Zao kao ja i Crna limuzina. Obe stvari u veoma prepoznatljivom maniru, morbidno duhovite pank rok bombe koje u ovom slucaju imaju pojacani neo-swing filing (barem se meni tako cini). Poslusajte B-stranu singla i overite obe pesme na bandcamp-u a posle proverite sta sam vam dalje napakovao, ajde...

Epska Vi(R)do(D)rama Japan EdiSHNN

Na slici gore mozete videti kako izgledaju kucni ljubimci malih japanskih devojcica ovih dana a u danasnjem postu bicete u prilici da pogledate kratak pregled muzickih trendova odnosno pregled najzanimljivijih i najlucidnijih muzickih spotova u uvek preterano otkacenom i pre svega perverznom Japanu. Razlog za moj boravak u zemlji izlazeceg sunca ovih dana je potraga za bilo kakvim materijalom vezanim za "The Autopsy of the drowned shrimp", bend koji sam vam predstavio pre nekoliko dana na blogu. Ako ste tada pomislili da je bend sacinjen od psihodelicnih ljudi-skampa nesto neobicno i nesvakidasnje bolje drzite gace danas i ocekujte neocekivano posto je Japan broj jedan po odronu mozga u svakom pogledu. Matori perverznjaci u zenskim skolskim uniformama koje pevaju sa decom pesme za decu, bradate zene koje pevaju progresivni metal ili neo-boginje iz svemira koje su ustvari pop (iliti J-Pop) tinejdz atrakcija su samo deo danasnjeg karnevala bizarnosti, loseg ukusa i vrlo izopacenih ideja ali je Japan uvek bio sto godina ispred ostatka zemljinog stanovnistva tako da kod njih nista nije neobicno. Svakako cete se u to uveriti i sami ako ispratite nasu danasnju listu, mi vam svakako zelimo dobar provod. Moram reci da mi je u sastavljanju ove liste najvise pomogao wtfjapanseriously blog koji mozete posetiti ako ste, ili ako nameravate da postanete fan japanske izopacene kulture. Eto to mu dodje to, za pocetak pogledajte ko ce nam pevati i kako ce izgledati instrumenti sutrasnjice ako se kosooki budu pitali a posle toga ispratite i ostatak danasnje umobolne liste muzickih spotova, uzivajte, origato i te fore a mi se vidimo ovih dana, pozdrav!

Japanese food put you inna good mood!

The music scene has got me down cuz I dont want to be a clown...ponavljala je Blockhead-ova pesma od pre par godina i to je najbolji opis kako se osecam u poslednje vreme po pitanju nove muzike koja nam se svakodnevno servira. Uzasno sam umoran od belih anoreksicnih alternativnih dvopolaca sa jedne strane i nadrkanih camuga sa tetkama po facama i njihovog haiku repa tipa karam drvo, karam, karam drvo sa druge. Ako mene pitate, kreativna kriza vlada na svim muzickim sektorima, od onih alternativnih preko komercijalnih pa sve do dubokog underground-a. I kada me je devojka pre neki dan upitala zasto ne pisem blog, ja sam samo odgovorio "nemam o cemu". Istina je zapravo da sam nasao novu sljaku gde se kidam od posla pa nemam ni snage ni vremena ali i da realno nemam neku posebnu temu. E pa sve se to promenilo nocas kada sam u neko gluvo doba otkrio fantasticnu bandu japanskih skampa (da, da, dobro ste procitali) koji su me totalno oduvali svojim stajlingom, nastupom i muzikom. O cemu ovaj prica, pitate se vi a ja vam kazem prvo pustite video ispod pa ce vam stvari biti malo jasnije...

Eto o tome pricam, snimak ovog japanskog jam session benda koji se sastavljen od psihodelicnih ljudi skampa je dosao kao melem na ranu mojoj napacenoj dusi zeljnoj necega iole zanimljivog. Oni se zovu Oboreta Ebi No Kenshi Houkokusyo ili ako hocete pravilno 溺れたエビの検死報告書 sto bi u prevodu znacilo "Izvestaj sa autopsije udavljenog skampa", dolaze iz Osake i sviraju neku fuziju recimo Primus-a i The Residents-a sa uticajima japanske anime kulture, horor soundtrack muzike i debelog funk-a. Kao sto ste mogli i videti veliki bend je u pitanju i svi nose maske tako da im je identitet potpuno nepoznat sto na kraju krajeva zvuci totalno legitimno i daje celom projektu tu pravu misticnu notu a slusaocu (i gledaocu) osecaj da stvarno slusa trupu pravih dzinovskih skampa sa svetlecim zelenim ocima iz dubine nekog japanskog mora. Ovaj bend opasno preti da postane moj novi omiljeni bend ali bilo kakav materijal, informacije i tome slicno je totalno nemoguce pronaci jer su svi sajtovi, facebook stranica i slicno na japanskom tako da ako neko ima neku informaciju ili bilo sta o ovom bendu bio bih mu zahvalan do neba za vek vekova. Nesto ne verujem da ce se to desiti ali nada umire zadnja i meni (a i vama) ostaje samo da uzivamo u nekolicini live snimaka na jutubetu. Evo jednog takvog, desetominutnog nastupa u kome skampi sviraju A)Opening, B) Play with audience i pod C) ending. Zvuci kratko ali pogledajte i shvaticete da je vise nego dovoljno, uzivajte pa se (nadam se cesce) vidimo ovih dana, peace!

FREAKADELIC

IF YOU WILL SUCK MY SOUL
I WILL LICK YOUR FUNKY EMOTIONS

Gledam nesto statistiku na blogu, koliko je koji post citan i cudim se cudu kako je post koji sam napisao pre neki dan, post gde sam stavljao film Favela Bolada, toliko citaniji od ostalih postova. Onda pomislim mozda su neki gosti pridosli sa Pandzinog bloga, sa fejsa necijeg ili sta ti ja znam pomislili da Baile Funk ima neke veze sa pravim Funk-om, posto znam koliko je Funk popularan medj Beogradskom (starijom) ekipom, barem sudeci po nocnom zivotu naseg grada. Naravno da Baile Funk ima veze sa Funk-om koliko i Slavisa Vujovic sa progresivnim Death Metal-om i nadam se da se neki ljudi nisu previse razocarali, posto se ja Funk-om bavim na ovom blogu koliko i prodajom pilica, isto tako se negde i razumem u ovaj zanr. Ali se razumem pomalo u jedan, ili bolje reci dva benda i jednog coveka koji ponosito stoji iza ova dva imena. Razlog za to je cinjenica da sam kao mali odrastao uz Rap muziku, uz East koliko i uz West coast, nikada nisam pravio preteranu razliku a bas u vreme kada sam poceo da se primam i skupljam rep kasete su Snoop Dogg i Dr Dre, Ice Cube i ostali gangsta reperi postajali megaplanetarno popularni zahvaljujuci singlovima u kojima su korisceni semplovi, bas deonice, pa cak i celi refreni ovih super grupa. Pogadjate da se radi o Funkadelic i Parliament ekipama i jednom, jedinom Dr Funkenstein-u odnosto George Clinton-u. Ko ne zna Funkadelic ne zna ni sta je Funk a ko ne zna ko je George Clinton sigurno ne zna modernu crnu istoriju i istoriju promena u americkom drustvu tih nemirnih, divljih sedamdesetih godina proslog veka. P Funkeri su svakako najsvetlije tacke kod crne populacije u to vreme, najveci uzori i idoli svih onih kojima je dokurcilo i pravi kraljevi prljavog, lucidnog Funk Rock-a. Naravno tu je James Brown, koji je ipak otac funk-a i Jimmy Hendrix kao najveci od najvecih svih vremena, ali George Clinoton i njegova armija crnih hipika iz svemira su bili negde u sredini izmedju ta dva velika imena, imali su Hendrix-ovu harizmu i bili su jedni od zacetnika celog novog crnackog talasa, bilo muzicki ili psihicki a u isto vreme su bili groovy i funky poput James Brown-a. Savrsena kombinacija ta dva sveta, with a little twist, posto su bili ludji, grdji i nenormalniji od bilo cega sto je crna zajednica ikada izrodila do tad. Tako je bilo i tokom celih sedamdesetih i ranih osamdesetih, nikada nisu popustili u svojoj ideji, cak naprotiv, sa svakim novim izdanjem su bili sve ludji i sve crnji promenivsi tako svest generacijama koje su odrastale uz njih. Kada su sredinom sedamdesetih u svoje (siroke) redove uvrstili i sveze najurenog Brown-ovog basistu Bootsy Collins-a, svima je bilo jasno da je Parliament-Funkadelic najaca i najveca Funk masina na svetu i da je Mothership najzad spreman za sletanje medj svoje mnogobrojne poklonike. Nista im nije moglo stati na put i tako je zaista i bilo dok naravno, govnari iz muzicke industrije, gomila vutre i esida, ludilo i mnogobrojnost ove masine nisu uzeli svog maha. Iako je to delovalo gotovo nemoguce, Mothership je doziveo svoj pad i skoro otisao u zaborav sve do nastanka Hip Hop Rap kulture koja je zahvaljujuci semplovima i gomili pokradenih Funkadelic pesama ponovo vaskrsnula matorog Funkenstein-a i napravila od njega ono sto je on oduvek i bio, ultimativnu legendu kosmickih proporcija. Tu titulu George Clinton i dan, danas nosi i dalje je aktivan i siri svemirsku Funk energiju i poruku sirom sveta. Jedino sto nikada nije postao prvi crni predsednik i sto nije ofarbao belu kucu u crnu boju ali je ofarbao glave i duse milionima sirom planete. U to ime veceras ne jedan, (ajmo TV Shop) ne, ne, obartite paznju, cak dva dokumentarca o liku i delu George Clinton-a i istoriji Parliament Funkadelic-a, posto nisam mogao da se odlucim koji film da pustim a koji da eliminisem. To je zato sto su oba filma odlicna, jedan nosi naziv One Nation under a Groove a drugi Tales of Dr Funkenstein i u principu su jako slicna pa vi odlucite koji cete iscekirati. Naravno, necete pogresiti ni u jednom slucaju a ja vam preporucujem da overite oba, na kraju krajeva The Choice is yours, svakako uzivajte a mi se gledamo u sledecem postu, zdravo zivo!

JR Bungle

Nadam se da ste prvo odgledali ovaj divni klip pre nego sto ste poceli da citate ovaj post. Ako ste pomislili, au brate kakvo je ovo sranje, onda mozda i nema potrebe da se zadrzavate previse. Ako ste ipak pomislili, oh predivne li bolestine i budalastine, onda mozda i imamo nesto za vas. Nadam se da vam se muzika dopala i da ste ljubitelj umobolnih psihodelijica koje zvuce kao da su saundtrek za neki decji kosmar, posto vam veceras sa ponosom predstavljam najacu Australijsku bandu maskiranih odmetnika, jacih i od Mad Max-a, na zalost ne preterano poznatih kao Darth Vegas. Kazem na zalost i stvarno mislim to jer ovako dobar bend necete bas tako lako naci ovih dana, nisam bas siguran da je neko skoro ovako dobro prasio cuveni muzicki pravac poznat kao-Jedan takt, jedan zanr, koji je smislio (verovatno) veliki mag John Zorn a najbolje ikada svirao veliki MR Bungle(RIP). Jebiga, ovo i jeste rip off Mr Bungle-a, taj trip, atmosfera, bolesni crossover fazon, od polke do grind core-a i ti tripovi, ali svakako i ne samo to. Razume se, da je i SAMO to, bilo bi bolje od SVEGA, ali Darth Vegas imaju i vrlo originalan zvuk, nove ideje i tripove. Ovde mozete cuti sve, zvukove iz crtanih filmova, klezmer, funk, karnevalske i cirkuske melodije, free jazz, death metal, 8bit, surf, ska, swing, klovnovi, duhovi, vanzemaljci sve izmesano i izmuljano u isti kos, na vrlo bizaran i psihodelican nacin sa debelim prizvukom na muziku B filmova iz pedesetih i sezdesetih. Auf, tako nekako, audio eLeSDE extravaganza! Drugi album, Brain Wash1ng f0r dirty m1nds, deset godina posle odlicnog prvenca, je ono cime se ja besomucno drogiram ovijeh noci kad sa posla dodjem. Uzeleo sam se dobrih autorskih albuma i necega novog a da zvuci na staro i Darth Vegas su svakako legli kao poruceni. Uglavnom, to vam ja darivam veceras, nije ga bas lako naci pa vi skidajte i nemo nikom pricate da me ne uapsu, evo jos dve odlicne numere sa albuma pa ako vam je mozak u tim stadijumima i ako vam se ovo svidi, album skidajte OVDE, isperite sebi mozak necim kvalitetnim i uzivajte! Tako, drztese i pazite na zdravlje....

Man of (SOLID) Steel

...u dupe ti metnem, metnem, metneeem...tako je, ovaj rocksteady klasik je tu danas da najavi jedan prvoklasni tematski miks. Mozda znate koliko na ovome blogu volimo tematske mikseve, obicno su u pitanju bili neki istorijsko muzicki miksevi ili horor, cak i parodijsko orjentisani miksevi, ali vecerasnji miks je zaista nesto sto niste culi ranije i cemu sam se ja mnogo obradovao. Prvenstveno sto iza njega stoji najaca na svetu, Solid Steel ekipa i to njen glavni predstavnik DJ Food, odnosno the one and only Strictly Kev. Ja retko kad pratim oficijalne stranice nekog izvodjaca, ali sa velikom radoscu pratim http://www.djfood.org/djfood/ prvenstveno zbog toga sto je Stricly Kev, pored toga sto je veliki DJ, Skrecher i kolekcionar vinila, veliki zaljubljenik i kolekcionar stripova, kao i animacije i grafike generalno. Stvarno, na tom sajtu uvek mozete naci neke nove i zanimljive informacije vezane za svet devete umetnosti. Ja sam oduvek bio veliki zaludjenik za stripove, mada poslednjih par godina sam malo i zardjao, ali je to ostala moja velika ljubav, otuda i toliko odusevljenje ovim miksom koji cu podeliti sa vama danas. Pogadjate, radi se o miksu koji obradjuje neke muzicke posvete nekim herojima stripa, u ovom slucaju super herojima iz DC-jevog i Marvelovog univerzuma. Prvenstveno su tu posvete najvecim herojima od svih a to su Superman, Batman, Spiderman i drugi ali i Iron Man, Ghost Rider, Flash Gordon i naravno DR Doom i DJ Food-ov favorit Judge Dread. Ako mene pitate Judge je pobedio sve ove mada meni licno omiljeni (anti) heroj je Bizlijev Lobo, a od klasicnik super heroja prvo mesto ponosno drzi Silver Surfer, cije pustolovine ponovo pratim ovih dana zahvaljujuci Essential izdanju koje je izaslo na srpskom. Ali jednu stvar da se razumemo, najbolja i najkompleksnija prica o super herojima ili anti-herojima kako god hocete, je bio i ostao Alan Moore-ov Watchmen. To mi je bio i ostao ZAKON i siguran sam da ce se mnogi postovaoci stripa sloziti samnom. Ekranizacija ovog dela je takodje odlicna, sve je savrseno, kostimi, verodostojnost originali, efekti, kamera, jedino sto su glumci MRTVI i krajnje nezanimljivi. Ali, DC je izdao i takozvano Motion Comic izdanje ovog dela i vi mozete pogledati prvo od 12 poglavlja dole, a ostatak na ovom Jutub kanalu. Ajde uradite to, pa da se vratimo na pricu o ovom fantasticnom miksu...

HAVE A BAR-B-QUE

WITH BUTTHOLE SURFERS!!!!!

UDZIVAJTE I PRIJATNO!!!

18++MATERIJAL!

NEMO POSLE BIDNE DA NISAM KAZO!

BanGLVIzija

Evo posta za Gospodzu sto joj se ne svidza moja nova pozadina kao sto joj je i obechato. Gospodza voli tako mene dA keca svako malo, te ne valja pozadina, te ovo i te ono i tako od vajkada. I posle sam ja smarac? Uglavnom, u svom tom smaranju i dugogodisnjoj gnjavazi i napada na moju licnoS, gospodzi ja igrom slucaja postadoh i kum letos pa primetih da nikada nisam cestitao na blogu ko covek. Nista, ziveli mladenci, da se vazda veselite i u zdravlju zivot pozivite, od mene jedna svadbarska specijalno por VU! Pesma ide vako nekako...

Ova od kuma za kumasina, nije to lako al svako svoju sudbinu kroji. Aj da prestanem sa zajebavanjem i da ostavim Nadezdu na miru i da kazem sta sam spremio za poklon posto je gospodza realno zanemarena na ovom blogu. To je valjda zbog toga sto ja i ne slusam militantnu femi lezbo alternativu bas toliko. Hehe, evo prestacu stvarno, Keko aj lav ju o so mach i ovo za tebe specijalno veceras, a i za vas ostale posto se nadam da medju citaocima bloga ima fanova MR Bungle-a. Znate sve, Mike Patton-ov bend, blablabla, nije to bitno, bitno je da je to njegov najbolji bend a imao ih je podosta i projekata i bendova ali BUNGLE je bend nad bendovima. Ne samo u Mike-ovom opusu nego uopste, vezano za muziku generalno. Realno, cuo sam razne bendove nastale pod raznim uticajima nekih drugih poznatijih bendova, na kraju krajeva tako se muzika i razvija i tako nastaju zanrovi u modernoj muzici. Svako nekog kopira i svako zvuci kao neki bend ili grupa bendova. Sve jedno, Primus i Mr Bungle niko nije skinuo, niko nije ni smeo da pokusava. To su ULTIMATIVNI JEBACI KEVE. Elem (zaneo sam se) posto se Nadi svideo koncert sto sam mecao pre neki dan, evo jos necega sto znam da nema. Radi se o bootleg izdanju koje je vrlo retko, cak i na internetu, na kome se nalaze, obratite paznju, 130 (kao) pesama, odnosno live snimaka raznih obrada najbolesnijih mogucih pesama koje vam mogu pasti na pamet. Znaci bolestara inna MR Bungle stajla sve od Montley Crue, Jennifer Lopez, Destiniys Child preko DRI, Primus, Emperor pa nazad na Milli Vannili, George Michel-a i Village People pa do velicina poput Ennio Morricone-a, Henry Mancini-a pa opet na Janet Jackson, Bon Jovi-ja i tih bolestina. Uglavnom su to delovi nekih pesama koji su ovi ludaci ubacivali u svoje tokom izvodjenja i traju po minut ali ima i bisera koje cete tesko gde naci. Eto, ako ste fan Mr Bungle-a ili zelite da postanete, skidajte ovo i uzivajte, link vam je dole, pozdrav i za kuma i kumu, izvinjavam se sto ih vako javno eksploatisem njihov holy matrimony i njih same. Tako i toliko, evo za start verovatno najpoznatije MR Bungle obrade, ovaj sa carapom psiho je Mike Patton, ove ostale zle spodobe su Trey Spruance, Trevor Dunn, Theo Lengyel i Danny Heifetz, veliki muzicari i kreteni posebne vrste. Mi smo ko klinci pevali Kvatro mile baci, uzmi tuki pa ga zvaci a vi pevajte kako hocete. Nista, pali plej i skidaj ako oces, ako neces, neces, a mi se vidimo, pozdrav....

NON C'È NESSUN POSTO COME A CASA

"Don't be a Mr Bungle!"

"Don't be a Mr Bungle!"

"Don't be a Mr Bungle!"

"Don't be a Mr Bungle!"

Mr Bungle - Club Lingerie - Los Angeles - January 10th 1991

 

 

 

The Boys are out tonight!!!!

Znam da sam ovo rekao milion puta do sada, ali veceras na programu imamo nesto zaista jako, jako specijalno i nesto na sta sam ja totalno odlepio i iskreno bio srecan kao malo dete kada sam dobio preporuku za ovo sto bih podelio sa vama veceras.Preporuku sam dobio od mog velikog prijatelja i coveka za koga licno tvrdim da je najbolji covek(kao covek, covek) koga poznajem, a to je moja drugarcina Nikola Djodjevic ili prosto Dzoni Skins, koji je jedan od retkih ljudi koji me jos uvek drzi i obavestava sta je novo i sta valja od underground zvuka, sto bi u nasem slucaju znacilo street punk, psychobilly i ska muzika.Da nije njega vec bi odavno totalno zastranio i presao na mracnu stranu, odnosno striktno elektroniku i sve ono sto se na ovom blogu fura.Nema veze, da ne hvalim Dzonija toliko jer znam da on to ne voli vec da predjemo na stvar i da vam kazem sta sam vam lepo spremio.E pa spremio sam vam seriju kratkometraznih filmica koji se bave nastankom raznih subkulturnih grupina u Engleskoj, odnosno nastankom svega onoga sto je obelezilo Englesku( a i mnogo sire) omladinu u periodu od drugog svetskog rata pa do sada.Da stvar bude jos jaca, svaki filmic se jako kratko, precizno i ono sto je najbitnije, istinito bavi svakom grupacijom ponaosob i po hronoloskom redu, tako da cela prica krece sa pricom o Teddy Boys-ima, pa onda za njom redom idu price o Mods-ima, originalnim Skinheads-ima, Soul Boys-ima, Rude Boys-ima, Pankerima, Casuals-ima i zavrsava sa pricom o poslednjem poznatom Engleskom pokretu, odnosno o Rave i Jungle pratiocima i fanaticima.Jos kada vam kazem da reziju potpisuje cuvena punk i reggae ikona, Don Letts, koga neki znaju kao osnivaca The Slits-a i clana Big Audio Dinamite, velikog prijatelja raznih ljudi(od Clash-a do Marley-a), kao i reditelja filmova Punk Rock Movie i cuvenog Westway to the World, mislim da je moje odusevljenja sasvim opravdano.Takodje mislim, ustvari tvrdim da nema boljeg coveka za opis ovako necega, posto je covek stvarno ispratio sve te trendove, isto kao sto je i stvarao mnoge.Ovo je ukratko receno, savrsena lektira za sve one koji su imali bilo kakve nedoumice o nastanku pankera, modsa, skinsa i fudbalskih huligana, posto su to uvek bili popularni stilovi i u ovoj nasoj maloj, raspaloj Srbiji.Svaka epizoda traje oko 12 minuta i jako ih je lako pratiti tako da nema sumlje, ovo je totalni ZAKON za sve ljubitelje Engleske muzike i ulicne kulture.Hvala bratu Dzoniju za preporuku, hvala tati Letts-u za ovo delo i hvala Fred Perry-ju sto je iskesirao novac za ova remek dela.Ispod se nalaze svih sest delova ovih kratkih dokumentaraca, prosto i direktno nazvanih Subculture.Mislim da nema smisla da vas vise davim sa bilo kakvim glupostima i informacijama, kada je na programu ovako sjajan materijal.Sta drugo da vam kazem osim-Uzivajte i naucite po nesto, a mi se vidimo ovih dana, veliki pozdrav!!!!

Droping Science All Over!!!

Ne znam uopste sta se desava ovih dana, da li je neka skrivena kamera ili sta je pa svako drugo vece nadjem rimejk ili rekonstrukciju nekog od mojih omiljenih (rep) albuma svih vremena.Pre neki dan sam postovao Bizzare Tribe, album koji je spojio Low End Theory i Bizzare Ride II na vrlo originalan i gotivan nacin, a evo danas rekonstrukcije najboljeg i komercijalno najneuspesnijeg(kako to obicno ide) albuma velikih Beastie Boys-a.U pitanju je naravno Pauls Butique iz 1989.godine, album koji je totalno prsao kod publike iz prostog razloga sto je bio previse progresivan, psihodelican i bio je nesto sto je bilo totalno van svog vremena.Publika je bila zatecena i zbunjena kada je ovaj album izasao posto su ocekivali nesto poput Licence to Ill i numere poput Fight for your right to party a dobili su nesto sasvim drugacije i nesto sto je bilo previse istripovano, cak i arti, ako tako hocete i sasvim je logicno da publika jednostavno nije bila spremna za tako nesto.Uspeh je stigao tek nekih deset godina kasnije, kada je album dobio platinumski tiraz sto je dokaz da je trebalo nekih deset godina da publika uopste dokaci i shvati nesto ovako.Ovo je jako bitan album i da nikada nije izasao, hip hop bi sigurno bio mnogo drugaciji tako da nije ni cudo da se nasao na listama Rolling Stones-a, Time-a, Source-a i mnogih drugih, kao jedan od sto najbitnijih albuma svih vremena.Ja sam ovaj album dobio kao jako mali, misllim da sam bio cetvrti razred osnovne, kada sam krenuo kod drugaricinog burazera da snimim prvi album Direktora.Umesto tog  albuma dobio sam Pauls Butique, koji mi je naravno bio previse cudan i istripovan za moj uzrast, ali svakako dovoljno slusljiv da ga ne vadim iz deka po ceo dan, i kada pogledam iza sebe, nekih dvadeset godina kasnije, slobodno mogu reci da je ovaj album mozda i najbitniji album u mom muzickom odrastanju, i to ozbiljno mislim.Sigurno bi neki psihijatar i potvrdio tu moju tvrdnju.E sad, rimejk ovog albuma je izasao u vidu miksa za Solid Steel radio, nadam se da znate o cemu se radi i koja ekipa stoji iza Solid Steel-a, i siguran sam da ne postoji bolja ekipa na celom svetu za tako nesto.Ovoga puta za miks su zaduzeni bogovi medj DJ-evima, DJ Cheeba, DJ Moneyshot i veliki DJ Food, odnosno Strictly Kev, koji su ovaj miks planirali vec godinama, ali ih je prerana smrt MCA-a naterala da projekat najzad zavrse kao posvetu ovom velikom coveku i MC-ju.Kako je projekat radjen, koji su semplovi korisceni i slicno, saznajte podno ovog teksta posto sam se odlucio da vam dam oficijani teks za ovaj miks, uradjen od strane samih autora, pa vi procitajte to i obavezno poslusajte ovaj miks, posto je ovo sigurno miks godine i meni licno, jedan od najboljih mikseva ikada uradjenih.Totalni ZAKONN!!!Ako niste slusali Pauls Butique ranije, obavezno njega odslusajte prvog, onda ce to biti prava stvar i svakako cete bolje shvatiti genijalnost ovog miksa.Nista, da vas ostavim da uzivate u muzici na miru, evo i teksta i miksa ispod a mi se vidimo ovih dana, pozdrav!!!!

(Back to) The Fourth Dimension

Pre jedno godinu i vise dana kada sam poceo pisati ovaj blog izbacio sam jedan post u kome sam napravio listu svojih omiljenih svemirskih albuma odnosno albuma koje ja volim a koji su inspirisani svemirom i naucnom fantastikom(koga zanima evo tog posta OVDE ).E sad lista albuma sa tog posta mi je i dalje zakon ali sam tek sad provalio da se na njemu ne nalazi jedan album inspirisan ovim temama koji mi je sigurno drazi od svih onih koje sam tamo pomenuo.Radi se o legendarnom albumu The Ventures in space legendarnih kraljeva gitare The Ventures-a(jok, shisharke!!).Klasican rok je ono sto najmanje ocekujete od mene na ovome blogu posto ovaj album sigurno spada u taj domen ali ovo nije bas klasican rok, da se razumemo, ovo je surf rok i to vrlo, vrlo eksperimentalni surf rok, pogotovo za taj period, posto su The Ventures na ovom albumu poceli svirati Mosrite gitare umesto klasicnih Fender-a koji je svakako zastitni znak surf rok-a i bez kojih ne bi mogli zamisliti muziku takvih legendi poput Dick Dale-a ili The Trashmen.Ne, ovde se ne radi o klasicnom surf-u koji se svirao pedesetih i koji ja svakako mnogo volim, nemojte me pogresno shvatiti ali ovde se radi o mnogo, mnogo zanimljivijem i rekao bih vise filmskom zvuku odnosno zvuku starih SF i Horror filmova iz tog perioda pa je samim tim i najaca stvar na ovom albumu, The Fear ustvari naslovna numera za seriju One Step Beyond iz pedesetih godina koja je bila nesto poput The Twilight Zone, cija se naslovna tema takodje nalazi na ovom albumu u The Ventures verziji naravno.Znaci vise eksperimentisanja sa zvukom, koriscenje raznih studijskih pomagala sve u svrhu postizanja prave atmosfere koja bi pratila pricu ovoga albuma, misticno, mracno i pomalo napeto, tenzija sto bi rekli, sve u svemu totalno do jaja i totalni zakon.Zaista, meni i dan, danas ovaj album zvuci vrlo zajebano i inovativno, mogu samo da zamislim kako je zvucao pre skoro pedeset godina(jebemti!!!) kada je izasao.Bukvalno sve numere su bolje jedna od druge i svakako se radi o albumu koji je inspirisao mnoge druge umetnike godinama posle od kojih su meni sigurno najomiljeniji mnogo moderniji i noviji predstavnici space surf-a Man or Astro Man? o kojima ce sigurno pisati nekom sledecom prilikom.Veceras su na programu legende, tate surf-a i rock-a, The Ventures i ovaj zaista prejebani album koji po nasim starim obicajima mozete skinuti na dnu ovog posta, ali pre svega toga, prva numera na ovom albumu Out Of Limits i lajv izvodjenje iste neke davne 1989.godine.Uzivajte, skidajte album a mi se vidimo u iducem postu, caossssss......

Tatino mezimce fri download paKK

Ovo dvoje lepotana gore su mama Jovana i tata Malisa koji su juce dobili prvo dete, maloga kuronju koji se zove Jug, nadamo se samo da ce malisa biti pametniji i normalniji od tate tj. da ce sve sta treba pokupiti od mame.Kao i sto je red, nocas smo se usrali od svega i svacega i napravili zurku na Marini koja ce se sigurno pamtiti i koja je rezultirala time da ja nisam otisao na posao, sto je kod mene u firmi ravno samoubistvu, plus sto nisam mogao ustati iz kreveta ceo dan a o tome kako se osecam ne zelim ni da pricam.Ali necemo kukati, desila se divna stvar i svi smo srecni zbog njih dvoje pa ja odlucih da ovako u to ime napravim jedan veliki download pakk sa nekim albumima koji smo ja i Jugov tata slusali ceo zivot, sve sami klasici domaceg panka i roka i nemojte ocekivati neka nepoznata izdanja vec striktno albume koji su nam obelezili detinjstvo, ko zna mozda se i mali Jug primi na nesto od ovoga kad poraste.Znaci, najbolje od najboljih, nadam se da ce vam se svideti moj izbor i evo svih albuma i linkova za skidanje dole.Jos jedan veliki pozdrav za Jovanu i Malisu i za malog Juga, ostanite tako pametni i slozni i zaljubljeni i u buduce, cuvajte kuronju i budite pametni roditelji.Veliki pozdrav i za sve vas, evo albuma pa vi izvolite i skidajte, zivi bili i u zdravlje!!!!!

(UN)HOLY Man

Znam da ovo kazem skoro u svakom postu ali ovo sto bih vam danas pokazao, predstavio i poklonio je zaista jedan od mojih omiljenih albuma svih vremena i album koji je verovatno zasluzan za moju ljubav prema rockabilly, surf i psychobilly zvuku.Ovaj album sam dobio jos kada sam bio tinejdzer i kada sam uglavnom slusao rep ziku i kada sam se u gitarsku muziku razumeo kao Marica u kudjo.Pored toga sto je nisam poznavao, takodje je nisam ni voleo, posto su tih dana mojim soundsistemom vladali Wu-Tang, Mobb Deep i njima slicni i logicno je bilo da su mi kauboji sa gitarama tada delovali kao gomila seljacina.Bilo kako bilo na nekom punk MP3 disku, posto sam poceo da pokazujem interesovanje za pank rok sa pomalo zakasnelom reakcijom se nalazio i album Full Custom Gospel Sounds od nekoga ko je sebe nazivao Reverend Horton Heat koji sam poceo slusati onako preko kurca posto sam u startu shvatio da se ne radi o punk izdanju vec o necemu sto bih ja tada nazvao rock n roll posto nisam imao bolje ime za to.Nista, pustim ja plej i krene prva numera na albumu koja je nosila zanimljivo ime Wiggle Stick i koja je zvucala nekako ovako....

Transvestite Blues....

Iako naslov posta nosi ime jedne pesme od meni omiljenih Demented Are Go, ne strahujte, veceras necete opet slusati i citati o nekom panku, sajkobiliju i slicnim stvarcicama.Ne, ovaj vecerasnji post se radi o necemu o cemu ja iskreno i nemam pojma toliko, niti pratim, niti sam fan, ovaj post je posvecen mom drugaru i uskoro nadam se i kumu, gospodinu Dzozefu Hemondu ili prosto Dzou koji vec godinama zivi i radi u Srbiji i realno mi je postao bolji prijatelj nego vecina brace Srba koje poznajem.Elem, jedan od njegovih omiljenih bendova je cuveni space rock sastav Spiritualized koji su ovih dana izdali novi album posle dugacke pauze.Nije bitno, siguran sam da ga je Dzo vec svukao, ono cime sam ja bio totalno odusevljen i bas onako prijatno iznenadjen je video za njihov prvi singl sa novog albuma.U pitanju je video za numeru Hey Jane koji i nije klasican muzicki spot vec je u pitanju kratki igrani film od deset minuta koji je mene ostavio onako prilicno bez teksta, odlicno zaista pa da vam ne prepricavam o cemu je tu rec obavezno pogledajte i vidite o cem se tu radi.Znaci, obavezno, obavezno, ne zajebavam se, vrlo eksplicitno, realno i zajebano.Toliko o tome, uzivajte uz ovaj filmic a ti Dzo zavrsavaj vec jednom te papire pa da te zenimo ko pravog Srbina.Nista, bidite dobri pa se gledamo, puscaj film!!!!

Wrecking Crew

Danas sam hteo da stavljam nesto sasvim trece od ovoga sto ste pogledali i nadam se prepoznali, ali put me nanese na ovaj cuveni snimak legendarnih zlikovaca poznatijih kao The Meteors, po mnogima prvog pravog Psychobilly benda u pravom smislu te reci, mislim te 1980.godine kada sam se rodio ja i Meteorsi poceli svirati su vec postojali The Cramps, godinama unazad su svirale lo-fi white trash legende poput Hasil Adkinsa, koji su svakako definisali zanr ali ono sto se kasnije nazvalo Pure Fucking Psychobilly je verovatno pocelo bas sa ovim EP-jem ili kako se tada vec to zvalo sa koje je ova prelepa numera savrsena za prolecni dan kao sto je ovaj.Zajebavam se, verovatno ce kisa to ste valjda izvalili pa ja reko da vam dam nesto za tmurno popodne, nesto sirovo i prljavo da se ne smorite ko babe.A i stvarno je sramota sto sam uopste pisao o psychobilly-ju na ovim stranicama a Meteorse nisam ni pomenuo.Nista, da ispravimo to, danas za sve ljubitelju rok en rola i rokabilija, panka i prave bezkompromisne zike, prvo i jedno od najboljih izdanja The Meteors-a ikada pod imenom Meteor Madness.Cuveno izdanje, takodje postoji i kratki film iz 1980.godine pod istim imenom sa Meteorsima u glavnoj ulozi, koja je neka vrsta kultnog klasika prvenstvono sto ni dan, danas nije dobio svoje DVD izdanje i nema ga bukvalno nigde celog, postoji editovano izdanje na Jucubu i ako nekog zanima o cem se tu radi nek pogleda iseckanu verziju filma OVDE.Ima jedna zanimljiva prica o Meteorsima i ide nekako kako sam je ja cuo,. Meteorsi su pocetkom osamdesetih svirali kod nas i to bas u mom komsiluku tj. u hali Pinki i posle tog koncerta se onaj kselja Toni Montano primio da bude rokabojler.Jebiga, mislim da bi The Meteors bili ponosni koliko su zla doneli svetu, posto su inace u tom fazonu.Znaci zlo, raspad i jebeni RNR, zla ekipa sa jos gorim fanovima, cuvenom The Wrecking Crew i aktivni do danasnjeg dana, doduse u ko zna kojem po redu sastavu ali i dalje postoje, prave sranje i nikada nisu izdali underground.Zaista jedni od retkih bendova koji se cvrsto drze svog fazona, beskompromisni i zajebani ko sam djavo.Nista, da ne balim ja tu vise evo linka ispod omota, ako vam se svidi skinite jos stosta, ja vam preporucujem In Heaven, Wrecking Crew i Teenagers from outer space najvise od svih, al prvo krenite od pocetka tj.od Meteor Madness-a, evo ga ispod, aj zdravo...

Daddy of rock n roll

"God gave me this rock career to keep me busy. Back in 1991 I used to hit old people with folding chairs. Suddenly, I moved to the north side of Chicago, Illinois in 1992. It made a rock star out of me at last. I'm the daddy of rock 'n' roll! I'm Wesley Willis, I'm 36 years old. I play music and do art. I have schizophrenia. I have chronic schizophrenia. Roger Lee Carpenter asked me for $600. He told me that if I don't give him $600, he was going to blow my brains out. That's when I started hearing demons. I have three demons: Nervewrecker, Heartbreaker, and Meansucker....I yell, I scream, I holler at people on buses"

Poslednji covek losos, Zeleni rendzer i ostale price

Poslednjih dana sam zaista bio u krizi sto se tice nalazenja bilo kakvog ne-elektronskog izdanja, i zaista ne pamtim kada je izaslo nesto novo a da je odsvirano, a ne nakucano da mi se zaista svidelo.Iskreno, malo sam se smorio od silne elektronske muzike posto nje uvek ima mnogo i uvek mozete naleteti na nesto sto valja, sto nesto bas i nije slucaj sa gitarskom zikom, barem da ja znam za to.Hvala bogu, pa sam spas nasao u povratnickom albumu jednog benda ciji sam veliki fan jos od malih nogu i ciji sam novi album iscekivao vise od deset godina.Naravno radi se o bogovima medj ljudima, velikom Primus-u koji su ovih dana najzad izbacili svoj (pre)dugo najavljivani novi album pod nazivom Green Naugahyde.Les Claypool i njegov verni pratilac Larry Ler LaLonde su se vratili, a na bubljevima ovoga puta covek koji je svirao sa Primusima cak i pre Tim-Herb-Alexandera, a to je gospodin Jay Lane koga najtvrdokorniji fanovi mozda znaju sa Primusovog Sausage demoa.Znaci povratak korenima i originalnom zvuku, posto ce se verovatno neki sloziti samnom da je AntiPop bio do jaja los album, barem po Primusovim standardima.Realno sve posle Brown Album-a je bilo onako nekako suvise isproducirano, nedovoljno inovativno i pomalo sramotno za ekipu tolike velicine kao sto su Primus.