The story of Ricky

"...the goal is to create a setting where artist is completely vunerable and feel completely free to be themselves 100%, no shame or feeling to perform a certain way and no expectations...you now, a really like a safe place to be naked basically..."

... veceras Johnny Cash, Black Sabbath, The Beatles, Beastie Boys, Run DMC, Black Flag, Minor Threat, Slayer, AC DC, Public Enemy, Neil Young, Kurtis Blow, Geto Boys, Slipknot pa cak i Adel, Eminem, Shakire, Djejziji i Knjeje-I, Lepi Gaga end (back to) Danzig, Sir Mix a Lot, Geto Boys, Pepersi, System of a down, RageATM, NWA, Kraftwerk, James Blake, Radiohead i ko zna koje jos tvorevine, inspriracije i intimne price najveceg madjionicara od svih njih, masta Ricky FAKIN  RubyNA! Opasno jeben intervju, sat vremena skole kreativnih procesa za pacice male. Gledaj, slusaj i vataj beleske!

MINI DOK BLOK

Bro vece drugari, dobro dosli u novu epizodu, prvu post novogodisnju, zavrsili smo sa listama pa da se lepo vratimo na uobicajeni program. Veceras sam vam spremio mini maraton nekih kratkih muzickih dokumentaraca koji su mi se vrzmali po glavi ovih dana, po sistemu pet malih ko jedan ceo. Tako nekako. Program saren kao sto ste i navikli na ovim stranicama, za pocetak kraca verzija dokumentarca koji ja jurim mesecima i sve mi se cini da ga bas i necu tako lako naci ali i ova 6 minuta kratka verzija me je prilicno usrecila posto je rec o filmu Yo me llamo Cumbia (My name is Cumbia). Prilicno je jasno o cemu se radi, moj omiljeni muzicki pravac latinske amerike, dobra stara Cumbia i dokumentarac koji se bavi nastankom, istorijom, vrstama i podvrstama kumbije, vrlo zanimljivo stivo za sve postovaoce ovog egzoticnog zvuka. Drugi film se takodje bavi jednim egzoticnim muzickim zanrom, ovoga puta novim muzickim zanrom koji vlada plesnim podijumima poslednjih par godina. Ozloglaseni Moombahton je u pitanju, kopile Raggaton ritmova i kisele moderne elektronike zapadnog sveta, zvuk koji je nastao sasvim slucajno usporavanjem tempa kisele Dutch House stvari na 108BPM-a na nekoj kucnoj zurci. Tvorac ovog nesrecnog eventa je bio mladi americki DJ Dave Nada koji ugledavsi reakcije publike na ovaj novi, sporiji ragaton like zvuk odluci da ovom pravcu da ime Moombahton i isfura celu pricu pomocu svojih mnogobrojnih kolega sirom sveta. Pojavljuju se nove face i vizionari poput Munchi-ja i Dave Heartbreak-a, neka velika imena poput Skrillex-a i Diplo-a potpuno odlepe za celom pricom i sta se desi? Pa te neke 2010. godine, za manje od par meseci Moombahton postaje underground dance zvuk broj jedan, milioni hipstera sirom planete se pomamise i ostalo je istorija. E o tome svemu ce vam u nekih petnestak minuta pricati najpriznatiji pripadnici Moombahton scene u filmu Are You ready for Moombah? Nakon toga prelazimo na pricu o modernom funkmasteru Dam-Funk-u koji ce nas povesti u setnju po svom kraju (Pasadena, CA) , ispricati nam pod kojim uticajima je on poceo pocetkom devedesetih i kako je postao jedno od najzanimljivijih imena modernog (alternativnog?) funk-a. Kada smo vec kod zanimljivih figura u modernoj kulturnoj istoriji, veceras sam odabrao i jedan filmic (3 min) o jednom od najnepoznatijih i nepriznatijih licnosti Hip-Hop kulture. Vizuelna umetnost i nije bas nesto cime se ja bavim na ovom blogu ali volim i pratim sve i svasta ali postoje neki ljudi koji su mi bas originalni i apsloutno fascinantni. Medju njima je i pokojni RAMMELLZEE, prvenstveno legenda NY grafiti scene ali i veliki umetnik, vizionar specificnog umetnickog izraza koji na zalost nikada ne ode u legende poznate nekom sirem krugu ljudi prvenstveno zbog svoje prerane smrti. Rammellzee je bio i beat boxer, reper, beatmaker i veceras mu odajemo pocast na ovim stranicama. I za kraj domaci materijal, vrlo neobicno za nas posto se ja domacim repom bavim ovde koliko i madjarskim progresivnim ded metalom ali ovo je nesto sasvim zanimljivo i nesto sto ne bi trebali preskociti ako ste u rep vodama. Radi se o prvoj epizodi Hronike, My People magazin stoji iza svega toga i prva epizoda se bavi pocecima repa u Srbiji i pominju se neke jako zanimljive stvari iz mog detinjstva, prvenstveno rep lista Mjehura Ubice na B92, prve svirke Robin Huda, C-Ya-e, pa cak modna kuca u Zemunu i Underworld turniri u starom merkatoru (hehehe). Nije ni cudo posto je dosta ljudi iz ovog filma moje ili vrlo slicno godiste i ovako jako je zanimljivo cuti kako imaju neka slicna iskustva i impresije tim pocecima devedesetih. Tu su i neki stariji likovi (Kiza Robin Hood, Gru, DJ Munja) kao i Djus, DJ Kobazz, Mikri i drugi, kao i dosta nekih mladih ljudi ali to ne pratim vec dvocifren broj godina tako da ne lupam. Super je filmic, skroz korektan pa da ispratimo i to da ne budemo nezainteresovani stalno za domacu rep scenu. Eto to mu dodje to za veceras, iscekirajte sve lagano jedan po jedan, uzivajte pa ce se vidimo, pozdravozdrav!

FavoRIDDIMZ pt.4 (1994)

Eto, ako vas nije mrzelo mogli ste videti iz koje bede i cemera je Bounty Killer iznikao, iz kog blata i mulja se vinuo u visine i postao jedno od najprepoznatljivijih imena Dancehall-a. Mislim da je ovo najbolji dokaz zasto Bounty ponosito nosi svoj Poor People Governor epitet. Ako je neko zasluzio onda je to on. Ovo je snimak iz neke 1994. godine, vrlo bitne godine za Dancehall jer je tada najociglednije izvrsena takozvana smena generacije, godina kada su svoje mesto na tronu lagano zauzimali Bouty Killer, Beenie Man, Elephant Man, Sizzla, Buju Banton i Capelton, imena koja su i dan danas najzvucnija i najpoznatija u Dancehall-u. Dobro ajde sad, zadnjih godina su taj tron lagano zauzeli Vybz Kartel, Movado, TOK, Aidonia i drugi ali mi se necemo baviti novom skolom, mi cemo nastaviti nasu ediciju zlatnih godina dancehall-a i ostati u poslednjoj deceniji proslog veka. Vec sam vam poklanjao velike RIDDIM pakove iz 90-te, 91-e, 92-e i namerno preskacem 93.godinu posto mi je kolekcija riddima definitivno najsiromasnija iz te godine i prelazimo direktno na 1994. posto sam vec napomenuo koliko je ta godina bitna za dancehall i reggae kulturu. Ista prica kao i do sada, ovde danas mozete preuzeti kolekciju od 5 originalnih Riddim izdanja iz te godine, sa originalnim numerama i izvodjacima. Vec smo pricali sta uopste Riddim znaci pa vi iscekirajte u starijim postovima sta mu to dodje ako slucajno ne znate, a za danasnje vidjanje ja sam vam spremio cuveni Frog Riddim, Miss Ivy Riddim, Stab up the meat(?)riddim, Tatie Dance Riddim i za kraj Unchained Riddim koji je vise bazicni reggae nego li dancehall ali sto da ne, toga jos ima i najmanje na blogu pa da ispostujemo i to sa vremena na vreme. Da ne bude da smo ono samo za sabaneriju a Righteousness ne jebemo dva posto. Nije bas tako, mi smo dobri, ne volemo gudru, picoke i prangije, samo cvece, lisce i drvece. Nije bitno dal u pajpu ili u rizli, namajesvejedno, samo davaj! Oprostite, odluta na sekund, uglavnom skontali ste cime se bavimo ponovo na blogu, evo najpoznatijih verzija danasnjih riddima a ispod i linka za skidanje, uzivajte, dajte mu ga po dutty danceU a mi se vidimo kad se vidimo, pozdrav!

BURAKA ENTRA!

Prava je retkost obradovati se necemu sa interneta ovih dana, toliko svega da smo svi postali do te mere razmazeni da nas nista vise ne zabavlja niti interesuje. Ili sve nas zabavlja i interesuje ali ne u toj  meri da nas raduje. E pa ja sam se nocas bas obradovao, bas bas bas, kada sam shvatio da je Buraka Som Sistema izbacila kracu (web) verziju svog dokumentarca Off The Beaten Track. Pominjao sam ga pre neki dan u postu sa najavama muzickih dokumentaraca, kao imam zelju velku da ga odgledam i to, kad eto ti ga njega. Sta da vam kazem, filmic je odlican, ne samo zbog BSS-a i sjajne ekipe koja stoji iza svega toga, i zbog toga naravno ali najvise zbog cinjenice da je ovo prvi ozbiljniji rad na temu Global Tropical Bass zajednice ikada. Film me je vratio direktno u 2007-2008. kada sam saznao za celu ovu pricu, u vreme kada sam bukvalno svake nedelje izvaljivao po jedan, do tada potpuno nepoznati muzicki pravac na koji sam instant odlepljivao. Baile Funk, Nueva Cumbia, Azonto, BMore, 3Ball, Bhangra, Kwaito, Raggaton, Juke, Ghettotech i najbrzi od svih njih Angola based Kuduro. Ljudi koji su najvise zasluzni za cinjenicu da neki debeli papak iz Srbije uopste zna sta je Kuduro su sigurno Buraka Som Sistema. Ne samo za Kuduro, vec i za celu Global Bass i geto elektroniks scenu, i MIA i Diplo naravno ali Buraka kao najsareniji i najegzoticniji primerak scene. Pored svoje doslednosti zanru svakako vaze i za jedne od najvecih inovatora i stvaraoci su takozvanog Progresivnog KudurA, muzike blize klubskoj sceni zapadnog sveta i ovih regularnijih tokova. Ali cinjenica je da su Buraka samo napravili svoju verziju nekih ulicnih plesnih subzanrova iz Afrike, Juzne Amerike i sa svih mesta gde sirotinja raja voli skakati po ulici od jutra do sutra. E to je ono sto je najzanimljivije u ovom filmu, put BurakaE po celom svetu, potraga za savrsenim bitom koja vodi od Lisabona preko Luande, Karkasa, Indije sve do Evrope i Amerike. Na tom putu ce vam otkriti prave underground zanrove koji su inspirisali nastanak ove scene, PRAVE nepoznate stvari poput Changa, Tuki, Kizomba, Taraxa i ostalih geto dragulja. Sto bi rekao Branko u filmu, crate digging ali u kontra smeru, ne trazenje starih prasnjavih ploca koje niko nema vec novog futuristickog bita koji jos niko nije cuo. Pored svega ovoga mozete cuti i pricu o nastanku benda ili projekta ili kako se vec to danas naziva, price sa turneja i silne hvalospeve upucene BSSu od strane krupnih zverki poput MIA, Santigold, Skrem, A-Trak-a, Diplo-a i mnogih drugih. Sjajan film koji ce zasigurno otvoriti vrata nekim novim ljudima i nekim novim super lokal tropi geto pravcima. Bilo kako bilo, zeljno iscekivamo novi album Burake do tada odgledajte ovaj kratki ali jebeni dokumentarac, uzivajte pa ce se vidimo, piss(off)...

CRNE ZASTAVE

 Siguran sam da su mnogi od vas primetili jedni bizarnu stvar u modi poslednjih desetak, petnest godina, koja nikako ne bi prosla osamdesetih ili devedesetih godina proslog veka. Stvar toliko bizarnu i besmislenu da sama ideja ponistava samu sebe. Radi se o eksploataciji pank simbola, imena ili logoa pank bendova u modne svrhe. Verovatno ste videli da neka zvezda granda ili neka pop-folk-ustatiseseram pevaljka fura majcu sa logom Ramones-a na primer. Sve sa rozim fontom ili tako nekim sranjem, jadni Joey, Johnny i Dee Dee se prevrcu u grobu. Kad pomislite tako nesto kazete sebi, pa dobro, Ramones su ipak bili nesto vise od Punk Rock benda, bili su stvarno velikani Rock n Roll-a pa mozda i nije cudno da razna usrana, nepismena pozerska ekipa tako arci njihov logo. Ali pre nekih mesec dana odem ja sa mojom divnom devojkom da ona kupi neke zenske stvari, krpice i ta sranja, zaradila devojka sama pa moze i da trosi na sta joj dusa iste. I tako setamo mi po nekim Zarama, Mangoima i sta ti ja znam, kad ja medju raznim zenskim fensi majcicama videh Stone Roses majcu, naravno svu sarenu i fluroscentnu, nakaradnu sacuvaj boze, pa Sonic Youth(!!??) i rekoh, vidi kako ih neka baraba iznavlacila na foru, prodala im maglu i uzela pare. I sve to me pomalo iznervira ali kada stigoh do Misfits Crimson Ghost lobanje u fluroscentnoj zelenoj boji na majci od par iljada dinara tu popizdeh skroz, poceh da psujem, bacam one majce i jebem majku majcinu svima. Pa zar nije dovoljno sto taj logo arce svi zivi, i koji znaju za Misfits i koji ne znaju. Pa sto vam majki jebem! Pretpostavljate da ja Misfits stvarno volim i da sam se kao stariji tinejdzer vodio idejom da tetoviram nesrecnog Fiend-a i hvala bogu sto nisam, sada bi furao tetku sa motivom sa necije ultra kul majce. Uglavnom, shvatili ste poetnu price, ponekad je logo benda tako dobar i upecatljiv da jednostavno nadmasi slavu benda i postane odredjeni simbol iz pop kulture prepoznatljiv velikom broju ljudi. (uglavnom) Svaki pank bend je imao prepoznatljiv logo ili makar prepoznatljiv font imena benda i veceras gledamo tri kratka i jako simpaticna dokumentarca iz The Art of Punk edicije koja se bave ovom temom, odnosno nekim cuvenim simbolima iz pank miljea. A oni su crna zastava Black Flag-a, DK logo Dead Kennedys-a i na kraju ozloglaseni krst sa zmijama Crass-a. Ko ih je smislio, kako i zasto reci ce vam njihovi tvorci i clanovi ovih bendova u narednih cetrdesetak minuta. Jako zanimljive pricice o tim ludim godinama i ako nista drugo, zanimljiv osvrt na pank kulturu iz jednog sasvim novog ugla. Eto to gledamo veceras, evo i sva tri filma, siguran sam da ce vam se svideti ako ste ljubitelj panka generalno, svakako uzivajte pa se gledamo, pozdrav!

THREE LETTER WORD

Veceras jedan kratki post o jednom jako kratkom ali jako retkom i simpaticnom dokumentarcu, od nekih celih osam i po minuta u kome ce veliki dub poeta Benjamin Zephaniah pokusati da nadje odgovor sta zapravo znaci rec SKA i odakle ona potice. Svi znamo sta je Rock(ing), sta je Metal, sta je Soul, sta je Surf, sta je Country, sta je Narodna ova ona ali sta je ska i koji mu to kurac dodje? Vecina ljudi ce reci da je to zbog gitare i zvuka ska, ska, ska i to je svakako jedna od ponudjenih opcija u filmu, ali sta je prava istina? To je zanimalo i mladog Benjamina a svoje verzije istine (posto svi govore istinu) podelice sa nama ljudi koji su bili prvi od prvih u ska muzici a to su Prince Buster, Byron Lee, King Stitt i mnogi drugi. Super filmic, jako kratak, taman uz pljugu i to. Tako, uzivajte....

FREAKADELIC

IF YOU WILL SUCK MY SOUL
I WILL LICK YOUR FUNKY EMOTIONS

Gledam nesto statistiku na blogu, koliko je koji post citan i cudim se cudu kako je post koji sam napisao pre neki dan, post gde sam stavljao film Favela Bolada, toliko citaniji od ostalih postova. Onda pomislim mozda su neki gosti pridosli sa Pandzinog bloga, sa fejsa necijeg ili sta ti ja znam pomislili da Baile Funk ima neke veze sa pravim Funk-om, posto znam koliko je Funk popularan medj Beogradskom (starijom) ekipom, barem sudeci po nocnom zivotu naseg grada. Naravno da Baile Funk ima veze sa Funk-om koliko i Slavisa Vujovic sa progresivnim Death Metal-om i nadam se da se neki ljudi nisu previse razocarali, posto se ja Funk-om bavim na ovom blogu koliko i prodajom pilica, isto tako se negde i razumem u ovaj zanr. Ali se razumem pomalo u jedan, ili bolje reci dva benda i jednog coveka koji ponosito stoji iza ova dva imena. Razlog za to je cinjenica da sam kao mali odrastao uz Rap muziku, uz East koliko i uz West coast, nikada nisam pravio preteranu razliku a bas u vreme kada sam poceo da se primam i skupljam rep kasete su Snoop Dogg i Dr Dre, Ice Cube i ostali gangsta reperi postajali megaplanetarno popularni zahvaljujuci singlovima u kojima su korisceni semplovi, bas deonice, pa cak i celi refreni ovih super grupa. Pogadjate da se radi o Funkadelic i Parliament ekipama i jednom, jedinom Dr Funkenstein-u odnosto George Clinton-u. Ko ne zna Funkadelic ne zna ni sta je Funk a ko ne zna ko je George Clinton sigurno ne zna modernu crnu istoriju i istoriju promena u americkom drustvu tih nemirnih, divljih sedamdesetih godina proslog veka. P Funkeri su svakako najsvetlije tacke kod crne populacije u to vreme, najveci uzori i idoli svih onih kojima je dokurcilo i pravi kraljevi prljavog, lucidnog Funk Rock-a. Naravno tu je James Brown, koji je ipak otac funk-a i Jimmy Hendrix kao najveci od najvecih svih vremena, ali George Clinoton i njegova armija crnih hipika iz svemira su bili negde u sredini izmedju ta dva velika imena, imali su Hendrix-ovu harizmu i bili su jedni od zacetnika celog novog crnackog talasa, bilo muzicki ili psihicki a u isto vreme su bili groovy i funky poput James Brown-a. Savrsena kombinacija ta dva sveta, with a little twist, posto su bili ludji, grdji i nenormalniji od bilo cega sto je crna zajednica ikada izrodila do tad. Tako je bilo i tokom celih sedamdesetih i ranih osamdesetih, nikada nisu popustili u svojoj ideji, cak naprotiv, sa svakim novim izdanjem su bili sve ludji i sve crnji promenivsi tako svest generacijama koje su odrastale uz njih. Kada su sredinom sedamdesetih u svoje (siroke) redove uvrstili i sveze najurenog Brown-ovog basistu Bootsy Collins-a, svima je bilo jasno da je Parliament-Funkadelic najaca i najveca Funk masina na svetu i da je Mothership najzad spreman za sletanje medj svoje mnogobrojne poklonike. Nista im nije moglo stati na put i tako je zaista i bilo dok naravno, govnari iz muzicke industrije, gomila vutre i esida, ludilo i mnogobrojnost ove masine nisu uzeli svog maha. Iako je to delovalo gotovo nemoguce, Mothership je doziveo svoj pad i skoro otisao u zaborav sve do nastanka Hip Hop Rap kulture koja je zahvaljujuci semplovima i gomili pokradenih Funkadelic pesama ponovo vaskrsnula matorog Funkenstein-a i napravila od njega ono sto je on oduvek i bio, ultimativnu legendu kosmickih proporcija. Tu titulu George Clinton i dan, danas nosi i dalje je aktivan i siri svemirsku Funk energiju i poruku sirom sveta. Jedino sto nikada nije postao prvi crni predsednik i sto nije ofarbao belu kucu u crnu boju ali je ofarbao glave i duse milionima sirom planete. U to ime veceras ne jedan, (ajmo TV Shop) ne, ne, obartite paznju, cak dva dokumentarca o liku i delu George Clinton-a i istoriji Parliament Funkadelic-a, posto nisam mogao da se odlucim koji film da pustim a koji da eliminisem. To je zato sto su oba filma odlicna, jedan nosi naziv One Nation under a Groove a drugi Tales of Dr Funkenstein i u principu su jako slicna pa vi odlucite koji cete iscekirati. Naravno, necete pogresiti ni u jednom slucaju a ja vam preporucujem da overite oba, na kraju krajeva The Choice is yours, svakako uzivajte a mi se gledamo u sledecem postu, zdravo zivo!

NEEDFUL THINGS

Najavio sam pre neki dan maraton muzickih dokumentaraca na blogu ali me u toj nameri prekinu moja draga drugarica u tudjini trazeci Vide0(D)ramu za oktobar mesec koju ja i napravi u proslom postu ali u vidno alkoholisanom stanju. Zaboravio sam neke stvari, novi Feud, Perro Deformero i sta ti ja znam ali sam nesto i napravio, nije da nisam. Bilo kako bilo, red bi bio da nastavimo ono sto smo zapoceli a to je predstavljanje nekih odlicnih muzickih dokumentaraca. Danas nisam spremio nista konkretno vec jedan mali video pregled sa trejlerima za muzicke dokumentarce koje najvise iscekujem, koje ne mogu da nadjem ili se jos nisu pojavili na mrezi. Medju njima je i trejler za dokumentarac o M.I.A. koji, kako cujem, izgleda nikada nece biti zavrsen, reziser je odustao od celog projekta, ali nada umire zadnja i ja se zaista nadam da ce ovaj film ugledati svetlost dana. Zaista bi bila steta da to ne bude tako, posto je krajnje vreme da saznamo istinu o jednoj od najkontraverznijih umetnica moderne muzicke istorije. A i novi album joj je odlican, bas bas dobar, pravi povratak medj fanove posle ne tako dobrog treceg albuma. Pored MIA, tu su jos i trejleri za filmove o Buraka Som Sistema, Incredible Bongo Band, Leftover Crack-u (koji nije nov ali ne mogu ga nigde naci vec duze vreme), All-Descendents ekipi i na kraju film o Cockney Rejects-u koji cekam da mi brat Dzoni donese ovih dana. To je ono sto ja smatram najzanimljivijim a da je izaslo ili treba da izadje u ovoj godini i sa nestrpljenjem iscekujem, ako neko ima jos neku zanimljivu najavu nekog novog filma nek javi u komentare pa ce iscekiramo. Tako i toliko o tome, evo trejlera za filmove, overite sta tu ima pa se vidimo u sledecem postu, pozdrav!

TOMA QUE TOMA

Odgovorno tvrdim da je ovo jedini blog ikada igde na svetu koji u jednom postu stavlja dokumentarac o Psychobilly-ju a u sledecem o Baile Funk-u. To vam je kao kad bi vam neko posluzio telecu glavu u skembetu a za dezert salatu od avokada na primer. Nidje veze sto bi rekli neki rodjeni Beogradjani iz centra. Ali ja obecah dokumentarce muzicke i to neke razne svakojake pa ce tako i biti ovih dana na ovim stranicama. Nema VIDEORAMA, to cu ukinem, samo ozbiljan materijal. I sto sareniji naravno, so stej tuneD. Veceras bombonica prava i jedan od meni licno omiljenijih muzickih dokumentaraca ciju sam verziju sa prevodom najzad nasao na netu pa ga mogu podeliti i sa vama stanovnicima interneta. Film je na inace na prljavom portugalskom odnosno ulicnom brazilskom i ja sam ga prvih par puta gledao bez prevoda bez ikakih problena, nisam razumeo rec al nije smetalo. Toliko je dobar. Oprostite, film se zove Favela Bolada iliti Favela on blast, snimio ga je cika Diplo dok je jos bio stvarno kul i ne toliko popularan, u vreme kada je promovisao bilo koju subkulturnu muzicku scenu koje je mogao da se docepa. A fetis mu je bio Baile Funk, do tada potpuno nepoznat zanr dalje od Brazila, odnosno favela, posto se u ostalim, malo civilizovanijim delovima Brazila on oduvek smatrao najnizom muzickom formom napravljenom za najnizi sljam planete zemlje. Surovo, sirovo, degradirajuce, bez ikakve umetnicke vrednosti i trte, mrte, statijaznam. Poenta cele price je da Baile Funk to zaista i jeste, muzika najcrnje moguce sirotinje iz geta, muzika ljudi iz blata i mulja prema kome su Jamajkanski Dancehall ili americki Gangsta Rap male bebare. Baile Funk i jeste negde nastajao kao rep i denshol, pre nekih dvadesetak godinama duboko inspirisan Miami Bass-om koji se u to vreme cepao, ali bez ikakvog priznanja od ostatka sveta niti bilo koje velike zvezde poznate dalje od svog komsiluka. Muzika napravljena iskljucivo za (uglavnom) ilegalne zurke u favelama, muzika za mrdanje bulja i dekadentno ponasanje, muzika koja je neretko direktno vezana za promociju neke lokalne bande ili ozbiljnije kriminalne organizacije, muzika koja se striktno valjala iz ruke u ruku na ulici. Nesto sto je dancehall ili rap bio u pocetku a izrastao u ovo danas. To se Baile Funk-u nikada nije desilo, mozda zbog jezika, mozda zbog previse eksplicitnog materijala i prerealne geto spike, mozda zbog previse sture muzicke podloge, ko ce ga znati. Medjutim, to se promenilo te neke 2005-2006-2007-2008 kada je mladi Diplo furao i nesto se malo zajebavao sa curicom iz Londona kasnije mega popularnom MIA koja je u to vreme snimala album prvenac i zahvaljujuci svom drugaru debelo se navukla na Funk Carioca i celu tu brazilsku scenu. Naravno. album je bio pun Baile Funk ritmova, bitova i forica a na mikstejpu koji je izasao nakon albuma, cuvenom Piracy found Terrorism medju MIA remiksima se nalaze i tri numere originalnih brazilskih izvodjaca koje je Diplo potpisao kao Baile Funk 1-3. Stvar je naravno postala totalni hit i gomila iz ostatka sveta je pocela da se interesuje za ovu do tada nepoznatu scenu, negde u to vreme tehno pionir Daniel Haaksman pocinje da se zanima za ovu scenu takodje, odlazi u Brazil i nakon par godina se vraca sa kuferom punim ploca i kaseta, osniva Maan Records i pocinje da navlaci gomilu Berlinskih hipstera na ovu foru. Gomila producenata postaje svesna ove muzike i pocinje da eksperimentise sa njom, Tropical i Global Bass pocinju da rastu i nastaju kao ozbiljni elektronski pravci, pojavljuju se nova imena i producenti i van favela Rija i od tada, ako nista drugo, se bar zna sta je Baile Funk ili Funk Carioca ili Funk kako kazu njegovi originalni fanovi. Neki veci uspeh je izostao ali tih par godina Baile Funk je bio pravi hit zajedno sa gomilom sada vec opsteprihvacenih geto subzanrova. E u to vreme je Diplo i izbacio ovaj predobri dokumentarac sa lica mesta, direktno iz favela u kojima je boravio neko vreme zahvaljujuci muzickim poznanstvima i koji ne govori samo o Baile Funk-u vec i o samim favelama i ljudima koji su tamo od rodjenja do (cesto prerane) smrti. Vec sam se previse raspisao pa ne bi preterano o filmu ali verujte da je film odlican bez obzira da li vas ovaj muzicki pravac zanima ili ne, Diplo je stvarno odradio vraski dobar posao i lepo po segmentima obradio sve gore pomenute teme, pokrio temu filma a u isto vreme napravio mnogo vise od muzickog dokumentarca i ozbiljno se pozabavio akterima filma, odnosno stanovnicima favela. Ako neko misli da je zajebana geto protuva nek malo pogleda sta je pravi geto, goli i bosi bato, nema skola, nema posao i onda sto je muzika taka kaka je?
Pa takva je kakva jeste a kvakva jeste i kako zivi brazilska sirotinja raja pogledajte u narednih sedamdeset minuta. Pali plej i uzivaj....

Prava Psiho Prica

Da iskoristim moj poslednji post u kome ste mogli (a i dalje mozete) skinuti kompilaciju nekih odlicnih Psychobilly obrada, da jos malo davim o ovome, nikada dovoljno promovisanom pravcu i da ispunim obecanje dato mom burazeru Dzoniju, koji je inace jedini covek koga ja licno poznajem da voli Psychobilly i Neo Rockabilly muziku koliko i ja (ako ne i vise). Obecanje je bilo da cu narednih dana (od tada prodje dva meseca) na blog staviti jedan vrlo, vrlo redak i jedan od retkih dokumentaraca o sajkobiliju uopste koji sam pronasao na jednom odlicnom Jutjub kanalu. Ime dokumentarca je vrlo prosto i kao da mu je VH1 produkcija dala ime a ono glasi Psychobilly-Behind the Music. Vrlo originalno nema sta, ali to nije ni bitno, bitno je da je dokumentarac jako kratak i vrlo precizan po pitanju  kako je, zasto i gde nastao Psychobilly. Ustvari to bas i nije neki specijalan dokumentarac vec gomila intervjua sa ljudima koji su stvorili scenu i bili u njoj od samih pocetaka. To su izmedju ostalih (ALE ALEE) Chuck Harvey (Frantic Flinstones), Nigel Lewis (The Meteors), Alan Wilson (Sharks), Eric Haamer (Batmobile), Humungus iz Coffin Nails-a i mnogi drugi. Cini mi se da je u pitanju DVD rip posto se film sastoji iz tri dela, The early days na kojem mozete cuti kako je sve pocelo, The Funny stories (mislim da je tu sve jasno) i Music Section gde mozete cuti Frenzy, Frantic Flinstones, Coffin Nails i The Sharks. Eto to mu dodje to, odlicna lektira za postovaoce zanra kao i za neke ljude koji bi hteli to postati, sto da ne, bolje Sajkobiler nego neki hipster govnar, zar ne? Uglavnom, tu su sva tri dela pa vi izvolite uzivajte i prijatno vam bilo, a mi se vidimo ovih dana, spremio sam vam jos par zanimljivih dokumentaraca pa iscekirajte i to sutra, prekosutra. Tako i toliko, zivi bili pa se vidimo, pozdrav!

MZI presents Cover It with SKA!

U proslom postu crne oblake sam terao Kumbijom a sada, deset dana kasnije namrcilo se toliko i vako i nako i svakako da cak ni prevesela kumbijica nece pomoci niti sve one tresherica obrade. Treba mi ozbiljniji materijal za vaka stanja, nesto jos veselije za vadjenje iz bedaka, nikako neko prepametno mudosersko moderno sranje. A posto kazu da se ljudi cesto vracaju u ranu mladost kada su u nekom probleNu ili su generalno depresivni tako se i ja ovih dana vrati do srednje skolice kada sam se pored panka i repa takodje veoma zagrejao za ska ziku, prvo na 2Tone ekipu, kasnije na treci talas i ska pank a kada sam malo porastao i za korene rege muzike odnosno dobri stari rocksteady i 60s SKA! Naravno to je moja velika ljubav i danas mada iskreno ne pamtim kada sam zadnji put slusao neko ska izdanje. E to se malo promenilo nocas posto dobih zelju da po istom sablonu iz proslog posta napravim kompilaciju svojih omiljenih obrada, ovoga puta iz ska miljea.  Bogami se nakupilo dosta odlicnih obrada, tries komada zapravoa a drzao sam se striktno ska muzike i svih njenih oblika tokom nekih 50 godina, nema ska punka, skacoreA i tih stvari, strikli oriDZinal stajl. Dobro aj, mozda je naletelo dve, tri ozbiljnije ska pankerice ali nikako ono lolipop limunadica americko sranje iz devedesetih. Ovo su malo ozbiljniji i iskreniji likovi, najvise originalni ska izvodjaci iz sezdesetih koji su po raznim hotelima na Jamajku zaradjivali za leba pevajuci sve ono sto je bilo populano u amerikama i engleskama, odnosno obrade hitova u ska maniru koji je postajao hit na ostrvima u to vreme i bio prvi originalni Jamajkanski produkt koji se izvozio sirom sveta. I gandza naravno. Ska i ganja. Sreca i veselje! Kasnije su se i beli englezi primili na modu i muziku svojih novopridoslih crnih sugradjana kojih je bilo sve vise i vise a posle je sve istorija. Uglavnom, nije samo rocksteady na meniju, tu su i gomile odlicnih obrada bendova iz osamdesetih, devedesetih i kasnije, sve lepo prosarano i odabrano pa ako ste u ovom raspolozenju, zonimafa ili kako vec to danasnja omladina zove, ostaje vam samo da kliknete dole, procitate cega sve tu ima i na kraju da skinete celu kompilaciju. Ili da iskulirate celu spiku i recimo pogledate novi obRijanin spot, ima sisa i bulja, obRijana baca pare po picama, nas koja gangsterka. Ili ganferka, kako ocete, link vam je dole pa uzivajte and remeber...THIS IS SKA!!!!

Ko je zvao PI@#E?

..... we're gonna do them

we're GONNA DO THEM CUNTS ....

Moje omiljeno pank izdanje u ovoj godini, odnosno dva izdanja, kao sto vidite, plavo za bate a roze za seke. Naravno ne posedujem ove vinile, slika je sa neta ali bih veoma zeleo, pa ako ima neka buda...ovaj, fina osoba koja zeli da mi ih nabavi moze slobodno, juce mi bio rodjendan  i to. Nema veze, najzad sam nasao oba nova i sedam godina cekana albuma HARD SKIN-a na 320jes kvaliteti i time se drogiram do besvesti poslednjih dana. Pogotovo ovim rozem izdanjem, al objasnicu vam vec u cem je fora. Debelom Bobu i ovim njegovim probisvetima nije bilo dovoljno sto su opet izdali najnadrkaniji moguci album, koji je, iako je to tesko poverovati jos i gori od predhodnog po svim merilima Hard Skinjara. To znaci jos vise prozivki za sve i svakoga, ulicnih prica, fazona, tribina, kafana, picki, pandura, politicara i neverovatne i iskrene mrznje prema tim protuvama. Sirovo u pizdu materinu, himnicno do besvesti, melodicno a prljavo, ma savrseno izdanje za sve ljubitelje starog dobrog OI! zvuka i svega sto ide pod tu kapu. Stvarno ostro izdanje pod imenom HardSkin on d BOLLS iliti zadebljanje na mudima, i ko ne zna celu pricu iza ovog benda rekao bi koje su ovo sabancine. Pa u tome i jeste fora, Hard Skin se prvenstveno i pre svega trude da budu najvece sabancine i naravno zbog svega toga i zvuce tako zabavno. Malo sam istrazivao o bendu, znajuci da uvek nesto lazu i izmisljaju u retkim intervjuima, trudeci se do besvesti da o sebi stvore najbrutalniju sliku najgorih i najarogantnijih skinjara na celom svetu i samim tim stvore armiju ljudi koja ih mrzi iz dna duse. E sad, kada malo istrazite pravu istoriju ovog benda saznacete ko su Fat Bob i Johhny Takeaway ustvari i koji su to ludaci. Pre svega, svi likovi iz benda, ukljucujuci dvojicu pomenutih, plus jednog pokojnog i jednog zivog bubnjara su istaknuti levicari, svirali su u anarho-zajebantskih-pankerskim krososver bendovima, furali dredove i brkove i te fore. E sad, kada ih pitaju u intervjuima da li su ikada svirali u nekom bendu pre Hard Skin-a, oni su u fazonu, ne, ne Hard Skin je jedini i te fore.Znaci, totalno zajebavanje ljudi, fanova i svih zivih. I non, stop neke takve zajebancije, izdaju album Best of 1979-1982 a postoje od devedesetih, njihove pesme samo kao krcka vinil, ma ludaci sto posto. Uglavnom, da stvar bude jos istripovanija nasao sam Debelog Bobu (laznog skineda) u jos jednoj jako cudnoj ulozi. Ovoga puta glumi samoga sebe, debelog prodavca ploca iz Zapadnog Londona koji brate nije normalan, i to bas, bas. To su valjda izvalili i oni pederi iz prokletog Noisey-a i od debelog Boba napravise internet senzaciju u par epizoda pod imenom Record Shop Dude. Ko je najdeblji, najzlobniji i najnadrkaniji skined na planeti zaista, pogledajte u par mojih omiljenih epizoda, a posle cu nastaviti da vas smaram, ajde pogledaj debelog sta kaze, pa nastavljamo pricu...

THA WICKEDESS TING

....eeeeee drugari, taman sam pre desetak dana istripovao da sam izasao iz da kazemo kreativne (vid kurca) krize i napisah dva, tri posta zaredom kad oces karu, crche mi kompujter. I tako, deset dana bez kompa, prestao sam da pijem, smrsao pet kila, cak sam i procitao pola knjige kad eto meni njega nazad. I eto i mene nazad, flasa pive, buksa i idemo lepo iz pocetka. Tacnije receno, idemo od onog dana kada mi je riknuo komp i to bas na pola originalnog posta za ovo sto predstavljamo veceras. A to je jedan simpatican dokumentarac, lajv nastup i gomila intervjua zapravo, snimljeni za jedno vece kada je nas dragi JUNGLE mjuzik slavio svoj rodjendanac, dvadeseti po redu. Mislim da je i malo stariji, ali ljudi kazu dvaes pa aj da ne pametujemo tu nesto bez veze. Stari dobri dzangl, koji smo mi malo promovisali na ovim stranicama koliko znamo i umemo u nadi da cemo najzad objasniti svetu da Jungle nije Drum and Bass sa Ragga seplovima, nego nesto totalno drugacije, underground zvuk crne engleske omladine sa pocetka devedesetih koji je, u vreme kada se pojavio,  bio nesto sto niko nije mogao ni zamisliti, totalno druga prica od svega sto ste mogli cuti do tada. Ne zaboravite da je to pocetak devedesetih, imali ste hip hop, imali ste acid house ali JUNGLE je bio zvuk koji je objasnio, bass toliko dubok i jak da vam je pomerao bubrege a ritam, to je tek prica za sebe. Ne moz to isprogramirani drum n bass da skine nikad, to je bilo nesto specijalno, a tek semplovi leb te ne jebo, sve ono sto se inace i slusa. Soul, dub, hip hop, reggae i sve sto vam padne na pamet, preko svega toga pobesneli engleski  raggamuffin MC-jevi, to je za mene to. 1995-1996-1997e godine smo mi to negde izvalili, i slusali godinama posle naravno, ali tih godina nije bilo boljeg i egzoticnijeg materijala od neke ragga jungle kompilacije. Dat voz d SHITT! Uglavnom, obrni, okreni, 2013. je godina, elektronike na sve strane, dubstepovi, trepovi, picke materine, jungle vise nije popularan, niti preterano produktivan godinama u nazad, ali ako pratite novu elektroniku provalicete da se sve vise ponovo provlaci stari dobri jungle zvuk, isto kao i acid house i to onaj najstariji, sto je super i sto je strava. Ljudi su se ocigledno uzeleli starog zvuka ali i gomila klinaca se navlaci na to i to se moze videti i u ovom filmu. Engleska neka balavurdija djipa nesto,mene ako pitate, a ne pitate, publika je najnezanimljivija na ovom koncertu ali je zato line up jako zajeban, cucete legendu Jungle-a i coveka koji je pravio matru sestrama Kovac za numeru Dzanglj je masivan, M-Beat-a, kao i oridzinal ragga mana, General Levy-a, kao i intervjue sa polovinom Ragga Twins-a, Kenny Ken-om, MC Navigator-om, Devious D-jem i gomilom prastarih faca i pionira Jungle zvuka. Malo svirka, malo spika, skola Jungle-a ko ne zna i podsetnik na stare dane za ove sto znaju. Sta da vam kazem, pustajte plau, opustite se i uzivajte...

Nazi Punks Fuck OFF!!!

...iliti Fa-Fa-Fashista nemoj biti ti, jerbo cu te draga od kurca otkinuti...

 

  

Eto culi ste nasu poruku, nisam nikada potencirao svoje politicke, verske i ideoloske stavove na ovome blogu posto zaista verujem da svako ima pravo da veruje u sta hoce, bude sta hoce i jebe sta hoce dokle god ne ugrozava one koji ne razmisljaju isto. Cak nikada nisam ni napisao za koga navijam (I NAPRED ZVEZDO!) niti sam davio bilo koga bilo cime ali svi koji prate ovo do sad bi trebali da znaju da je Muzika za igru deklarisani ANTI FASCISTICKI blog (NO COMMUNIST BULLSHIT!). Bio, ostao i ostace za vjek vjekova. Takodje znate da je pre dva dana bio 9. maj, svetski dan pobede nad fasizmom, otuda i ovaj post sa malim zakasnjenjem, jebiga nema se vremena! Medjutim, taj deveti maj je ustvari jedna velika sprdnja posto je Fasizam i Totalitarizam zivlji i vitalniji nego ikad i svakodnevno je u porastu barem u ovoj nasoj raspaloj Srbiji. Nemojte me pogresno razumeti, ja volim svoju zemlju bez obzira na sve, takodje sam cist Srbin mada mislim da to stvarno nije bitno, odrastao sam na ulici sa raznim ljudima, losim i dobrim, ljudima koji imaju razlicite stavove i poglede na svet, video sam sve i svasta, ali neke stvari nikada nisam mogao razumeti. Fasizam je svakako prva stvar koju prezirem, kao i mrznja prema svemu sto nije po nekom nametnutom sablonu ali morate razumeti jednu stvar. A to je da takodje prezirem mudosere koji se kao bore za nesto, cukaju komentare na netu, brane crnce, pedere, nejake a kad treba nesto da se radi ili ne daj boze krene neka prava frka onda je sistem-bezte noge usracu vas! Mislim da svi znamo da su Fasisti svuda oko nas, da su jaci i brojniji, kao i da su uvek imali podrsku policije, crkve i svih ostalih sistemskih institucija, ali isto tako mislim da su za sve to podjednako krivi svi kvazi intelektualci i mudoseri raznih vrsta, kao i ljudi koji imaju potrebu da brane sve i svakoga, eto cisto tako, cesto bez osnovanih razloga. Kontakt sa realnoscu i MUDA su ono sto jebe antifasiste sirom sveta i jedini pravi nacin za borbu protiv fasizma je DIREKTNA AKCIJA! Bullshit TALKS action WALKS! E sad, sve to lepo zvuci a u praksi je to jedan jeben posao sa kojim bi se retko ko akao, pogotovo u danasnje vreme kada ljudi uglavnom jure kintu i materijalne stvari jer jebiga, takvo je vreme jebeno, bez kesijane ste kerov kurac! Sto bi rekli-Na lovca bez puske i zec dize kurac! Tako da, realno retko ko ima vremena da se cima oko svojih ideala a i mnogi od vas znaju da je vecina momaka sa mudima i misicima uglavnom na mracnoj strani, takodje su i velikoj vecini a zapamtite,, NIKADA, ponavljam NIKADA ne potcenjujte moc glupih ljudi u gomili! Posle svih ovih reci vi se pitate da li je bitka unapred izgubljena i ako nije, kako se boriti? E pa drugari, ja sam bas u to ime spremio jedan legendarni dokumentarac o francuskoj ANTIFA skoli, najacoj od svih i najacoj ikada, ekipi koja je za samo par godina ocistila francuske ulice od Nazi gamadi. Ko su ti ljudi, kako su to uradili i kako su usli u legendu pogledajte u filmu AntiFA-Chasseurs De Skins. Najzad sam nasao ceo film sa prevodom u komadu na JUtubu tako da mozete samo pustiti plej i pogledati film sa paznjom i na miru. Uradite to i dobro razmislite da li je slican scenario moguc i na ovim nasim ulicama.....ajde, pali plej....

Freedom of sPEECH(KE, Sise i Dupeta)

Djeste raja, sa ima, sa se dira? Evo ja ove nedelje odlucio da se bavim zadnjom dekadom proslog veka, posto sam 80s baby logicno je da sam odrastao uglavnom uz muziku tih devedesetih. Ko se seca devedesetih seca se i kakvi su se fazoni furali i kakva se muzika tada slusala, ali iskreno ako mene pitate tada je situacija bila mnogo postenija, znalo se, il si shabanchina ili si padavicar a ne ko sad, sve nesto izmesano, urbani seljaci na svakom koraku, pop folk, city rekords, severine i Nine Badric i ostala govna. Ma usta vam se serem ona urbana bash, majke vam ga nabijem. Ja sam seljak ponosni ako ste vi urbani sabani sabanski. Nema veze, necu sad tu da kenjam u prazno kao kad se moj cale svadja sa televizorom, nego da vam kazem zasto cu se baviti muzikom iz devedesetih. Pa zato sto ce se 18. maja odrzati drugi deo NAJNTIZ NAJTS zurke koju smo reklamirali i koja se odrzala u februaru u KC Gradu. Zurka je bila super a znate koga su zvali da pusta sad na drugom delu. Pa mene bre, MENE! Zajebavam se, ja cu biti samo jedan od zabavljaca to vece, ali otom potom, ima vremena do 18.maja, bitcete obavesteni sve kako valja. Uglavnom, zvali oni mene a ja razmisljam sta da pustam i svakako bi jedino bilo fer da pustam OL SKUL REP iz zlatne ere ove muzike, posto sam ja generalno rep samo tada i slusao.I rekoh ako cu se baviti tim devedestima i tim repom logicno je krenuti iz pocetka, odnosno od 1990. godine. Te godine davne u Ameriki se digla ogromna frka i sva bela hriscanska (citaj rasisticko-usrana) populacija je bila zgrozena novom posasti koja je pocela harati Amerikom u vidu cetiri chamuge koje su imale malo drugacije poglede na svet, kao i nacin izrazavanja. Njihov moto je bio FACE DOWN ASS UP THATS THE WAY I LIKE TO FUCKK, a oni su bili The 2 Live Crew, parodijsko-pornografska skupina koja je postajala toliko poznata zahvaljujuci (za to vreme) ekstremno prljavom albumu As Nasty As They Wanna Be iz 1989.godine i singlu Me So Horny! Zamislite face belih puritanaca kada upadnu svom sinu u sobu a on skace uz The Fuck Shop, Dick Allmihgty ili Bad Ass Bitch! Naravno, digla se nevidjena frka, hriscani, republikanci, panduri, advokati, sudije i naravno zabrinuti roditelji su podigli ameriku na noge i trazili su, ne zabranu, nego KRV bato!!! Ono sto nisu znali je to da je Uncle Luke (Skywalker) pored toga sto je jedna prljava i vulgarna crncuga iz geta, takodje i retko namazana i prepametna zverka, ozbiljan biznismen i pravi primerak tadasnje nove omladine, ambiciozne i resene da postanu milioneri po svaku cenu kao i ravnopravni clanovi drustva. Naravno, ishod svega je bio da su njihovi (beli) dusmani toliko skocili sebi u usta, dokazali svetu da su zatvoreni i netolerantni rasisticki skotovi i naravno, preko noci napravili grupicu party pornicara u revolucionare i borce za slobodu i prava velicine jednog Bob Dylan-a recimo. Posle toga se sve promenilo pa sada crnjkinje vrte guzicama cak i u decjem obrazovnom programu, to je vec neka druga prica i stvarno nisam siguran da li je to dobro ili ne, ali sam siguran da su The 2 Live Crew najzasluzniji za to. Power to the People and the Beats, sto bi rekli neki mnogo ozbiljnije shvatani reperi u to vreme. Uglavnom, pricu o svemu ovome mozete odgledati u celosti u cuvenom i vrlo retkom dokumentarcu Banned in the USA koji sam ja iskopao za vas. Odlican filmic, jako zabavan i poucan, a usput naucite i ponesto o najlegendarnijim pornicarima svih vremena. Tako i toliko, nadam se da se vidimo na zurci 18.maju u KC Gradu, uzivajte do tada pa se gledamo, pozzzz....

Punk sta je to?

Te davne 1980. godine u nasoj bivsoj drzavi su se desile neke velike i bitne stvari koje ce svakako promeniti buduci tok istorije. Dve najbitnije stvari su da je umro Tita a da sam se rodio JA, ali jos neke bitne kulturoloske pojave su krenule tresti glavne gradove bivsih Jugoslavenskih republika i pokrajina. Neka cudna energija je bila u vazduhu, nesto se radikalno desavalo sa mladezi, neki neobicni mladi ljudi, nakaradno obuceni, prljavi i cupavi do te mere da su cak i hipike zajebali, su se poceli pojavljivati kod Pevca i u Terazijskom prolazu. Na zidovima su se poceli pojavljivati neki cudni natpisi, zaokruzeno slovo A i kratka rec PUNK koja je uzbunila javnost posto je neki nadobudni pandurski inspektor to protumacio kao Pomozite Ujedinjenje Nezavisnog Kosova pa su neki klinci zesce najebali. Medjutim, ta fama oko skracenice nije dugo trajala posto se sve vise mladih ljudi pocelo osecati kao deo tog novog urbanog talasa i uskoro su svi znali ko su pankeri, kako se oblace, kako izgledaju i sta slusaju. Naravno, javnost je bila zgrazena do te mere da su se neki ljudi takmicili sa milicijom ko ce pre, bolje i brutalnije stati na put ovoj novoj posasti koja korumpira mlade ljude iz gradova sirom SFRJ. Medjutim, taj pozar nije vise niko mogao zaustaviti pa su se sve cesce na gradskim ulicama mogli videti bedzevi, kozne jase, kozne cizme i majice sa raznim provokativnim parolama i natpisima. PANK je poceo ziveti i u ovoj zemlji koju je tada po prvi put nakon toliko godina krenula tresti ozbiljna ekonomsko-socijalna kriza cineci tako ovo podneblje savrsenim za BUNT i promene u razmisljanju. Te osamdesete godine su se poceli i pojavljivati neki novi pankerski i novovtalasni bendovi a ostalo je sve istorija, koja je polako ali sigurno i zaboravljena kod ovih novih generacija kod kojih nije vise bitna parola Ruzan, Pametan i Mlad vec Lep, Nabucan i Zajeban brateee...E pa nece moci tako, ne moz to bas tako lako da se zaboravi otuda i ovaj vecerasnji kratki i vrlo retki filmic snimljen bas te 1980. godine u Beogradu i prikazan u okviru emisije Neobavezno. Ovaj materijal je toliko redak da sam ja bukvalno svrsio u cega kada sam ga u celosti pronasao na Jututbu. Naravno odmah sam resio da ga podelim sa vama i to je ono sto veceras gledamo. U filmu mozete videti i svirke i probe bendova Krvna Zrnca, TV Moroni, Defektno Efektni i drugih, ali i pojavljivanje Momcila Rajina, urednika kultnog Dzuboksa i nezaobilaznog profesora Pajkica koji ce vam kao deo malo starije i iskusnije ekipe u to vreme malo pojasniti ko, sta, gde i kako. Sta da vam kazem, ovo je pravi mali DRAGULJ i fantastican manifest davno izgubljenog vremena. Pogledajte sa mirom i sa paznjom a mi se gledamo ovih dana, pozdrav!

In the house of GOD

Freaky Michael what have you done with your nose? Mislim da nema umetnika na svetu koji bi bolje postavio takvo pitanje. Covek treba biti zesci ludak i jos veci genije da se uopste usudi da stvari postavi na tako genijalan nacin. Oni koji su upoznati sa likom i delom Lee Scratch Perry-ja znaju da ovom coveku (alienu?) ne manjka ni genijalnosti a bogami ni ludila. Definitivno najveca lujka, genijalac, naucnik, inovator, sizofrenicar, madjionicar, vanzemaljac, mesija i manijak reggae muzike ali i muzike u globalu. Jedan jedini Pipecock Jackson. Nocas sam u miru i sa paznjom najzad odgledao film The Upsetter, dokumentarac o liku i delu ovoga coveka i mogu vam reci da su mi osecanja bila veoma zbrkana, osecao sam razne stvari, od divljenja do zaljenja. Budimo realni, jedna stvar je vise nego ocigledna a to je da je Lee Perry zaista bio i ostao dusevni bolesnik koji je svoju neumoljivu i divlju prirodu kanalisao u kretivnu energiju i stvaranje predivnih stvari. Pitanje je kako bi muzika zvucala danas da Perry nije uneo deo svoga ludila u stvaranje i produkciju. Definitivno najbitniji covek Jamajkanske muzike, covek koji je svet upoznao sa Bob Marley-om, covek koji je pomerio sve granice produkcije u svoje vreme, covek koji je prvi koristio sempl u pesmi (Cow Thief Skunk), covek koji je prvi odsvirao reggae pesmu u bazicnom smislu (People Funny Boy), covek koji je zapalio svoj legendarni Black Ark Studio u vreme najvece slave, covek koji je totalno potonuo u alkohol i ludilo i ponovo se vinuo u nebesa posle mnogo godina apsolutne anonimnosti, covek koji se nalazi na naslovnoj strani Rolling Stones-a medju sto najbitnijih ljudi u modernoj muzici itd. itd. Jednom recju LEGENDA! E sad, ja bi vrlo rado podelio film Upsetter sa vama ali na zalost nema ga nigde na netu u celosti, a ovaj film koji ja imam je prevelik za upload ali ne brinite cim ga upecamo dobijate ga, brat Marsa je pronasao ceo Marley i njega dobijate ovih dana a za Upsetter-a ce malo pricekate. Medjutim, ja sam za vas nasao jedan stariji i takodje vrlo zanimljivi dokumentarac o Lee Perry-ju sniman pocetkom osamdesetih u vreme kada je Perry lagano krenu dolaziti sebi, u vreme kada se preselio u Svajcarsku i ozenio njihovu baronicu i poceo ziveti zivot bez mnogo poroka. Svajcarci su i snimali ovaj film i mogu vam reci da su se bas potrudili da prestave Perry-ja kao totalnog ludaka i psihopatu, zaista skoro nisam gledao film o nekome sniman sa toliko neprijateljskim stavom. Da li su uspeli da ocrne jadnog Perry-ja odlucite sami, ja mislim da nisu niti da mogu da ikada urade bilo sta slicno, ne da se matori tako lako. Uglavnom, film Lee Perry-Unlimited Destruction je danas na programu, odgledajte na miru pa posle i nadjite The Upsetter da upotpunite pricu. Svakako uzivajte a mi se gledamo, pozzzz....

Kings of 45s

Dobro vece dobri ljudi, kako ide, sta se dira? Veceras imamo nesto jako lepo i zanimljivo na programu, pogotovo ako ste ljubitelj turntable-scratching majstorija i ako ste generalno zaljubljenik u muziku i smatrate sebe muzickim avanturistom a ne samo prosecnim konzumentom iste. Sad se vi pitate sta ovaj kenja i cemu ovaj pretenciozni uvod a ja cu vam i objasniti o cemu je rec. Namerno sam rekao muzicki avanturisti posto veceras na programu imamo najvece predstavnike te vrste, gospodare gramofona i doktore za muziku, jedan jedini dinamcki duo poznat kao DJ SHADOW i CUT (muthaphunkin) CHEMIST. Na sam pomen ova dva imena drugi DJ-evi skreceri seru u gace i izgledaju kao male bebe a danas ovde imamo nesto za vas sto ce vas sigurno uveriti u tu moju tvrdnju. Radi se o snimku jednog od najpoznatijih DJ setova ikad, legendarnom FREEZE setu na kome Shadow i Kemist skrecuju striktno cetrdeset petice, kako se ove male ploce nazivaju, odnosno EP-jeve i maxi singlove na 12 incha. Siguran sam da znate o cemu pricam, nase babe su furale iste u kolekciji sa najnovijim singlom Dragana Stojnica i njemu slicnih. Ko se malo razume u DJ-ing ili se bavi istim, zna kako to nije ni malo lak posao ali kada to rade ova dva majstora i to u isto vreme, odnosno back 2 back kako se to popularno naziva, to ne izgleda teze nego kucanje eksera ili pranje sudova. Tolika opustenost i lakoca bavljenja ovim, ni malo lakim poslom se zaista retko gde vidja, kao i totalna posvecenost muzici ce vam zagarantovano pruziti veliki ugodjaj, ako naravno ne hejtujete ovaj vid umetnosti. Namerno kazem umetnosti, posto Senka i Hemicar to zaista jesu, sto se ne bi moglo reci za gomilu njihovih kolega. Uglavnom, najzad i posle mnogo muke nadjoh ovaj set u celosti na Jutubu, oficijalno izdanje je u pitanju i pored samog nastupa mozete videti i pripreme za isti, snimke sa Futureprimitive seta sa kojim je cela ova ideja i zapoceta, kao i delove uvodnih setova za koji su zasluzne, takodje velike legende, Z-Trip i DJ Nu-Mark i drugi. Fantstican nastup i nesto sto zaista ne smete propustiti pa vas ja ne bi davio vise, pusticu vas da uzivate na miru. Evo celog snimka ispod, palite buksnu, palite plej i iskulirajte a mi se gledamo ovih dana, pozdrav!!!

Me come from Jamaica....

Ne mozete ni da zamislite moje odusevljenje kada sam pre neki dan pogledao ovaj trejler. Najzad jedna serija koja se bavi striktno Dancehall-om i to ovim najmodernijim  dancehall-om i ovom scenom koja je toliko kontraverzna da retko ko uopste ima muda da se bavi time a kamoli da ode na Jamajku i snima nesto nalik ovome. Zaista, retko gde mozete naci bilo kakav dokumentarni materijal o ovom ozloglasenom zanru uprkos njegovoj popularnosti sirom celog sveta, obicno se dancehall pominje onako ovlas u nekim filmovima o reggae i rasta kulturi, koja je, priznacete, svakako mnogo laksa i lepsa tema. Mada, culi ste sigurno da je stara protuva Snoop postao novorodjeni Rasta, da je sada Snoop Lion i sta ti ja znam. Smesno jebiga, ali kako sam i tada predvideo, dobra stvar je sto ce se sigurno otvoriti mnoga vrata za mlade dancehall muzicare i izvodjace. Upravo to se i desilo, posto je ova serija snimana kao side-projekat ekipe koja je radila film Renicarnated koji upravo govori o Snoop-ovom (gistro) osvescenju i pronalazenju novog sebe. Opet se zgrce lova i eksploatise sirotinja raja, ja da vam kazem ali to je valjda zakon novca u ovom novom, vrlom svetu. Nema veze, to je sto je, lepa stvar je da se cika Snoop otvorio i dao pare i za ovaj projekat pa se ovde pojavljuje u ulozi izvrsnog producenta. Medjutim, postoji jedna stvar koja me je brinula od samog starta a to je label koji stoji iza ovog filma a to je Noisey. Ko ne zna, Noisey je muzicki ogranak nadaleko cuvenog i kontraverznog Vice magazina iz Nju Jorka. E upravo je tu problem, posto ja licno volim da pratim Vice kanal ali sa velikom zadrskom a sada cu vam objasniti i zasto. Pa zato sto se Vice uvek bavio kontraverznim i vrlo zanimljivim temama poput muzike, droge, problemima omladine, side pojavama u drustvu a ponajvise ljudima i obicajima u zemljama treceg sveta. E pa tu dolazi do problema, posto novinari iz Vice-a su obicna hipsterska govnarija, koja uvek izvrne pricu da bi ona zvucala sto kontraverznije, vrlo cesto mase temu i skloni su lazima, izmisljanju i plasiranju svakojakih sranja. Jedan clanak o Srbiji od pre dinu, dve me je i te kako uverio u to i samo mi potvrdio ono sto sam vec znao. Dobro, aj sad, nije tema Vice vec Noisey, oni su jos i ok, mada su svakako veoma zasluzni za sirenje hipsterizma sirom sveta i ovoga puta bas i nisu nesto lagali ali su (po meni naravno) malo promasili temu u ovoj prvoj epizodi koja se bavi najvecom i najkontraverznijom dancehall zvezdom danasnjice, gospodinom Vybz Kartel-om koji, kako neki vec i znaju, ceka sudjenje na osnovu optuzbi za dva ubistva. Uglavnom je to i tema, a ne mladi Addi i cela prva epizoda je uradjena nekako sturo i na brzaka. Svakako obavezno stivo za sve ljubitelje dancehall-a i Vybz Kartela ali nista posebno ako mene pitate. Ostaje nam da sacekamo drugu epizodu da vidimo na sta ce to da lici, do tada evo prve ispod ovog teksta, mozda se vama i svidi pa vi pogledajte i uzivajte, ne dajte da vas ja smorim sa svojim tripovima. Nista, uzivajte a mi se gledamo, zzzdravko.....

Vibrate ON!

Bar vece svima, evo nas opet. Posle malo duze vremena evo najzad i jednog novog muzickog dokumentarca vrednog paznje, dokumentarne mini serije ako vec hocete precizno i to o nicemu drugom nego o dobrom starom (ili dobrom novom) DrumNBass-u i ljudima koji bukvalno zive ovaj pravac 24 sata dnevno. Ko je pratio zna da sam pre par meseci ovde stavljao jedan matori dokumentarac o ranom Jungle-u i ljudima koji su sve ovo smislili, nakon toga o nastanku i pocecima Drama, kako omladina to ovde vole da kaze, posle njega jedan film o najacoj DnB ekipi ikad, cuvenim Metalheadz-ima i veceras pravimo Full Circle i bavimo se DnB-om danas. Istini za volju, dobri stari dram i nije vise toliko popularan, niti privlacan mladezi kao u moje vreme, ubise ih ovi Dubsteperi i ovi elektro pederi raznih vrsta, ali nikada realno nije prso skroz, uvek je tu negde i vreba da uleti kad se najmanje nadate. I ono sto je najbitnije, nikada nije SMORIO, sto se ne moze reci za ove nove pomame zadnjih godina gde svi pice nesto godinu, dve i onda pice dalje. Ne, ne, ko je jednom bar bio zaludjen ovom muzikom, kad tad joj se vrati ponovo, ako i ne slusa ceo zivot. E ovo je prica upravo o tim ljudima, ljudima koji striktno prave, vrte, promovisu i zive Drum n Bass. Osam desetominutnih epizoda uradjenih bez ikakvog budzeta, znaci nula barem kako autori kazu, pod imenom Drum n Bass Diaries. Najprostiji moguci fazon, gomila likova koja odgovara na pitanja vezana za ovu scenu, njihovi tripovi, iskustva i impresije. Pitanja su vrlo direktna i vezana su za sve sto bi moglo da vas zanima u vezi drama a ljudi koji ce na njih odgovarati su izmedju ostalih DJ Phantasy, Amoss, DJ Bailey, Stamina MC, DJ Storm, Uncle Dugs, Lowqui, Foreign Concept i mnogi, mnogi drugi. Stvarno sjajan dokumentarac sa nekim sjajnim ljudima koji zaista vole to sto rade i vrlo ozbiljno shvataju sve to, ne nekom smorenom hipsterskom ekipom koja radi nesto zato sto je to popularno u tom trenutku. Ne, ne, ovo su sve hardkor vorkeri i borci za ono sto vole. Zato je ovaj dokumentarac dobar, voleli DnB ili ne i zato treba da ga pogledate. Evo njega, odnosno svih osam epizoda ispod, pa vi uradite to a mi se gledamo snije, aj...